“Najkrvavija serija ubistava”, rani radovi Dušana Spasojevića i moć kakvu su kriminalci do tada mogli samo da sanjaju: Veliko istraživanje o srpskoj mafiji u Nedeljniku

2
Ilustracija, foto Profimedia

U tom periodu devedesetih, počeće da se u Beogradu razvija i jedna kriminalna grupa koja će na svom vrhuncu uvesti čitavu zemlju u vanredno stanje – “zemunski klan”.

Dušan Spasojević, kasnije organizator ubistva prvog demokratskog premijera Srbije dr Zorana Đinđića, počeo je tokom 1994, kao član tadašnjeg “surčinskog klana”, da se bavi istom vrstom kriminala kao i sve druge grupe – transportom droge preko Srbije. Tek u akciji “Sablja” ispostaviće se da je tokom 1994, 1995. i 1996. godine nabavljao heroin u Sofiji od izvesnog Robija, kuda je odlazio svojim automobilom marke “volvo” i u skrivenom bunkeru prenosio 20 do 30 kilograma. Posle toga, u tom poslu ga zamenjuje Ninoslav Konstantinović, koji istim automobilom krijumčari heroin iz Bugarske, Turske i Avganistana. U početku je ove kupovine finansirao Ljubiša Buha Čume. Heroin su Spasojević, Mile Luković Kum, Bajić i pokojni Marko Petrović mešali u razmeri jedan prema jedan i prodavali ga u Srbiji i inostranstvu.

Spasojevićevoj grupi se 1997. godine pridružio i Loran Milić Locko i u tom periodu kokain nabavljaju iz Amsterdama. Ovu drogu su tada preprodavali u inostranstvu. Spasojević je kokain nabavljao i iz Kolumbije, preko osobe sa kojom su ga upoznali Ljubiša Buha i Dragoslav Kosmajac. U februaru 1999. godine na Aerodromu “Beograd” uhapšena je kolumbijska državljanka Marta Okampo sa pet kilograma kokaina koji je bio namenjen Spasojeviću.

Klan je najveću moć imao posle ubistva Željka Ražnatovića Arkana. Spasojeviću se pridružio i Milorad Ulemek Legija, tada komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO), čime je uz “državnu zaleđinu” klan stekao moć o kakvoj nijedna ranija kriminalna grupa nije mogla da sanja.

Počinje jedna od najkrvavijih serija ubistava tokom koje su likvidirani skoro svi koji su imali veze sa izvršiocima Arkanovog ubistva; Zoran Uskoković Skole, izrešetan je na “svojoj teritoriji”, na Miljakovcu, posle jurnjave kolima usred dana. Radoslav Trlajić, zvani Bata Trlaja, ubijen je na Bežaniji. Zoran Davidović Ćanda, Skoletov prijatelj, ubijen je na auto-putu na prilazu Beogradu, kada se vraćao sa sahrane Branislava Lainovića Dugog u Novom Sadu… “Očišćena” je i konkurencija poput Jovana Guzijana Cunera i Sredoja Šljukića Šljuke. A to je bio samo uvod u otmice…

U novom broju Nedeljnika pročitajte kako su stvorena prva velika imena podzemlja u Srbiji sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kako su početkom raspada SFRJ 1991. godine neki od njih postali nacionalni heroji, komandanti paravojnih formacija, kako su nastali i radili “grupa Amerika”, “zemunski klan”, Darko Šarić i “škaljarski” i “kavački klan”… Kako su “crnogorci” napustili Beograd krajem devedesetih da bi se u njega vratili sredinom dvehiljaditih, kako je Dušan Spasojević organizovao transport heroina, kako je otkriven Darko Šarić i zašto je izbio rat u Kotoru…

CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 13. FEBRUARA.

DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET

2 KOMENTARA

  1. Dusan Spasojević nije bio organizator Djindjičevog u ubistva i vi to odlicni znate ,tako da nemoj da kažete ovaj narod

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime