Kada nam je ranog proleća prošle godine svima stigla ona zloslutna poruka od Kriznog štaba, ono da nas čekaju španski i italijanski scenario ako se ne uozbiljimo, malo ko je pomislio da će taj organ građanima ikada biti manje simpatičan. Međutim, čini se da se i to dogodilo. Poput one priče da u Nemačkoj srednjoškolci ne znaju ko je kancelar ili kancelarka, u Srbiji je počelo da vlada verovanje da u drugim državama ljudi ne znaju ko čini Krizni štab, ne znaju mnogo o tome kada i kako zaseda i naposletku, zajedno sa svojim političkim predstavnicima, voljno ili nevoljno, poštuju odluke Kriznog štaba. Situacija u Srbiji je potpuno suprotna – malo ko ne zna da nabroji sve članove Kriznog štaba naizust, kao svojevremeno tim svog omiljenog kluba, a na površinu počinju da isplivavaju i detalju u vezi sa procesom donošenja odluka, koje se donose na svaki način osim jednoglasno. Zapravo, možda se, kada se tonovi stišaju, sve ruke nađu u vazduhu, ali je postalo potpuno jasno da ne postoji konsenzus.
U Srbiji trenutno postoje dani kada se održavaju sednice Kriznog štaba, ali i dani kada se najavljuju sednice Kriznog štaba, postoje ustaljeni običaji obeju „struja“ tim danima, a postoji i jedna stvar oko koje se svi akteri zaista slažu. U danima kada bi trebalo da se sastane Krizni štab, ili makar kada je to najavljeno, lekari od jutra daju izjave o realnom stanju stvari na terenu. Nekoliko puta se dogodilo da u roku od par sati potvrdu da je situacija teška daju i direktori kovid bolnica i brojni članovi Kriznog štaba. Svi oni traže da se uvedu veoma stroge mere. Istovremeno, o toj temi govore i predstavnici „ekonomskog dela Kriznog štaba“, pa tako najčešće Vesić govori o tome „da ne bi smelo da se događa da odgovorni građani ispaštaju, da su oštre mere besmislene, da će beogradski ugostitelji bankrotirati“. A kada se sednica okonča, doktori namršteni kažu da je „tako kako je“ i „bolje išta nego ništa“, a svi zajedno nam poruče da su takve nesuglasice normalne i da se to događa u čitavom svetu.
Da li se to zaista događa u čitavom svetu?
Istina je da je malo država u kojima specijalni organi odgovorni za borbu sa koronavirusom nisu pravili greške, revidirali brojeve, besomučno produžavali rokove za izlazak iz krize, pogrešno brojali talase i talasiće, ali sukob unutar srpskog kriznog štaba izgleda originalno, jedinstveno.
Kako izgleda menadžment korona-krize u kriznim štabovima država čijih smo se scenarija pribojavali, ili smo ih priželjkivali?
Novinar Saša Ibrulj, koji živi u Švedskoj a piše za Gardijan i ESPN, dao je intervju za Nedeljnik na početku pandemije, a sada je, godinu dana kasnije, potvrdio da se u smislu rukovođenja državom u krizi nije promenilo mnogo toga.
„Krizni štab ustrojen onako kako je to na našim prostorima urađeno, mislim da ne postoji. Moguće da postoji neko radno tijelo, ali u praksi se radi o već uhodanom sistemu u kojemu je najvažnija koordinacija između stručnjaka za različite aspekte ove situacije. Tri su državne agencije koje su ključne – Javna agencija za zdravstvo (Folkhälsomyndigheten), Državna agencija za zdravstvo i socijalnu zaštitu (Socialstyrelsen) i nešto što bi se moglo prevesti kao Državna agencija za krizne situacije/nepogode (Myndigheten för samhällsskydd och beredskap). Te tri agencije koordiniraju, svaka u svom polju, način na koji će se kontrolisati situacija, a odluke potvrđuje vlada. Ipak, prema švedskom ustavu i tradiciji gotovo je nemoguće da se desi da političari, odnosno vlada donese odluku suprotnu preporukama nadležnih stručnih agencija. Isti je slučaj s komuniciranjem s javnošću – javnosti se obraćaju stručnjaci iz svojih polja, pokušavajući objasniti zašto predlažu određene mjere. Ako se ne varam, premijer Švedske se samo jednom javno obratio na početku pandemije, i tek je povremeno komentarisao odluke kao i ostali. U međuvremenu su doneseni i neki zakoni koji ostavljaju malo više prostora vladi za brzu reakciju (a da ne moraju da dobiju potvrdu u skupštini), odnosno prema kojima su i lokalne vlasti dobile malo više ovlasti, ali i dalje sami razvoj situacije prate, predlažu načine borbe protiv pandemije, odnosno komuniciraju sa javnošću ljudi iz specijaliziranih agencija“, objašnjava Ibrulj za Nedeljnik.
U komšijskoj Finskoj, stvar funkcioniše po sličnom principu. O tome je za Nedeljnik govorio doktor Dimitrije Jakovljević, koji više od dve decenije živi i radi u toj zemlji.
„Finska organizacija na suzbijanju epidemije bolesti pod nazivom kovid-19 zasniva se na planovima i programu za pandemiju gripa napisanom pre desetak godina. Svrha plana je bila da se postave smernice i pripreme za epidemiju na svim administrativnim nivoima zdravstvene zaštite“, kaže nam doktor Jakovljević i dodaje da je od početka pandemije u Finskoj dva puta aktiviran Zakon o vanrednoj situaciji.
Ako je skandinavski model bio privlačan građanima, šta je sa Izraelom, čiji scenario u poslednje vreme često prizivaju članovi Kriznog štaba?
Izraelski organ odgovoran za borbu sa koronavirusom zove se Magen, što na hebrejskom znači ’štit’, a organizovan je tako da je postavljeno nekoliko glavnih ciljeva i glavnih parametara za praćenje. Čine ga isključivo predstavnici medicinske nauke, doktori i profesori. Glavno usmerenje mu je na R-indeks, tačnije na stopu zaraznosti i kako je smanjiti, a pored toga bave se procesom testiranja i praćenja kontakata. Članovi Magena tvrde da se njihovi predlozi i saveti najčešće usvajaju, a od početka pandemije kreiraju različita tela i manje operativne timove koji se bave konkretnim temama i problemima. Kao i u većini drugih država, u jednom trenutku došlo je do stručnog neslaganja između njih i predstavnika jedne grupe lekara.
Iz Sjedinjenih Država su dolazile disonantne vesti na relaciji lekari – pojedini političari (uključujući bivšeg predsednika) i to je išlo do toga da su građani dobijali potpuno suprotne savete od dve strane. Ali kada god se podvlačila crta, čak je i Donald Tramp isticao da je šef jedan sedi čovek, sa vojničkim iskustvom i disciplinom i željom da pomogne svom narodu.
Zvuči poznato? Pa da, sigurno ste čuli za Entonija Faučija.
Ovaj tekst je objavljen u aktuelnom broju Nedeljnika koji je od četvrtka, 18. marta na svim kioscima.
Digitalno izdanje dostupno je na Nstore.rs
Tagovi
