Taj dan, 7. oktobar 2023. godine, postao je skraćenica za monstruozne napade na Izraelce. Meseci koji su usledili, postali su simbol za nemilosrdno ubijanje Palestinaca. Bezbroj civila, dece, žena.
Broj žrtava je toliko veliki da ljudsko srce ne može da ih prihvati, piše za The New York Times, filmska kritičarka Liza Švarcbraum.
Ona tvrdi da je kroz svoju karijeru dosta razvila osećaj za hladnokrvno tumačenje filmskog jezika. Dodaje da joj to pomaže i da, na neki način, bude spremna da se suoči sa svim nedaćama ovog sveta i vremena u kome živimo.
Pošto se, kako kaže, trudila da razume prilike na Bliskom istoku, vratila se na taj film koji je izašao 23. decembra 2005. godine. „Najbolji film o tim prostorima.“
To je film „Munich“, jedan od najmračnijih filmova Stivena Spilberga, koji se uprkos pet nominacija za Oskara smatrao promašajem.
Međutim, danas „Munich“ ima poseban odjek, značenje i ozbiljnost.
Ponovno gledanje ovog filma podseća nas na činjenicu da umetnost ponekad može da ubode savest tamo gde istorijski filmovi gube na značaju. Filmovi se menjaju, i stalno nude nove perspektive u odnosu na vreme u kome ih gledamo.
Grad koji se nalazi u nazivu filma je skraćenica za napad palestinskih terorista, koji su na Letnjim olimpijskim igrama 1972. godine usmrtili 11 izraelskih sportista.
Film je adaptiran iz nefikcijske knjige „Osveta“ iz 1984. godine, o izraelskom kontraterorističkom timu koji je bio okupljen sa ciljem da pronađe i ubije ubice izraelskih sportista.
Radnja filma je majstorska, pravi Spilbergov potpis, a glumci koji igraju Jevreje su takođe odlični.
Za scenario su zaduženi Erik Rot i dramski pisac Toni Kušner, dobitnik Pulicerove nagrade. Bila je to njihova prva saradnja sa Spilbergom koja se kasnije nastavila.
U najboljoj sceni, koja predstavlja savršeni vrhunac napetosti i crne komedije, glacni lik – agent Avner i njegov tim slučajno dele sigurnu kuću sa svojim palestinskim neprijateljima, koje predvodi čovek po imenu Ali.
U noćnoj tišini oni razgovaraju.
„Vi ljudi nemate čime da se cenjkate. Nikada nećete dobiti zemlju nazad. Svi ćete umreti u izbegličkim kampovima čekajući na Palestinu“, kaže Avner.
„Imamo puno dece, i imaćemo tek. Tako da možemo da čekamo zauvek. Ako treba možemo celu planetu da usprotivimo Jevrejima“, odgovara Ali.
„Vi ubijate Jevreje, a svet se oseća loše zbog njih i smatra vas krivcima“, dodao je Avner.
„Da, ali će onda svet videti kako ste od nas napravili krivce“, odgovorio je Ali.
U kratkom razgovoru, dvojica neprijatelja otkrivaju sve bitne detalje za ovaj sukob.
„Munich“ se loše i prodavao, za razliku od Spilbergovih standardnih filmova. Ali šta su kritičari očekivali?
Ovaj film je objavljen u trenutku kada je Džordž V. Buš ratovao protiv terorizma, a Amerika je bila nešto više od četiri godine udaljena od napada 11. septembra.
Godine 2005. kada su sećanja na 11. septembar još uvek bila sveža poruka ovog filma je bila neizostavna: Nasilje rađa osvetu koja rađa nasilje, a put do nove tragedije se nastavlja.
Taj put je trajao, i delimično kulminirao sada, izraelskim taocima koji su još uvek u smrtnoj opasnosti i nebrojenim hiljadama mrtvih Palestinaca.
Tagovi
