Grupa najbogatijih i najvećih evropskih fudbalskih klubova u osnovnim principima se usaglasila oko plana stvaranja „otcepljenog“ evropskog klupskog takmičenja koje bi, ako dođe do realizacije, popravilo finansije klubova i poremetilo odnose koji je uspostavila UEFA.
Posle nekoliko meseci tajnih pregovora, Real Madrid i Barselona u Španiji; Mančester junajted, Mančester siti, Liverpul i Čelzi u Engleskoj; i Juventus i Milan u Italiji – mogli bi se oglasiti već večeras ili u narednim danima, prema informacijama više ljudi koji su upoznati sa planovima evropskih klupskih velikana, piše Njujork tajms.
Takozvana Superliga o kojoj su se najveći navodno dogovorili – takmičenja vrhunskih evropskih klubova koje bi po konceptu bilo bliže zatvorenim ligama poput NFL i NBA – dovela bi do najznačajnijeg restrukturiranja elitnog evropskog fudbala od pedesetih godina prošlog veka i mogao bi najaviti najveći prenos bogatstva na mali broj već bogatih timova.
Prema projekcijama koje su podeljenim između potencijalnih učesnika takmičenja ranije ove godine, svaki učesnik bi mogao da zaraditi više od 400 miliona dolara samo za učešće u ovom takmičenju, što je četiri puta više nego što je Bajerjn iz Minhena, kao pobednik Lige šampiona iz 2020. godine, ubacio u svoju kasu.
Najmanje dvanaest timova se, ili prijavilo da budu suosnivači takmičenja, ili izrazilo interes da se pridruže otcepljenoj grupi, uključujući šest iz engleske Premijer lige, tri iz španske Primere i tri iz italijanske, prenosi Njujork tajms.
Ovim povodom oglasila se i Premijer liga i oštro osudila koncept Superlige i „napade na principe otvorenog takmičenja i sportske vrline, koji su u samom centru evropske fudbalske piramide“.
„Navijači bilo kog kluba u Engleskoj i širom Evrope mogu da sanjaju da će njihov tim u nekom trenutku moći da se uspne na vrh i igra protiv najboljih. Koncept Superlige bi unišio taj san“, navodi se u saopštenju Premijer lige.
Stav UEFA i Premijer lige podržali su i španska La Liga i italijanska Serija A.
Takođe, ubrzo je reagovala i UEFA, pokušavajući da blokira plan. Njeni čelnici proveli su vikend u diskusijama o tome kako zaustaviti ovu odmaklu ideju najvećih evropskih klubova, uključujući i potecnijalne zabrane da ti klubovi učestvuju u nacionalnim šampionatima, kao i mogućnost zabrane da se igrači pomenutih klubova takmiče u nacionalnim timovima u takmičenjima pod okriljem UEFA i FIFA. UEFA je takođe jasno podsetila klubove koji planiraju odvajanje od Lige šampiona, odnosno njihove igrače, da su FIFA i šest regionalnih konfederacija podržali ovu ideju.
„Razmotrićemo sve mere koje su nam na raspolaganju, na svim nivoima, kako pravosudnim, tako i sportskim, kako bismo sprečili da se ovo dogodi“, pisalo je u saopštenju UEFA.
„Fudbal se zasniva na otvorenim takmičenjima i sportskim zaslugama; ne može biti drugačije“, takođe je saopštila UEFA.
Ipak, kako ne bi ništa ne bi bilo prepušteno okolnostima, UEFA je kontaktirala i zakonodavce iz Evropske unije, nadajući se da će EU uspeti da održi status kvo. Političari u Francuskoj i Engleskoj brzo su izrazili svoje protivljenje planovima najbogatijih klubova Evrope.
UEFA je u međuvremenu i zvanično saopštila da će „klubovima koji budu članovi Superlige biti zabranjeno da igraju u bilo kom domaćem takmičenju, na evropskom ili međunarodnom nivou, a igračima bi moglo da bude uskraćeno pravo da predstavljaju svoje državne reprezentacije“.
Klubovi koji su posvećeni evropskoj Superligi su u ovom trenutku iz Španije, Italije i Engleske. Grupa od šest timova iz Premijer lige – Junajted, Liverpul, Mančester siti, Arsenal, Čelzi i Totenhem – predstavlja najveću grupaciju iz jedne zemlje. Atletiko Madrid je treća ekipa iz Španije za koju se navodi da je podržala projekat, dok bi se milanski rivali Inter i Milan pridružili Juventusu kao predstavnici Italije.
Vođe otcepljene grupe pokušavaju da privole i druge vrhunske timove, poput nemačkog Bajerna iz Minhena i Borusije iz Dortmunda i francuskog šampiona Pariz Sen Žermena. Međutim, do danas ti klubovi – i drugi – nisu želeli da napuste domaće strukture i kontinentalna takmičenja.
Njujork tajms je kontaktirao brojne klubove uključene u ovaj projekat, ali su svi odbili da daju komentare ili nisu odgovorili.
Ipak, prema dokumentima u koje je Njujotk tajms imao uvid, planovi za Superligu Evrope ubrzali su se od prošlog leta. Vrhunski klubovi nastojali su da iskoriste nestabilnost u fudbalskoj industriji izazvanoj pandemijom koronavirusa kako bi stvorili novi put koji će im osigurati određeni stepen finansijske stabilnosti, ali će takođe gotovo sigurno dovesti do značajnog – i potencijalno razarajućeg – gubitka vrednosti i prihoda za timove koji su isključeni iz projekta.
„Svakom od potencijalnih stalnih članova predložene Superlige obećano je između 350 i 425 miliona dolara za samo učešće“, navodi se u dokumentima, a prenosi Njujork tajms.
Prema tada razmatranim predlozima, timovi bi svoje mečeve igrali sredinom nedelje, a cilj je da se obezbedi učešće šesnaest vrhunskih fudbalskih timova kao stalnih članova, dok bi preostala četiri mesta činili kvalifikanti iz nacionalnih takmičenja. Klubovi bi bili podeljeni u dve grupe sa po deset timova, a četiri najbolja tima u svakoj grupi bi se plasirala u nokaut fazu koja bi se potom igrala vikendom.
Takođe, nova Superliga bi, prema dokumentima, generisala stotine miliona dolara dodatnog prihoda za ekipe koje bi učestvovale u ovom skoro zatvorenom takmičenju, a koje su već sada najbogatije u fudbalu. Grupa je započela razgovore sa bankom „Džej Pi Morgan čejz“ koja bi trebalo da bude najveći pojedinačni finansijer projekta.
Tagovi
