Prelazak na ishranu s puno svežeg povrća i bez procesirane hrane moglo bi značajno da utiče na biološku starost mozga, pokazuje novo istraživanje. Naime, izgleda da mediteranska ishrana bogata povrćem, plodovima mora i celim zrnima žitarica usporava znakove ubrzanog starenja mozga koji se obično vide kod gojaznih ljudi, prenosi National geographic.
Naša starost u godinama ne mora da se poduda s biološkom starošću organizma niti s osećanjima i energijom koju imamo. Ako živimo nezdravim životom, naše telo može da stari brže od nas. I obrnuto, biološko starenje izazvano stresnim događajima moglo bi da bude reverzibilno, na šta ukazuje i ova studija; odnosno kvalitetnija ishrana mogla bi da bude jedna od najjednostavnijih opcija za poboljšanje telesnog stanja, piše Index.hr.
Za svaki 1 odsto izgubljene telesne težine – mozgovi učesnika su izgledali gotovo devet meseci mlađe
Naučnici su tokom istraživanja snimali mozgove 102 učesnika u Izraelu, koji su učestvovali u opsežnijem kliničkom istraživanju. Skenirali su mozak pre početka studije, a zatim nakon 18 meseci. Takođe su testirali rad jetre, nivoe holesterola i telesnu težinu.
Ispitanici su bili podeljeni u tri grupe: jedni su bili na mediteranskoj dijeti s puno orašastih plodova, ribe i piletine umesto crvenog mesa; drugi na mediteranskoj ishrani s dodacima poput zelenog čaja, a treći na dijeti koja se temelji na smernicama zdrave ishrane.
Učesnici su u proseku tokom kliničkog testiranja izgubili oko 2.3 kilograma. Naučnici su otkrili da su za svaki 1 odsto izgubljene telesne težine nakon pridržavanja određene dijete ili zdravstvenih smernica, mozgovi učesnika izgledali gotovo devet meseci mlađe od njihove hronološke starosti, piše Science Alert.
Znakovi usporenog starenja mozga takođe su bili povezani s nižim nivoima masti u jetri i poboljšanim profilom lipida. „Naša studija naglašava važnost zdravog načina života, što uključuje manju konzumaciju prerađene hrane, slatkiša i pića, u održavanju zdravlja mozga“, rekao je neuronaučnik Gidon Levakov sa Univerziteta Ben-Gurion u Izraelu.
Na pozitivne promene su mogli da utiču i drugi faktori
Treba napomenuti da su većina učesnika bili su muškarci i da su ispunjavali online ankete o svojoj ishrani i životnim navikama, što znači da bi neki podaci mogli biti „lažni“, odnosno subjektivne prirode. Dodatno, rezultati ovog istraživanja možda ne zavise samo od ishrane učesnika.
Ispitanici su tokom studije takođe dobili besplatno članstvo u teretani, tako da je vežbanje takođe imalo nekog uticaja. Pređašnja istraživanja su otkrila da dobre masnoće mediteranske ishrane deluju na ćelijskom nivou, ali i razlike u tome ko ubire zdravstvene dobrobiti ishrane bogate mediteranskim namirnicama.
Ljudi s dobro plaćenim poslovima i visokim obrazovanjem koji su si mogli da priušte obroke s puno ribe i žitarica primetili su veća poboljšanja u kardiovaskularnom zdravlju od onih s niskim primanjima – čak i ako je njihovo pridržavanje dijete bilo isto.
