Predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden najavio je povlačenje svih američkih vojnika sa teritorije Avganistana do 11. septembra. Dok se taj proces odvija, i Amerikanci povlače, Talibani napreduju prema Kabulu, glavnom gradu države. Čak je i predsednik Avganistana Mohamed Ašraf Gani zabrinut zbog mogućeg građanskog rata. Nedavno je u Kabulu, u napadu na jednu gradsku školu, ubijeno najmanje 85 ljudi. Većina žrtava bile su učenice pomenute škole, a u ovom trenutku vode se borbe u 28 od 34 provincije u zemlji.
Gani (71) je na predsedničkoj poziciji od 2014. godine. Rođen je u siromašnoj provinciji Logar, a školovao u Kabulu, pre nego što se preselio u Bejrut, odakle je 1977. godine dobio stipendiju za studije u SAD-u. U „obećanoj zemlji“ je započeo i akademsku karijeru. Bio je profesor političkih nauka na Univerzitetu Kalifornija u Barkliju i potom na Univerzitetu „Džon Hopkins“ do početka devedesetih.
Kasnije je bio na poziciji u Svetskoj banci, odakle je pomagao zemljama poput Rusije, Indije i Kine u sprovođenju ekonomskih reformi. Početkom 21. veka, vraća se u domovinu, prvo kao savetnik specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija, da bi 2002. postao ministar finansija. Za predsednika Avganistana prvi put se kandidovao 2009. godine, i od tada traje borba da se u državi uspostavi mir uprkos problemu i sukobima sa talibanima. U intervjuu za nemački Špigl, Gani je istakao da bi eskalacija sukoba, po odlasku Amerikanaca, ipak mogla da se izbegne i da svakako razume odluku Bajdenove administracije jer je u pitanju procena njihovih interesa.
„Poštujem to. Bilo kakav izraz besa, nezadovoljstva ili razočaranja ne bi bio produktivan. Nikada se nisam protivio povlačenju SAD-a, niti ću trošiti vreme na žaljenje. Sada je samo pitanje gde su naši zajednički interesi u budućnosti i kako ćemo preoblikovati naše partnerstvo“, kaže Gani.
Postoji bojazan da će Avganistan po odlasku američkih trupa teško moći da se suprotstavi talibanskim organizacijama, ali predsednik države naglašava da je prioritet njegovog upravljanja Avganistanom upravo bio priprema za situaciju koja se dešava i za ono što će uslediti.
„Već smo se efikasno oduprli prvom talasu napada u maju, ali se o tome ne piše. Mi imamo snage da se odbranimo, smo je bilo nejasno da li će američki vojnici otići ili ne. To traje skoro dve godine. Ali u trenutku kada je odluka o povlačenju vojske postala konačna, otvarilo se novo poglavlje i od tada se primenjuju nova pravile igre“, kaže Gani.
Kada su se Sovjeti povlačili iz Avganistana devedesetih, usledio je građanski rat. Gani kaže da i sada postoji verovatnoća takvog sukoba. Međutim, smatra da je reč i o pitanju narativa – što se više potencira scenario destabilizacije, to se zemlja više suočava sa nasiljem.
Za Ganija je mir primaran scenario. U Kabulu državne i političke elite pokušavaju da formiraju široki državni savet, po svim partijskim linijama, kako bi se uspešno organizovao mirovni proces, ali i otpor protiv talibana. Predsednik Avganistana ističe da apsolutno insistira na formiranju ovakvog saveta.
„Jednom kada talibani shvate da ne mogu da sruše vladu, moraće da razgovaraju i tada će dominatni scenario biti mirovni. O miru će se prvenstveno odlučivati na regionalnom nivou i verujem da smo u ključnom trenutku preispitivanja. Zbog toga je važno uključiti u računicu i Pakistan. Pitanje mira ili neprijateljstva sada je u njihovim rukama, SAD tu igraju manju ulogu“, kaže Gani.
Prema mišljenju predsednika Avganistana, vlada u Islamabadu upravlja sistemom podrške talibanima. Kako ističe, oni u Pakistanu uživaju logističku podršku, tamo su im finansije, regrutni centri…
„Postoji dubok odnos sa državom i tvrdim da su zavisili i zavise od Pakistana“, kaže Gani.
Međutim, naglašava da je u razgovorima sa predstavnicima Pakistana zajednički zaključak bio da „diktatura talibana“ nije u interesu regiona, pa tako i Pakistana i da je reč o političkoj volji suseda. Tako je i budući bezbednosni sporazum između Avganistana i Pakistana „ključ mira“.
„Svakako važan ključ ka miru. Moj cilj je neutralnost Avganistana. Ne želimo novu silu koja će nas štititi i takvu vrstu partnerstva, ali ne želimo biti i deo regionalnog ili međunarodnog rivalstva“, kaže Gani.
O potencijalnom zajedničkom društvu, u kom bi se delila vlast sa talibanima, a u kom bi muškarci bili primorani da nose duge brade, dok ženama ne bi bilo dozvoljeno da izlaze iz svojih kuća, Gani ne želi da razmišlja, ili preciznije, tako nešto neće dozvoliti.
„Uveravam vas, žene se ovde više neće odricati svojih prava. Trideset odsto administracije čine žene, 58 odsto vladinih zvaničnika čine mladi i visoko obrazovani građani. Naša vojsku čine dobrovoljci. Mislim da je ta svest u društvu nepovratna“, kaže Gani, naglašavajući da priča o propasti i mraku „ako na vlast dođu talibani“ mora prestati.
„Što više mediji govore o tim scenarijima propasti i mraka, to više podstiču ljude da odu. Umesto toga, opišite mogućnosti koje su ovde na raspolaganju, čak i u najtežim vremenima, uključujući i rat. Avganistan je najveći svetski proizvođač pinjola. Dugo vremena su se pinjoli švercovali u Pakistan, a zatim u Kinu na dalju preradu. Kroz sporazum sa turskom aviokompanijom, sada možemo da ih izvozimo direktno u Nemačku. Tokom proteklih dvadeset godina obučili smo mnoge sposobne mlade ljude i oni sada komuniciraju sa svetom. Radimo na digitalizaciji koja nam otvara radna mesta, a ona znače stabilnost“, kaže Gani.
Predsednik Avganistana je istakao da sa bezbednosnim službama radi na tome da se veliki broj ekstremista osujeti u pokušaju da se probije do Evrope, ali da će izvestan broj svakako uspeti u tome. Ističe da je najveći deo izbeglica u Evropu krenuo „trbuhom za kruhom“ i da nije reč o teroristima. Ono što je važno, zvanična vlada nikada nije podstakla nikoga na takav poduhvat.
„Ljudima ovde moramo jasno da stavimo do znanja da biti izbeglica u Grčkoj, Turskoj ili na Mediteranu nije med i mleko. Narod treba da podstaknemo da ostane ovde. Međutim, od čega će živeti? Što više svet pomogne da stabilizujemo Avganistan, znači da će biti manje izbeglica“, ističe predsednik Avganistana.
Kao još jednu „grešku“ zapadne diplomatije naglašava i pokušaj da se talibanima čine ustupci.
„Talibani su kriminalci. Oni ubijaju nevine ljude, kao što su to učinili pre samo nekoliko dana u napadu na žensku školu u Kabulu. Oni ne smeju da se aboliraju i predstave kao neka vlada u senci. Oni su omogućili okruženje za ovakve zločine – nisu prekinuli veze sa Al Kaidom, kao što tvrde da su to učinili“, kaže Gani.
Međutim, iako mnogi ljudi u zemlji mrze talibane, oni takođe odbacuju zvaničnu vladu. Ujedno, korupcija je dostigla nepodnošljive nivoe, a istovremeno više od 50 odsto Avganistanaca i dalje živi ispod granice siromaštva. Gani kaže da svaki građanin ima pravo da bude razočaran učinkom legitimne vlade, ali ističe da je glavni pokretač korupcije za zemlju u krizi neizvesnost.
„Većina međunarodnog novca ne ide vladi. Neki ugovori se preprodaju i do šest puta. Osnovali smo institucije koje osiguravaju progon korupcije. Pravosuđe radi. Takođe, deo korupcije u Avganistanu potiče iz trgovine drogom. Ne zaboravite da se na spisku od 5.000 zatvorenika puštenih zahvaljujući pregovorima talibana sa SAD nalazilo 60 najvećih krijumčara droge. Rečeno nam je da će nas ti pregovori i sporazum približiti miru, ali je nasilje još veće. Nadam se da su naši međunarodni partneri naučili lekciju“, ističe Gani.
Trenutno se ponovo govori o puštanju još 7.000 pripadnika talibana iz zatvora kao preduslov za mirovne pregovore. Predsednik Avganistana ističe da će na to pristati samo ako je posledica puštanja sveobuhvatni mirovni sporazum. Uveren je u budućnost Avganistana i svestan da mu je život svakodnevno u opasnosti, ali ne namerava da napusti zemlju, čak i ako je preuzmu talibani.
„Znam da sam samo jedan metak udaljen od smrti. Bilo je mnogo pokušaja atentata. Ipak, mene je narod izabrao. Pre nego što sam postao predsednik, živeo sam u inostranstvu 28 godina i imao uspešnu karijeru… Ali nisam bio srećan. Nijedna sila na svetu nije mogla – niti će moći – da me nagovori da sada sednem u avion i napustim ovu zemlju. To je zemlja koju volim i umreću braneći je“, kaže Gani.
Naposletku, istakao je i kako se bori sa stresom na ovoj izuzetno važnoj funkciji u nestabilnoj državi i nestabilnom regionu.
„Da bih se opustio, čitam. Najmanje jedan sat dnevno. Kad sam bio mlad, mogao sam da naučim napamet 5.000 pesama, ali je sada moj um zaokupljen drugim stvarima“, zaključuje predsednik Avganistana.
Tagovi
