“Muzika je misterija, magija”: Kako su Karlos Santana i Konča Buika zajedno snimili album posvećen afričkom ritmu

Piše Džon Pareles

1
(Ethan Miller/Getty Images)

Poziv je bio neočekivan. Menadžer je zvao Konču Buiku da joj kaže da ju je Karlos Santana pozvao da zajedno rade na albumu. “Bila sam toliko nervozna i uzbuđena, nisam mogla da verujem”, prisetila se Buika.

Ona je kantautorka iz Španije u čijoj se muzici prepliću flamenko, džez, rok i afrički zvuci. Osvojila je latinoamerički Gremi 2010. godine za album “El Último Trago” na kojem je sa kubanskim pijanistom Čučom Valdezom izvela rančere meksičkog pevača Čavele Vargasa. (Iako su Buika i Santana bend nastupali zajedno u nekoliko navrata, ovog leta će na turneje ići odvojeno.)

Buika je očekivala da će biti gost u jednoj ili dve pesme na albumu u čijem stvaranju učestvuje veliki broj gostujućih umetnika, poput onog kakav je Santana snimio 1999. godine, “Supernatural”. Ipak, Buika je postala pevačica i koautorka svih pesama na novom Santaninom albumu “Africa Speaks”.

Ovaj album je u rangu sa najžešćim u Santaninoj pedeset godina dugoj karijeri. Na njemu nema svedenih, besprekornih pesama kao stvorenih za radio kakva je bila numera “Smooth” sa albuma “Supernatural” koju je sa Santanom otpevao Rob Tomas. “Africa Speaks” sačinjena je od bogatih melodija, glasnih, živih svirki u studiju koje se rastežu i skupljaju i menjaju ritam, poput devetominutne “Blue Skies” koja počinje u džez maniru, skoro meditativno, ali se potom pretapa u bluz rok. Santana (71) žestoko svira, a Buikin glas optočen zamršenim arabeskama i strašću flamenka koja cepa grlo savršen mu je pandan.

Santana kaže da je, kada on svira gitaru, “glavno pružiti tim notama lepi, sočni zagrljaj”.

“Ali postoje trenuci u kojima se grli i oni u kojima se mora zagrebati poput opakog, zlog tigra ili leoparda. Na ovom albumu ima mnogo toga”, istakao je Santana.

Album je debitovao na trećem mestu Bilbordove liste u junu i tu proveo svega tri nedelje. Komercijalne sile su se promenile otkada je objavljen “Supernatural” i kada se sklonost radijskim formatima uzimala zdravo za gotovo.

“Prošli su dani kada su pesme mogle da se proguraju kroz radijsko grlo, a potom se plasiraju svuda”, kaže Rik Rubin, producent albuma “Africa Speaks”. “To nije kultura u kojoj danas živimo. Ako je postojao trenutak u kojem je nešto što je čisto zlato moglo da svakako pronađe put do svoje publike, to je upravo sada.”

“Africa Speaks”, dodaje Rubin, nije prilagođena masama. Ona je teška, komplikovana muzika koja je “veoma groovy”; želite da uz nju zaplešete.

Album je ukorenjen u, kako je Santana rekao, njegovim dugogodišnjim posetama prodavnicama ploča. Virgin u Parizu, naročito, imao je ogroman inventar afričke muzike pre nego što je zatvoren 2013.

Santana je svoje omiljene pesme sa albuma koje je kupio pokazao Rubinu. Bend se okupljao u Rubinovom studiju u Kaliforniji i za samo deset dana snimljeno je 49 pesama. Inspirisali su ih alžirski pevač Rašid Taha, Jay U Xperience i Easy Kabaka Brown iz Nigerije, Ismaël Lô iz Senegala, kenijski saksofonista Mohamed Džabri i špansko-francuski Manu Chao. Svirali su ok, fank, kalipso, flamenko, ali i svoje panafrolatinske fuzije.

Dok je pretraživao internet u potrazi za afričkom muzikom, Santana je naišao na Buiku. Uprkos generacijskim razlikama – Konča Buika (47) odrasla je na Santaninoj muzici – oboje su muziku posmatrali kao katartičnu i lekovitu.

“Afrička muzika je mistična i lekovita, ona zaceljuje svet ranjen strahom”, kaže Santana.

On je bio na turneji sa svojim bendom kada je Buika stigla u Malibu. Očekivala je da će snimiti jednu pesmu.

“Ali sve je bilo toliko neverovatno da sam na kraju uradila 14 ili 15 pesama! Bila sam u snu i pisala muziku, i pesme, i stihove, i melodije, i nisam mogla da stanem.”

Santana i Rubin su je ohrabrivali da nastavi.

Buika na albumu “Africa Speaks” peva o odlučnosti, teškom životu, izdaji, moći ljubavi i moći muzike.

Većina stihova je na španskom, tek nekoliko na engleskom, a dobar deo na jeziku bubi kojim je govorila Buikina majka poreklom iz Ekvatorijalne Gvineje. Buika ističe da je želela da stvori internacionalnu muziku.

“U različitim zemljama ljudi će u istom trenutku biti uzbuđeni zbog iste pesme, čak i ako ne razumeju jezik na kojem je ona otpevana”, kaže Buika. “To je magija – muzika je misterija. A zato što je univerzalan, Karlos je svuda – njegovu muziku razumeju u čitavom svetu.”

© 2019 The New York Times

1 KOMENTAR

Comments are closed.