Mutni poslovi banke iz Hamburga opasni za kancelara Šolca?

0
EPA-EFE/MAXIM SHEMETOV

Sve zvuči kao uzbudljivi triler o finansijskoj prevari. Radi se o sumnjivim poslovima banaka i akcionara s ciljem utaje poreza.

Bivši socijaldemokratski poslanik Johanes Kars iz Hamburga mogao bi u celoj priči da igra ključnu ulogu. Posebno škakljivo pitanje glasi: koliko je o tome znao bivši gradonačelnik Hamburga, a sadašnji nemački kancelar Olaf Šolc?

Preko 200.000 evra u trezoru

U Varburg-banci iz Hamburga je, prema izveštaju više nemačkih medija, državno tužilaštvo u jednom pretincu pronašlo 218.000 evra, a vlasnik tog trezorskog depozita je – Johanes Kars. On je bio poslanik Bundestaga do 2020. Protiv njega vode istragu zbog protežiranja i to u vezi s mutnim radnjama Varburg-banke na osnovu smanjenja dividende (dividend stripping, cum-ex).

Da li se Johanes Kars založio za to da banka ne plati porez koji je dugovala državi kada su njene manipulativne radnje otkrivene? Da li je za tu uslugu dobio novac? Tu pretpostavku iznosi niz nemačkih medija.

Šta su „Cum-Ex“ – transakcije?

Nemački Vrhovni sud je u važnoj presudi od 28. jula 2021. takvu praksu označio kao kažnjivu. Firme normalno jednom godišnje plaćaju dividende svojim akcionarima, koji onda plaćaju 25 odsto poreza na dobit. Ali, u modelu smanjenja dividende, akcije se uoči isplate dividende toliko puta preprodaju i opet kupuju, da na kraju država mora da vrati porez na dividendu.

Prevara je bila toliko rafinirana da su nadležne institucije izgubile pregled i neke poreske sume čak više puta isplatile. Raniji poslanik Levice Fabio de Masi, za „Berliner cajtung“ je napravio poređenje: „To je kao kad dobijete bon za vraćenu ambalažu u supermarktu, kopirate ga i onda više puta uzmete novac na kasi za jednu praznu flašu.“

Hamburg se odrekao naknadnog plaćanja poreza

Širom Nemačke u toku su istrage protiv čitavog niza banaka koje su koristile iste trikove. Ali, slučaj u Hamburgu ima posebnu težinu. Johanes Kars je inicirao susret Olafa Šolca i krupnih deoničara banke – a u tom trenutku već je bila pokrenuta istraga protiv rukovodstva banke.

Ipak, nešto kasnije, grad Hamburg je povukao svoje potraživanje od banke u visini od 47 miliona evra. A godinu dana kasnije, tadašnji demohrišćanski ministar finansija u nemačkoj saveznoj vladi Volfgang Šojble, postupio je sasvim drugačije – naložio je gradu Hamburgu da zatraži 43 miliona evra od banke. To je izuzetno neobičan potez u finansijskim odnosima savezne države i pokrajina.

Šolc se ne seća detalja

Posredstvom portparola, Olaf Šolc je izjavio da se ne seća detalja razgovora s predstavnicima banke, te da nije znao za onu veliku sumu od preko 200.000 evra, deponovanu u trezoru banke na ime Johanesa Karsa. Nadležno tužilaštvo nije objavilo nijednu informaciju o tome da li je ta suma povezana s mutnim poslovima banke. Ali, logično je da se to pretpostavi.

Istražni organi pretražuju i Šolcove mejlove

Za nemačkog kancelara Šolca sve to može biti izuzetno neugodno. On će se 19. avgusta pojaviti pred Anketnim odborom pokrajinskog parlamenta u Hamburgu. Hamburški mediji izvestili su da je tamošnje tužilaštvo dobilo pristup elektronskim porukama Olafa Šolca iz vremena kada je bio gradonačelnik Hamburga. Portparol nemačkog kancelara Štefan Hebeštrajt o tome kaže: „Ne znam ništa o tome. A i nema šta da se krije“.

Opozicija u Berlinu je, naravno, drukčijeg mišljenja. Zamenik šefa poslaničke grupe demohrišćana Matijas Midelberg, kaže: „Sve je više indicija da su merodavni socijaldemokratski političari u Hamburgu protivzakonito uticali na oporezivanje Varburg banke“. Da li i Šolc spada u krug tih „merodavnih socijaldemokratskih političara“? Naredne nedelje će dati odgovor na to pitanje.