Saša Vuković Boske, glavni osumnjičeni za ubistvo Aleksandra Nešovića Baje, priznao je zločin i tvrdi da je to učinio iz straha za sopstveni život, proizilazi iz zapisnika o saslušanju koji je objavio portal Nova.rs.
Vuković tvrdi da u trenutku pucnjave u restoranu nije bio Veselin Milić, tadašnji načelnik beogradske policije, kao i da je Milićeva motivacija bila da pomiri Nešovića i Vukovića.
Vuković tvrdi da su se on i Nešović sukobili oko građevinskog placa u Novom Beogradu tokom 2025. godine.
Na saslušanju je tvrdio da se plašio za svoju bezbednost, zbog čega je pojačao privatno obezbeđenje, kretao se naoružan i izbegavao kontakte sa Nešovićem.
„strah za bezbednost“
Njihov odnos se, kako je izjavio, najviše pogoršao krajem 2025. godine, kada je otišao u Ameriku sa porodicom „kako bi se sklonio od Nešovića“.
“ Žena i deca su se vratili 31. januara ove godine, a tada sam saznao da je pokušan i atentat na Baju. Ja sam ostao u Americi i meni je i karta propala. Baja je meni sve vreme zamerao pošto nisam u Srbiji i u jednom trenutku indirektno je počeo mene da krivi za pokušaje atentata na njega. Govorio sam mu da nemam veze sa tim, da imam obaveze u Americi i da zbog toga ne mogu da se vratim u Srbiju“, ispričao je Vuković.
On je dodao da je u februaru u Aspenu na skijanju sa prijateljem kada me je pozvao Baja i rekao mu:
„Misliš ti se tamo sklonio, a porodica ti je ovde. Jel shvataš da se deca ovde ubijaju međusobno. Jel misliš da će ti pomoći ’žvalavi Vesko’. Ja sam mu nakon toga rekao da se ja ne skrivam, iako je istina bila da sam se ja sklonio od njega“, rekao je Vuković.
On je dodao da se početkom marta vratio u Srbiju, da su se tenzije nastavile i da je na jednom sastanku Nešović izvadio pištolj.
Na tom sastanku, tvrdi Vuković, Nešović ga je pitao da „sredi sa Veselinom Milićem da on da Baji napismeno obezbeđenje, i da ga niko ne dira po gradu, da može da nosi pištolj“.
“Ja sam mu rekao da to ne mogu da mu sredim niti da mogu da pitam Milića za to. Nakon toga on je i opsovao i mene i Veselina“, ispričao je Vuković.
ŠTA SE DESILO U RESTORANU „27“ PO VUKOVIĆU?
Govoreći o danu zločina, Vuković je rekao da je u restoran „27“ došao nakon poziva „dugogodišnjeg prijatelja“ Veselina Milića. Naveo je da nije znao da će tamo doći Nešović, već da mu je naknadno saopšteno da je cilj sastanka da se smire tenzije i konačno reše nesuglasice između njih dvojice.
„Sve bih dao da se ovo nije desilo, sve se ovo desilo iz straha za moju porodicu, priznajem da sam ubio Baju, ali osporavam pravnu kvalifikaciju. Ja zbog para nikoga ne bih ubio“, izjavio je Vuković.
On je rekao da je oko 18 časova otišao u restoran.
„U jednom trenutku pozvao me je Veselin Milić, pitao me je gde sam i rekao mi je da dođem do restorana „27“ gde sam se prethodno sa njim nekada i viđao. Ja sam uvek želeo da se vidim sa njim imajući u vidu da se znamo još iz Kamenice, normalno smo razgovarali bez nekih teških tema, isti je bio i na rođendanu kod moje žene Danke, a mi nikada nismo imali nikakav poslovni odnos već samo prijateljski“, ispričao je Vuković, sudeći po iskazu koji je objavila Nova.rs.
On je dodao da su on i Mario Stanković bili pod uticajem alkohola.
Rekao je da je sve bilo u redu, te da mu je u jednom trenutku Milić rekao da će Baja doći u lokal.
„U nekom trenutku Veselin Milić je pričao sa nekim na telefon, ne znam sa kim je tačno pričao, nisam obraćao pažnju, a onda je meni rekao „ti sedi ovde, sada će doći Baja“, a ostale koji su bili za stolom je zamolio da izađu. Objašnjavam da sam ja ranije pre ovog događaja upoznao Veselina Milića sa problemom koji imam sa Bajom i sa svim Bajinim namerama prema meni, odnosno da sumnjam za svoju bezbednost kao i za situaciju koju je uradio Dejanu, odnosno da mu je oteo plac i da mu je namera da mene liši života i da mi otme imovinu, ali ja ne znam koliko je on to ozbiljno shvatio“, izjavio je Vuković.
Izjavio je i da mu je bivši načelnik beogradske policije rekao da je vreme da stave tačku na ceo sukob.
Vuković je opisao da je u restoranu sedeo pored Veselina Milića, kada je u lokal ušao Nešović.
Prema njegovim rečima, Nešović je delovao iznenađeno kada ga je ugledao za stolom, kao da nije očekivao. Nakon što mu je Milić rekao da sedne, Baja je navodno upitao:
„Reci, Vesko, šta hoćeš?“, ne skidajući pogled sa njih dvojice.
„MIR U GRADU“
Vuković je naveo da je tokom tog susreta ćutao i očekivao da razgovor vodi Milić, koji mu je prethodno rekao da je cilj sastanka da se smire tenzije i poprave odnosi između njega i Nešovića. Kako tvrdi, u tom trenutku je bio pod velikim stresom i osećao je da ga obuzima adrenalin.
Prema Vukovićevim rečima, Nešović je po ulasku u restoran negodovao zbog njegovog prisustva, obraćajući se Veselinu Miliću rečima:
„Što me zoveš kad je ovaj ovde“, pokazujući ka njemu.
Vuković tvrdi da ga je Nešović sve vreme posmatrao neprijateljski, dok je Milić pokušavao da smiri situaciju i naglašavao da želi „mir u gradu“.
Vuković je naveo da se tada prvi put direktno obratio Nešoviću, moleći ga da se smiri i da ne gleda na njega sa neprijateljstvom.
On dalje tvrdi da je Nešović ostao hladan i arogantan, sedeo je kratko za stolom, a potom ustao i krenuo ka izlazu.
Vuković tvrdi da ga je pozvao da se vrati i nastavi razgovor, ali da se Nešović nije ni osvrnuo već je napustio restoran.
Nakon toga, kako je ispričao, telefonom ga je pozvao i pokušao da ga nagovori da se vrati, poručujući mu da nema loše namere i da želi da okončaju sukob bez daljih tenzija.
Izjavio je i da je, dok je pričao sa Bajom, Milić već napustio lokal, verovatno jer je, kako je izjavio, bio izrevoltiran zbog Nešovićevog ponašanja.
KAKO JE DOŠLO PO PUCNJAVE
Kako je ispričao, Baja se u jednom trenutku vratio u restoran i seo na stolicu, a Vuković mu se približio, tako da između njih nije bilo ničega.
“Baja me je upitao „gde ti je Vesko“, u tom trenutku ja sam pozvao Veselina i to dva puta i on se nije javljao, našta je Baja rekao „je*o te Vesko, što si me zvao“”, ispričao je Vuković.
Vuković opisuje da je Nešović ušao u restoran držeći obe ruke u džepovima na prsluku, izgledalo mu je kao da nešto drži u desnoj ruci, što mu je zaličilo na pištolj.
“Prilikom sedanja na stolicu, izvadio je levu ruku iz džepa i stolicu pomerio da bi seo, sve vreme držeći desnu ruku u džepu, što je po meni bilo jako neprirodno jer mu je stolica bila sa desne strane. Ja sam mu rekao „nema veze za Veska, šta je problem, nisam ti se mrštio“, a Baja je onda rekao „nemoj te tvoje i Dejanove priče“, misleći na Dejana N. Ja sam mu rekao „nemoj molim te da ide dalje, ja nisam kompleks, hoćeš da kleknem i zamolim te da spustiš loptu“, na šta je on rekao „klečaćeš ti meni, samo polako“.
Sve vreme dok je sedeo desna ruka mu se nalazila u džepu od prsluka i bilo je očigledno da ima nešto unutra.
Ja sam kleknuo na desno koleno i krenuo da ga molim, pognuo sam glavu i gledao u pod ili u sto, dok sam bio u tom klečećem položaju u meni se probudio neku čudan osećaj, želeo sam samo da se tenzija spusti, a u tom trenutku mi je Baja nešto ružno rekao, ne mogu da se setim šta. U sledećem trenutku dok klečim čuo sam klik i pogledao sam ka njemu i video da Baja u desnoj ruci drži pištolj”, tvrdi Vuković.
Ne zna da li je tačno bio jedan ili dva “klika”, misli da je prvi takav zvuk čuo dok je pištolj još bio u džepu, a drugi klik kada je pogledao u pod.
“U stvari ni ja nisam siguran da li je pištolj već bio izvađen kod prvog klika. U tom momentu, videvši oružje, ja se podižem i iz nekog polustojećeg-uzdižućeg položaja vadim svoj pištolj koji mi je bio za pojasem i ispaljujem, skoro ceo šaržer metaka u Bajinom pravcu. Nisam gledao tačno gde ispaljujem jer nisam nišanio, a moguće da sam se i zateturao prilikom podizanja sa poda.
Pucao sam držeći pištolj desnom rukom, mislim da ga nisam pridržavao levom.
U sledećem trenutku video sam samo Baju kako leži preko stola, mislim da mu je leva ruka bila van stola, ali ne mogu da tvrdim ali znam da mu je desna ruka bila na stolu i da mu je pištolj stajao pored ruke na stolu.
Tada sam video da je Baja nosio pištolj CZ 99. Pogodio sam ga u predelu grudnog koša, a objašnjavam da me je u tom trenutku obuzeo panični strah, zbog čega sam sve vreme pucao, a objašnjavam da ga nisam upucao sa leđa i da su sve ulazne rane sa prednje strane njegovog tela”, opisivao je Vuković.
“Sve se odigralo u par sekundi. Sve vreme je oštećeni bio naspram mene, i u trenutku pucanja moguće da je on krenuo da se pridiže, a u tom trenutku verovatno sam se ja pridigao. Ja i Baja smo bili udaljeni, rekao bih, manje od dva metra. U okviru mog pištolja nekad stavljam 14, nekad 15 metaka, a kada sam naknadno pogledao video sam da je ostalo svega tri metka, znači ja sam ispalio 11 ili 12 projektila”, kazao je Vuković tvrdeći pritom da je on bio jedina osoba koja je pucala.
„JA SAM GA UBIO“
“Odgovorno to tvrdim da sam ga sam ubio i da je on bio mrtav na licu mesta. Nikakva priča iz medija da sam ga ubio na drugoj lokaciji nije tačna, niti da sam imao saučesnika, niti da je neko drugi pucao, nije tačna. Ja sam ispalio odjednom sve metke. Još jednom objašnjavam da se on nije prevrnuo sa stolice i da nije pao unazad već da je pao unapred preko stola, ne mogu tačno da opredelim da li mu je glava gledala na desnu ili na levu stranu”, naveo je.
Na pitanje javnog tužioca, Vuković izjavljuje da je Bajin poštolj bio marke CZ 99, bio je pun tj imao je 14 ili 15 metaka što je, kako tvrdi, video na njegovom šaržeru, bio je crne boje.
“Kasnije sam saznao da se Mario Stanković u trenutku ubistva nalazio ispod ulice u blizini restorana i on mi je sam rekao da je čuo pucnje. Još jednom objašnjavam da Mario kod sebe nije imao nikakvo oružje”, naveo je.
On tvrdi da je barutne česnice preneo možda preko trenerke jer je Mariju Stankoviću dao svoju garderobu, odnosno trenerku crne boje marke sa zeleno-belim detaljima marke Under armour, kao i svoje patike iste boje.
“Mislim da sam upravo u tom uzimanju te trenerke ja na nju preneo barutne čestice i tako je kontaminirao”, kaže Vuković.
VLASNIK RESTORANA UKLANJAO TRAGOVE
U pogledu tela koje je ostalo u restoranu, Vuković kaže da mu je vlasnik restorana Nenad Lukić Lule sve vreme pričao „ništa se nije desilo, ništa niko nije video“.
“Mario je sve vreme bio uz mene i nije me napuštao. Nenad Lukić je u jednom trenutku rekao „sada ćemo da maknemo telo“, doneo je neko ćebe, mislim da je bilo neke bordo boje, karirano i svojevoljno je dovezao svoj auto „santa fe“ do bočnog ulaza iz restorana.
Ja sam rekao da nemamo svoje vozilo prethodno, a onda je on dovezao ovaj automobil sa spuštenim zadnjim sedištima. Sve ono što je nađeno u vozilu uključujući i rukavice, već se nalazilo u kolima, pretpostavljam da je to služilo za čišćenje restorana.
Mario, vlasnik lokala i ja telo stavljamo na ćebe i tako ga iznosimo iz restorana i sa sve ćebetom ga stavljamo u vozilo „Hyundai Santa Fe“.
Od Nenada Lukića uzimam ključeve od automobila i odlazim sa Mariom, a vlasnik lokala ostaje u restoranu, ja vozim automobil dok je Mario suvozač, a u jednom trenutku Marija ostavljam na nepoznatoj lokaciji gde se mi razilazimo”, naveo je.
Pred zoru se vraća u restoran, zajedno sa Mariom.
“Nisam siguran da li smo mi došli zajedno ili smo došli odvojeno, ali znam da sam većinu noći proveo u blizini i razmišljao šta ću da radim. Po ponovnom dolasku u restoran video sam da se u restoranu nalaze ista lica koja sam ostavio, kao i da je ceo restoran očišćen, uključujući i lice mesta, te da se ne vide ni tragovi krvi”, navodi Vuković u izjavi koju je ekskluzivno objavila Nova.rs.
Tagovi
