Može li čitanje ponovo da postane lično, a knjižare šarmantne?

Piše DEJVID SIGEL

0
(Suzie Howell for The New York Times)

Džejms Dont nekada je provodio nedelje u raspravama o tome pod kojim bi uglom trebalo montirati police za knjige; njegov “protivnik” bio je italijanski dizajner enterijera koji je tvrdio da bi one trebalo da budu nagnute četiri stepena.

Tačan odgovor je tri stepena, kaže Dont. Da, korice knjige privlače više svetla – i pažnje – na četiri stepena. Ali se tako krivi kičma knjige.

“Njemu je prioritet bilo kako ćemo prikazati knjige. Meni je prioritet u kakvom je knjiga stanju”, objašnjava Dont. “To su bile moje knjižare, tako da sam odlučio da police budu pod uglom od tri stepena.”

Dont govori o “Voterstounsu”, najvećem lancu knjižara u Velikoj Britaniji, na čijem se čelu nalazio od 2011. godine.

Prkoseći predviđanjima da su knjižare osuđene na propast u svetu u kojem dominira “Amazon”, ovaj 55-godišnjak je dobro razmislio o svakom aspektu posla i u 2015. godini “Voterstouns” je konačno ostvario profit. Dont sada želi da učini isto za “Barnes & Noble” u SAD.

“On je u principu stvorio niz nezavisnih knjižara koristeći kupovnu moć lanca”, kaže Tom Veldon iz “Penguin Random House Book UK”.

Od 1997. godine zatvoreno je skoro 400 “Barnes & Noble” knjižara. Trenutno radi 627, a tržišna vrednost od milijardu dolara je u poslednjih pet godina iščilela. Privatna kompanija “Elliott Advisors” u čijem je vlasništvu “Voterstouns” nedavno je potpisala ugovor o kupovini “Barnes & Noble” za 683 miliona dolara. Dont će biti novi izvršni direktor.

Pretpostavka kojom se on vodi je da je poenta knjižare da ljudima pruži bogato iskustvo, ne samo brzu transakciju.

“Iskreno, želite da volite ’Barnes & Noble’, ali kada izađete iz knjižare osećate se pomalo izdanima”, priznaje Dont. “Ne potpuno, ali blago da. Pomalo je ružno tamo – gomile nekakvog smeća su na sve strane, sve deluje nevoljeno, prodavci izgledaju pomalo očajno.”

“Voterstouns” je opstajao zato što je na prvom mestu prodavao iskustvo i zadovoljstvo, a potom knjige. Dont je menadžerima prodavnica dao slobodu da sami odaberu koje će knjige prodavati i da transformišu prodavnice kojima upravljaju u mesta sa ličnim pečatom.

Ako je knjižara dovoljno šarmantna, prema Dontovoj teoriji, sama knjiga vredi više od iste takve kupljene na internetu. On je to uvideo još kada je otvorio svoju prvu knjižaru 1990. u Londonu, “Daunt Books”.

Kada je Dont preuzeo “Voterstouns”, potražio je zaposlene koji uživaju u svom poslu, poput Kurde Atfild. Ona je od 1999. vodila “Voterstouns” u Horšamu, gradu udaljenom 65 kilometara od Londona.

Kurde je godinama primala nedeljne planove od HMV, prethodnog vlasnika “Voterstounsa”, u kojima je bio predviđen izgled svakog kvadratnog metra knjižare. Ali kada je HMV počeo da propada, na važnosti su gubili i njeni planogrami, a Kurde je radnju uredila onako kako je želela. U njenoj knjižari niko nije nosio crnu polo majicu sa logoom “Voterstounsa”, a na najistaknutijim policama bili su izloženi naslovi koji su se najbolje prodavali upravo u Horšamu, umesto onih koje je predvideo HMV.

Dont je ubrzo došao u posetu. Obišao je knjižaru i zapisao beleške. Potom je otišao. Kurde se pripremila za ukor i dugačak spisak primedbi. Ipak, nikad ih nije primila.

“Od tog dana imam slobodu da knjižara bude mesto na kojem će uživati naši kupci u Horšamu. Razlika je neverovatna. Obožavam da dolazim na posao”, kaže Kurde.

Drugi nisu tako entuzijastični. U aprilu je više od 600 zaposlenih potpisalo peticiju upućenu Dontu da plate podigne za deset odsto, a oko 2.400 pisaca potpisalo je pismo podrške zaposlenima.

“Ljudi se osećaju potcenjeno”, kaže Ejpril Njuton koja je pokrenula peticiju i u međuvremenu dala otkaz u “Voterstounsu”. “Mnogo ljudi koje poznajem napuštaju radna mesta.”

Dont se složio sa tvrdnjama da su početne plate u “Voterstounsu” preniske, ali i istakao da bi povišice značile dodatne troškove za kompaniju u iznosu od 6,2 miliona dolara, a da “Voterstouns” to sebi ne može da priušti.

Sistem je trenutno strukturiran tako da zaposleni dobijaju povišice kada se posvete izgradnji karijere u “Voterstounsu”. Cilj je da plata bude dovoljno visoka da se zadrže zaposleni. Dont je saosećao sa žalbama zaposlenih i krajem jula najavio je bonus u iznosu od četiri odsto za sve u kompaniji.

Kada Dont preuzme “Barnes & Noble”, pokušaće da veliki lanac knjižara takođe pretvori u niz prodavnica koje pružaju ugođaj nezavisnih radnji. Ponovo će morati da se bori sa kulturom uniformisanosti.

“Svakoj knjižari je dostavljan plan na kojem bi tačno mestu koja knjiga trebalo da se nađe”, priseća se Stiv Galindo iz Oklahome koji je 17 godina proveo radeći u knjižarama “Barnes & Noble” pre nego što je otpušten u februaru. “Zbog individualnosti ste jedino mogli da budete u problemu.”

Zaposleni u “Barnes & Noble” moraju da steknu organizovanost, kaže Dont. On ima jednostavan test koji mu pomaže da zna da li su stvari na pravom putu: kada zaposleni počnu da se javljaju na telefon.

“Ako mogu da zaustavim tu neprekidnu zvonjavu u ’Barnes & Noble’ na koju niko ne odgovara, biće to čudo, pravo čudo života”, ističe Dont. “Ako to izvedem, sve drugo će funkcionisati. To znači da će zaposleni imati osećaj apsolutne kontrole nad svime što rade.”

© 2019 The New York Times