Postoje knjige koje se čitaju, i postoje knjige koje nas menjaju. Knjiga Da li postoje stvari koje ne postoje? Vodič za kritičko razmišljanje Voje Antonića spada u kategoriju drugih. Nakon dvadeset pet godina, dopunjena i osavremenjena, ova hit knjiga koja je danas možda potrebnija nego ikad izlazi u izdanju Heliksa.
Uz dozvolu autora i izdavača Velike priče u formi ekskluzivnog feljtona prenose najzanimljivije delove. Sve nastavke pronađite ovde.
Danas prenosimo priču o tome da li Mocartova muzika povećava koeficijent inteligencije.
***
– Slušanjem Mocartove muzike moguće je uvećati koeficijent inteligencije, povećati sposobnost memorije pa čak i izlečiti tumor na mozgu
Godine 1993. fizičar Gordon Šo i muzičar Frensis Raušer objavili su rezultate svojih istraživanja o fenomenu koji su prozvali Mocartov efekat (Mozart Effect).
Sudeći po ovim rezultatima, slušanje prvih deset minuta Mocartove Sonate za dva klavira u D duru (K.448) povoljno utiče na pamćenje i sposobnost rezonovanja, uvećava koeficijent inteligencije pa čak i pomaže u terapiji tumora na mozgu.
Četiri godine kasnije, Gordon Šo i Frensis Raušer osnovali su Institut za neuralni razvoj muzičke inteligencije (Music Inteligence Neural Development Institute).
Eksperiment je pobudio veliku pažnju naučnika i medija. Ponovljen je na nekoliko mesta u svetu, ali nigde nije potvrđena veza između mentalnih sposobnosti i slušanja Mocartove muzike.
Autori su priznali grešku i pred naučnim svetom se branili time da je njihov rad pogrešno shvaćen i da su oni samo tvrdili da “postoje grupe neurona koje se pobuđuju u sekvencama i da su to po svoj prilici lokaliteti u mozgu koji reaguju na određene učestanosti”.
Razlika između prve tvrdnje i ove izjave tolika je da nema nikakvog osnova da se one dovedu u vezu.
Ova priča ima epilog kao i veliki broj sličnih – demanti prve vesti malo ko je čuo, tako da pomenuti Institut radi punom parom.
Gordon Šo je 1999. godine izdao knjigu Čuvajte Mocarta u mislima, a uskoro se u prodaji pojavio i CD sa kompjuterskim programom baziran na istoj ideji.
Mediji su prihvatili tezu da slušanje Mocarta podiže koeficijent inteligencije i ova prevara je inicirala industriju koju više ništa ne može da zaustavi.
Širenje ove zablude potpomognuto je i time što se u terapiji duševnih bolesti zaista koristi muzika, mada ne samo Mocartova.
Psihijatar dr Petar Stanković je u knjizi Božanstvena medicina izneo podatak da ona zaista deluje na “određene lokalitete”, što bi moglo da važi za svaki zvuk u svakoj prilici, ali ne i u smislu povećanja koeficijenta inteligencije.
