„Momci sa Harvarda“ spašavaju Bugarsku, ko je spreman za novi početak?

0
(Beta/AP Photo/Giannis Papanikos)

Usred najgoreg talasa korone Bugarska bira predsednika i parlament. Od aprila zemlja nema vladu i loši su izgledi da će je dobiti jer su pat karte podeljene između dve stare stranke i novajlija na političkoj sceni, prenosi Dojče vele.

Bugarska u nedelju (14. novembar) ne bira samo predsednika, već i novi parlament. To će biti treći parlamentarni izbori ove godine, jer nakon izbora u aprilu i julu nijedna stranka nije uspela da formira vladu.

„Ovoga puta vlade mora biti! Društvo očekuje da će stranke konačno ispuniti svoju obavezu“, kaže na, Vesela Černeva, direktorka Evropskog saveta za međunarodne odnose u Sofiji.

Prema anketama, novajlije iz stranke „Nastavljamo promene“, koju su ovog leta osnovala dvojica ministara iz prelazne vlade, bi sa protestnim strankama „Demokratska Bugarska“, „Ustaj Bugarsko! Dolazimo“, „Ima takvih ljudi“ i socijalistima mogli da formiraju koaliciju.

Tako bi konačno razvlastili konzervativce dugogodišnjeg ranijeg premijera Bojka Borisova.

„Dugoročno gledano to je složena kombinacija, ali neko vreme bi mogla da funkcioniše. Potrebna nam je vlada koja će konačno preuzeti odgovornost za velike odluke“, dodaje Černeva.

Stranke u bugarskom parlamentu trenutno su žestoko posvađane. Gotovo jednoglasno stručnjaci i komentatori u zemlji pozivaju partije da obustave rovovske borbe.

„Značaj formiranja vlade na ovim izborima je još veći. Istovremeno, s obzirom na rezultate anketa, to se čini težim nego na poslednjim izborima“, kaže za DW Parvan Simeonov, direktor u institutu za ispitivanje javnog mnjenja Galup.

„Ljudi žele promenu, a dobijaju stagnaciju“

U međuvremenu je sve duža lista problema: zdravstveni sistem, kampanja vakcinacije i krizni menadžment u četvrtom talasu korone. „Pitanje nije koliko će korona uticati na izbore, već kakav će uticaj izbori imati na upravljanje korona-krizom. Svakog dana umire između 100 i 300 ljudi, ali se malo šta preduzima. Političari se više plaše glasača nego smrti i virusa“, ističe Vesela Černeva.

„Prelazna vlada ne može i ne želi da preuzme odgovornost za važna politička pitanja – bugarski plan za Evropski fond za obnovu, energetska tranzicija, spor sa Severnom Makedonijom, reforma pravosuđa koju traže opozicija i EU i borba protiv neobuzdane korupcije.“

U intervjuu za DW sa tim se složio i Martin Kote, šef sofijske kancelarije fondacije Fridrih Nauman, bliske nemačkim Liberalima. „Problemi su očigledni. Reč je o borbi protiv koruptivnih struktura i efikasnoj korona-politici. Ljudi žele promenu, a dobijaju stagnaciju.“

Jer za pravi rad vlade, prelaznim vladama koje su od aprila na vlasti nedostaju ustavna ovlašćenja i parlamentarna većina.

Novajlije spremne za novi početak

Najveća razlika u odnosu na poslednje izbore u julu je nova stranka „Nastavljamo promene“. Ona je iznedrila političare Asena Vasileva i Kirila Petkova koji su bili ministri u prelaznoj vladi iz aprila.

Parvan Simeonov za njih kaže da su „tehnokratski ekonomski liberali zapadnog kova, čija stranka podseća na pokret Emanuela Makrona u Francuskoj.“

Dvojica menadžera koje u Bugarskoj zovu „momci sa Harvarda“, pre svega žele uspešnu borbu protiv korupcije. „Oni nemaju politički bagaž, zrače energijom, odlučni su i pokazuju političku hrabrost. To je sada možda važnije od političkog iskustva, koje njihovoj partiji nedostaje. Oni imaju potencijal da postanu druga najjača snaga“, kaže Vesela Černeva.

Trka za drugo mesto na ovim izborima se čini zanimljivijom od izbornog pobednika. Prema svim anketama, pobednik izbora će biti bivši premijer Bojko Borisov. Ali njegova stranka „Građani za evropski razvoj Bugarske“ (GERB) je politički izolovana od masovnih protesta 2020. godine. Niko sa njom ne želi da formira vladu.

„Glavno pitanje će biti da li će druga najjača snaga biti Bugarska socijalistička partija (BSP) ili Nastavljamo promene. Ukoliko to bude BSP, ona druga dobija mandat za sastavljanje vlade. Ukoliko u tome ne uspe, gotovo je isključeno da će stranke postići dogovor“, objašnjava Simeonov.

Predsednički izbori štite od umora birača – za sada

Zna se i ko je favorit na predsedničkim izborima. U anketama ubedljivo vodi aktuelni predsednik Rumen Radev. „Ali oprez: ukoliko u prvom krugu ne osvoji apsolutnu većinu, u drugom krugu će biti još teže. Kombinacija predsedničkih i parlamentarnih izbora mobiliše birače. U drugom krugu će izlaznost biti slabija“, smatra Parvan Simeonov.

Radev je, slažu se analitičari, pobednik partijske krize i političkog haosa koji već godinu dana traje u Bugarskoj. Ako stranke ne postignu dogovor oko vlade, on bi morao ponovo da imenuje prelaznu vladu – četvrtu ove godine. „Ali ne vidim ga u ulozi moćnika, on nema apetit za vladine poslove, već uživa u udobnijoj ulozi predsednika.“

Glavno pitanje vezano za dvostruke izbore u Bugarskoj glasi: Šta ako formiranje vlade ponovo ne uspe?

„U tom slučaju postoji velika opasnost da partijski pluralizam bude diskreditovan i da se pojave fašističke tendencije. Već postoji mešavina umora i ravnodušnosti“, kaže Simeonov.

Međunarodno poznati bugarski politikolog Ivan Krastev ide i korak dalje. U jednom televizijskom intervjuu je eventualno novo propadanje formiranja koalicije nazvao „kolektivnim samoubistvom političkog sistema“.