MMF je korigovao procene rasta za Srbiju, pa se tako očekuje da rast uspori na 2,8 odsto ove godine, objavio je RTS na osnovu novih podataka iz Izveštaja o globalnim ekonomskim perspektivama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Prethodna, januarska prognoza rasta za Srbiju bila je 3 odsto, dok je u oktobru prošle godine MMF procenjivao da će srpska ekonomija u 2026. godini porasti 3,6 odsto.
Sa druge strane, MMF očekuje da inflacija u Srbiji ubrza i da do kraja 2026. godine bude iznad cilja Narodne banke Srbije i iznosi 5,2 odsto, objavljeno je u Izveštaju MMF.
Projekcije za globalnu privredu
Prema prognozi Fonda, rast globalne privrede iznosiće 3,1 odsto u 2026. godini i 3,2 odsto u 2027. godini, što je posledica sukoba na Bliskom istoku.
Time je procena rasta za ovu godinu smanjena za 0,2 procentna poena u odnosu na prognozu iz januara, dok je očekivani rast za sledeću, 2027, ostao neproenjen.
Rast globalne privrede predstavlja usporavanje u odnosu na nedavni tempo od oko 3,4 odsto, što je bio prosek za 2024. i 2025. godinu, podseća RTS.
Dva pesimističnija scenarija
Međutim, imajući u vidu promenljivu prirodu situacije, analitičari MMF-a napravili su i dopunu svoje osnovne prognoze sa dva pesimističnija scenarija, što obično nije slučaj. U njima se računa da sukob u Persijskom zalivu traje duže ili se proširuje.
„Verovatnoća ostvarivanja ovih scenarija raste kako se neprijateljstva i povezani poremećaji nastavljaju“, navodi se u izveštaju koji je danas objavljen.
U nepovoljnom scenariju, uz veće i dugotrajnije povećanje cena energije, globalni rast bi dodatno usporio na 2,5 odsto u 2026. godini, dok bi inflacija dostigla 5,4 odsto.
Rizici od najveće energetske krize u istoriji
U još nepovoljnijem scenariju, u kojem dolazi do većih oštećenja energetske infrastrukture u regionu Perijskog zaliva, negativan uticaj na globalnu privredu bio bi još veći – globalni rast bi pao na svega 2 odsto u 2026. godini, dok bi ukupna inflacija premašila 6 odsto do 2027. godine.
Dva alternativna scenarija za Srbiju se ne navode, ali u dokumentu piše da bi uticaj na tržišta u razvoju i ekonomije u razvoju bio gotovo dvostruko veći nego na razvijene ekonomije.
„Geopolitičke tenzije mogle bi dodatno da se pogoršaju – pretvarajući situaciju u najveću energetsku krizu u savremenoj istoriji“, navodi se u ovom dokumentu a piše RTS.
Tagovi
