Trebalo je da 2025. godina bude godina stabilnosti i oporavka – a onda su „Trampove carine“ pokrenule novi krug krize, uz ogromna kolebanja na berzama i poskupljenje zaduživanja država.
Koje mere primeniti u vremenima „najviše nestabilnosti i makroekonomske neizvesnosti u poslednjih nekoliko decenija“ – to je jedno od ključnih pitanja kojim se pozabavio Međunarodni monetarni fond (MMF) na prolećnom zasedanju, a o ponuđenim rešenjima je za majske Makroekonomske analize i trendove (MAT) pisala autorka Katarina Stančić.
Uz podsećanje da je MMF u svom najnovijem pregledu svetske ekonomije korigovao naniže prognozu rasta globalne ekonomije za 2025. godinu sa 3,2 na 2,8 odsto, Stančić ocenjuje da se globalna ekonomija trenutno nalazi na političko- ekonomskom raskršću, gde stari alati sve teže funkcionišu, a novi izazovi zahtevaju precizniju kalibraciju.
PAŽLJIVO SA PRILAGOĐAVANJEM KAMATA
Šta u takvim okolnostima preporučuje MMF?
Kada je reč o monetarnoj, odnosno politici koju vode centralne banke, Stančić skreće pažnju da MMF savetuje da se prati da li inflacija dolazi iz sektora usluga, energije ili uvoza – i na osnovu toga precizirati tempo prilagođavanja kamatnih stopa.
„Centralne banke balansiraju između potreba da se zadrže inflatorna očekivanja u granicama cilja i opasnosti da preterano pooštravanje uslova finansiranja izazove kolaps bankarskog sektora ili pad ekonomske aktivnosti. Preporuka da se zadrži fleksibilna monetarna politika, ali uz jasno, blagovremeno i transparentno komuniciranje eventualne promene, kako bi tržišta mogla da se prilagode bez
šokova“, navela je u okviru analize.
KONSOLIDACIJA KUCA NA VRATA
MMF skreće pažnju Vladama da je, nakon godina masivnih državnih intervencija – prvo tokom pandemije, zatim u energetskoj krizi – fiskalni prostor ozbiljno sužen.
„U ovoj godini se kao prioritet nameće postepeno, ali odlučno i dosledno konsolidovanje javnih finansija, kako bi se povratila otpornost fiskalnog sistema za buduće šokove“, izdvojila je Stančić iz MMF-ovog izveštaja.
Ovde, kako ističe, spadaju mere kao što su širenje poreske baze, ukidanje neefikasnih subvencija (posebno energetskih) kao i preraspodela rashoda ka prioritetima (infrastruktura, digitalizacija, ljudski kapital).
„U zemljama sa dovoljno fiskalnog prostora, preporučuje se fokus na investicije. Gde prostora nema, svako povećanje potrošnje mora biti
pokriveno novim prihodima“, ističe Stančić.
PODSTICAJI ZA RAST
MMF preporučuje i sprovođenje strukturnih reformi – liberalizaciju tržišta rada, deregulaciju (uz očuvanje finansijske stabilnosti), podsticanje konkurencije i inovacija kao i povećanje učešća žena u radnoj snazi.
Smatraju da bi pomogla i aktivacija starijih radnika i bolje uključivanje migranata u tržišta rada.
„Tehnologije, posebno veštačka inteligencija, mogu biti snažan motor rasta, ali samo ako ih prati razvoj digitalne infrastrukture i obrazovanje“, piše Stančić u okviru analiza preporuka MMF.
Tagovi
