Koliko je izrastao mit o supruzi kralja Stefana Uroša I Velikog, u narodu najpoznatijoj kao Jelena Anžujska, govori i to što se često njen dolazak u Srbiju i udaja za jednog vladara iz loze Nemanjića napominje i kao prapočetak (diplomatskih) odnosa Srba i Francuza. Jelena Anžujska kao supruga jednog vladara iz loze Nemanjića, a majka dvojice (kraljeva Dragutina i Milutina), svakako jeste značajna politička ličnost srednjovekovne Srbije, tim pre što je prema dostupnim istorijskim izvorima igrala značajnu političku ulogu u drugoj polovini 13. veka.
Ono na šta dostupni i provereni istorijski izvori ne daju odgovor jesu zapravo i one stvari po kojima je najpoznatija.
Postoje dve legende o njoj. Prva je da je ona poticala od kneževske loze Anžua, a druga da je Stefan Uroš I Veliki naredio da se za doček njegove supruge čitavo polje posadi jorgovanima.
Drugi deo mita je jednostavnije poreći.
Književnik Tiodor Rosić u svojoj zbirci bajki „Dolina jorgovana“ piše da se to dogodilo, iako ne postoji nijedan istorijski izvor kojim bi tako nešto moglo da bude potvrđeno. Čak i sam Rosić u pogovoru knjige navodi da je svoje priče „uvio u legendu“.
Iz tog vremena postoje i značajni istorijski izvori, a verovatno je najznačajniji „Životi kraljeva i episkopa srpskih“, delo koje je napisao Sveti Danilo II Pećki, srpski arhiepiskop.
Iz njegovih reči, mogao bi da se izvuče zaključak o prvom delu mita. On o Jeleni, supruzi srpskog kralja Stefana Uroša I Velikog, govori da je ona „fruškog porekla“, što bi današnjim jezikom značilo „franačko poreklo“, ili još preciznije „francusko“. Ipak, istoričar Gordon L. Mekdanijel je sredinom osamdesetih godina otkrio da su roditelji kraljice Jelene bili Jovan Anđeo, sin vizantijskog cara Isaka II Anđela, i Matilda od Vijandena. Dakle, imala je vizantijsko-ugarsko poreklo, što je ne bi činilo ni po čemu previše posebnom u odnosu na neke druge žene koje su udajom dolazile u dinastiju Nemanjića.
Ono što je povezuje sa dinastijom Anžu jeste činjenica da je u jednom spisu kralj Šarl I od Anžua, koji je bio vladar u Napulju, naziva „rođakom“. Otkriveno je i zašto ju je tako oslovio u svom spisu – njegov sin i sin kraljice Jelene oženili su se dvema rođenim sestrama, bili su pašenozi.
