Svet

Misterija atentata na predsednika Haitija: Šta su kolumbijski vojni veterani radili u Port-o-Prensu…?

Nedeljnik.rs

12. jula 2021. 0

Jedne junske večeri, Maurisio Havijer Romero, odlikovani veteran kolumbijske vojske, primio je poziv starog vojnog druga.

„Prijatelj je želeo da ga regrutuje za posao – ‘legalan’ i ‘siguran’ posao koji bi ga poslao u inostranstvo“, navela je njegova supruga, a prenosi Njujork tajms.

„Taj prijatelj mu je rekao da neće upasti u nevolje. I kako je to dobra prilika za profesionalni i ekonomski napredak – a znajući kakav je kvalitetan profesionalac bio moj suprug, želeo je da on bude deo tima“, dodala je.

Mesec dana kasnije, Mauriso (45) je mrtav, jedan od nekoliko muškaraca koji su ubijeni na Haitiju posle atentata na predsednika Žovenela Moiza prošle nedelje i jedan od najmanje 20 Kolumbijaca koji su umešani u ubistvo, prema izveštajima zvaničnika Haitija.

Najmanje 18 kolumbijskih državljana nalazi se u pritvoru Haitija, a najmanje dvojica je mrtvo.

Ali dok su privremeni premijer i članovi njegovog kabineta Kolumbijce predstavili kao središnje tačke dobro organizovane zavere koju su izveli „strani plaćenici“ da bi ubili predsednika države, ostaju pitanja o ulozi koju su oni imali u ubistvu.

Potencijalni trag kolumbijskog prisustva pojavio se juče, kada su vlasti Haitija rekle da su uhapsile doktora rođenog na Haitiju, sa prebivalištem na Floridi, kojeg su opisale kao centralnu ličnost u zaveri za atentat.

Rečeno je da je lekar Kristijan Emanuel Sanjon (63) angažovao privatnu kompaniju za obezbeđenje na Floridi koja je regrutovala barem neke od Kolumbijaca.

„Došao je privatnim avionom u junu sa političkim ciljevima i kontaktirao privatnu firmu za poslove obezbeđenja kako bi regrutovao ljude koji su počinili ovo delo“, rekao je šef policije Haitija Leon Čarls.

Glavni tužilac u zemlji takođe je počeo da ispituje kakvu su ulogu mogle imati haićanske snage bezbednosti u operaciji koja je završena ubistvo predsednika i ranjavanjem njegove supruge, ali be bilo kakvog ranjavanja drugih osoba u bezbednosnim strukturama države, pre svega se misli na pripadnike predsednikovog obezbeđenja.

Na ulicama Haitiju rasprostranjen je skepticizam prema službenoj vladinoj liniji, a mnogi se pitaju kako su napadači prošli kroz tako utvrđeni kompleks koji su branile haićanske snage, a da ne bude nijedne druge žrtve.

U Kolumbiji, pojedini članovi porodice privedenih Kolumbijaca kažu da su muškarci otišli na Haiti da zaštite predsednika, a ne da ga ubiju.

„Maurisio se nikada ne bi prijavio za takvu operaciju- Bez obzira na novac koji bi mu eventualno bio ponuđen“, rekla je njegova supruga, sada udoica.

Kolumbija, koja je decenijama trpela zbog unutrašnjih sukoba, ima jednu od najbolje obučenih i najbolje finansiranih vojska u Latinskoj Americi, kojoj Sjedinjene Države dugo pomažu. Zbog toga su kolumbijski veterani veoma tražene od strane globalnih bezbednosnih kompanija, koje su ih rasporedile čak do Jemena i Iraka, ponekad plaćajući svakoj osobi i do 3.000 dolara mesečno – značajna suma u poređenju sa platama od nekoliko stotina dolara koje mesečno mogu da zarade u matičnoj državi, piše Njujork tajms.

Recimo, Romero se pridružio vojsci u svojim dvadesetim godinama, u vreme kada su levičarska gerila i paravojne grupe terorisale veći deo Kolumbije. Do trenutka kada se povukao 2019. godine, bio je prvi narednik koji je službovao po celoj zemlji i stekao odlikovanje „stručnog lansera“, specijalizovane obuke za elitne trupe.

Poziv koji je primio u junu uputio je njegov prijatelj Dubernej Kapador (40), takođe penzionisani pripadnik vojske koji je prošao obuke specijalnih snaga. On je takođe napustio vojsku 2019. godine i živeo je na porodičnoj farmi sa majkom u zapadnoj Kolumbiji.

Prema rečima njegove sestre, nedavno je napustio farmu i otputovao na Haiti u maju nakon što je dobio ponudu za posao od kompanije koja se bavi poslovima obezbeđenja. Njih dvoje su često razgovarali, a ona tvrdi da joj je brat rekao da je njegov tim na treningu i da je štiti „veoma važnu“ osobu.

„Ono u šta sam 100 odsto sigurna je da moj brat nije radio ono što govore, da je nekoga povredio“, rekla j njegova sestra.

„Znam da je moj brat otišao da se brine o nekome“, dodala je.

Kapador je poslao fotografije svojoj sestri. Na njima je u uniformi, tamnoj polo majici ukrašenoj logom kompanije sa Floride pod nazivom „CTU“, koju su vlasti Haitija optužile za zaveru.

CTU vodi izvesni Antonio Intrijago.

Romerova supruga je istakla da su Kapador i njen surug razgovarali o poslovima i naposletku zaključili da su finansijski uslovi dobri, imajući u vidu brigu o dvoje dece i hipoteci.

Maurisijo je u subotu, 5. juna, stigao na aerodrom u glavnom gradu Kolumbije, Bogoti, gde je uzeo avionsku kartu i uputio se u Dominikansku Republiku, državu koja se graniči sa Haitijem.

Njegova supruga je sa njim poslednji put razgovarala prošlog utorka. Rekao joj je da je štitio čoveka kojeg je nazivao „šefom“.

Sutradan je, međutim, čula na vestima da je predsednik Haitija mrtav i da bi Kolumbijci mogli biti umešani u zaveru. Kada nije mogla da dođe do muža, uspaničila se.

Do prošlog petka, kolumbijsko ministarstvo odbrane objavilo je imena 13 Kolumbijaca pronađenih na Haitiju. Među njima je bio i njen suprug. Ministarstvo odbrane takođe je saopštilo da istražuje poslovanja i delovanja četiri preduzeća za koja veruju da su regrutovali Kolumbijce za posao na Haitiju.

Haićanski zvaničnici kažu da je grupa napadača napala rezidenciju predsednika države na periferiji glavnog grada Port-o-Prensa prošle srede oko 1.00 ujutru, pucajući u njega i ranivši njegovu suprugu.

Ostaje nejasno kakvu su ulogu Kolumbijci odigrali u operaciji.

Kasnije u sredu ujutro, Kapadorova sestra je rekla kako je počela da prima pozive i poruke od svog brata. Pisao joj je da je u opasnosti, skriven u kući koja je opkoljena. Kasnije su razgovarali, a ona je čula pucnjavu u pozadini.

Takođe, vlasti Haitija su uhapsile najmanje dvoje haićanskih Amerikanaca za čije delovanje sumanjaju da je u vezi sa predsednikovom smrću. Međutim, kako piše Njujork tajms, vlasti su saopštile malo dokaza koji povezuju osumnjičene sa zločinom.

Nekoliko dana nakon ubistva, Stiven Benoit, bivši senator i istaknuta opoziciona ličnost, bio je među onima koji su rekli da mu je bilo teško da poveruje da su Kolumbijci odgovorni za atentat.

„Priča se jednostavno ne slaže“, rekao je Benoit u telefonskom intervjuu za Njujork tajms.

„Kako to da u predsedničkom kompleksu nema ni jednog čuvara koji je pogođen, da nema čak ni ogrebotinu“, dodao je.

On je takođe postavio pitanje zašto Kolumbijci koji su bili na mestu atentata nisu odmah pokušali da pobegnu iz zemlje nakon što je predsednik ubijen. Umesto toga, oni su se zaglavili i, potom, bili ubijeni ili zarobljeni.