“Mika Aleksić me je slomio, i dugo sam posle sebi zamerala što mu nisam rekla u lice sve što imam…”: Manekenka Ivana Stanković o iskustvu iz škole glume

0
screenshot/youtube*/gape

Manekenka Ivana Stanković je otkrila da je jedna od onih koja je preživela psihičko zlostavljanje od strane Miroslava Mike Aleksića koji je priveden u policiju zbog optužbi za silovanje i seksualno zlostavljanje, glumica, među kojima je i Milena Radulović koja je javno progovorila o tome.

Kada mu je Ivana Stanković rekla da više prefefira manekenstvo od glume, Aleksić joj je poručio “rano si krenula grudima kroz život”, što je nju “slomilo”.

“On je na mene ostavio traumatično isksustvo psihički, iako sam ja oduvek bila jaka osoba, umela sam da odbrusim, takva sam bila od malena, ali posle njegovih reči sam zanemela. To me je slomilo, i dugo sam posle sebi zamerala što mu nisam rekla u lice sve što imam. Zato nisam htela javno da ga spominjem kroz svoju knjigu, jer mu nisam uživo to rekla, jer mi nije bilo pravedno da to sazna iz knjige. Kada sam otišla na audiciju tu je bilo preko 300 dece i bila sam jako ponosna što sam primljena zajedno sa drugaricom iz odeljenja, jer su tu uglavnom bila deca čuvenih reditelja, producenata i režisera. Ono što je meni od početka smetalo jeste što je bilo dosta strogo i potpuno sam to prepoznala kad je Milena ispričala svoju verziju priče. Kasnije kroz godine, kada sam sam pričala sa sada istaknutim glumcima sve mi je to bilo konfuzno, jer su oni uglavnom opravdali njegovu strogoću – da je to bilo pedagoški dobro za njih, da ko je ojačao uspeo je u životu, a ko ne da nije za svet glume.

Međutim, bilo je tu dosta tih psihičkih i verbalnih napada. Insisitiralo se na stvarima koje su korisne, ali na pogrešan način. Prema mom mišljenu nije bilo u redu nazivati slonicom devojku koja je buckasta, govorio je: “slonice kad misliš da smršaš”. Išlo se na umivanje kad neko šapne na času, vikao je i bilo je nekoliko pravila koje smo mi prihvatali kao šalu, ali zapravo nisu bile šala. Jedno on njih je i da u školi vlada samoupravljanje, da samo Mika upravlja, što i jeste bilo tačno. On je bio izuzetan autoritet, a često puta je svemu tome prisustvovala i njegova supruga. Ona je uvek ćutala, nije imala interakciju, delovala je tužno, ali to su bili neki njihovi problemi.

U školu sam išla tri godine, dok je nisam svojevoljno napustila kad sam dobila ultimatum.

Recimo ono što je paradoksalno, ni jednom od Mike nisam odabrana za neku ulogu, ali sam bila odabrana od američke ekipe koji su snimali film “Bekstvo iz Sobibora”. Bila je to mini uloga i bila sam jako srećna. Kad se sve završilo dobila sam pismo zahvalnosti od Amerikanca, a ono što me je jako pogodilo jeste da me je Mika spustio pred svima rečima: “pa ja ovde ne vidim poziv za Holivud”.

Uporedo sam išla u školu za manekenstvo i Mika je za to saznao i onda me izveo pred celom grupom i stavio ispred stola, i rekao: “čujem da si počela da se baviš manekenstvom, moraš da biraš između grupe i manekenstva”. Ja sam rekla mogu odmah da kažem da je to manekenstvo, a on mi je poručio: “završila si sa grupom”. Kad smo izlazili napolje, pozvao me: “sačekaj ćero”, tako je zvao sve devojke u grupi, pa nastavio: “moram da ti kažem da si me razočarala, rano si krenula grudima kroz život”. Obično na bezobrazluk delujem jako dobro, ali tad sam zanemela i te reči su mene pratile dugo. Da ne pominjem da za 25 godina manekenstva nisam doživela neprijatnost ni jednu, samo profesionalizam. Zato je za mene paradoks da saznam sada da čovek koji je mislio da tu ima nešto loše je zapravo ovakve stvari radio.

Kasnije sam čula da se ponosio, da me je spominjao kao naša čuvena manekenka. Čak sam ga 2006. godine videla u Nišu na Filmskih susretima i bio je ponosan na sve što sam postigla, čak mi je predložio da snimim film, ali ja sam radila kao model i nisam to želela. U to vreme sam se zabavljala sa jednim glumcem i on je toliko meni hvalio Miku, jer je ostao bez oca, a on mu je bio kao drugi otac. Bila sam u šoku kako to da nisam videla tu njegovu stranu, ali zbog svega što sam na svojoj koži osetila dajem sebi za pravo da verujem Mileni i svaka joj čast što je javno izašla da priča o tome. Kada mi je rekao “čuvenu” rečenicu, imala sam skoro 15 godina, bila sam jako povučena, nisam se ni poljubila do tih godina, a da mi to kaže bilo je za mene šokantno. Svojim ponašanjem to nisam izazvala, bila sam isuviše fino dete, nisam čak ni pušila, psovala i slično. Mnogo godina sam žalila jer nisam mogla ništa da mu kažem na to, tako da su to za mene psihička zlostavljanja ili pogrešne pedagoške metode. To će vam reći svako ko je bio u grupi i ko je iskren. Postojalo je dvoje, troje njih na koje se nisu odnosila pravila. Bila su to deca njegovih prijatelja reditelja i producenata, te oni nisu stajali ispred stola, nisu nazivani ćerama i nisu išli na umivanje, rekla je Ivana Stanković, prenosi Blic.