Medvedev na putu od Robina do Putinovog Betmena: Kako se (nije) kalio ruski liberalizam u senci Vladimira Vladimiroviča…

0
Foto: Profimedia

Odluka Vladimira Putina da prihvati ostavku Dmitrija Medvedeva nije iznenađenje. Već neko vreme njegova pozicija u ruskoj vladi neumoljivo tone.

Bilo je neprijatnih trenutaka u javnosti. Medvedev je primećen kako klima glavom tokom Putinovih predsedničkih obraćanja i to ne jednom. Taj propust mu je možda i oprošten. Ali optužbe o korupciji Medvedeva su kobno oslabile, piše Gardijan.

Upravo to je navelo Putina da ga zameni na mestu premijera. U videu iz 2017. godine koji je na YouTube platformi pogledalo 33 miliona ljudi, lider opozicije Aleksej Navaljni optužio je Medvedeva da potajno poseduje palate, jahte i italijanski vinograd.

U tom video snimku se tvrdi da je premijer proneverio 1,2 milijarde dolara. Istraga je bila, pa, smešna, reklo bi se. Korupcija nije neuobičajena među najvišim zvaničnicima Kremlja, takođe navodi britanski list. Medvedev je te tvrdnje nazvao “besmislicom”.

Ipak, optužbe su bile izuzetno štetne u vreme kada je životni standard običnih Rusa pao kao rezultat zapadnih sankcija uvedenih nakon Putinove aneksije Krima 2014. godine. Govori koje je držao Medvedev nisu pomogli.

Nakon promena koje su se juče desile, jasno je da mu to Putin nije oprostio, pa mu je namenjeno mesto zamenika šefa Saveta bezbednosti.

To je ponižavajući kraj za Medvedeva, trećeg predsednika Rusije, nakon Borisa Jeljcina i Putina.

Kada je Medvedev 2008. godine dobio posao, zapadni posmatrači uzalud su tražili znakove da je on liberalnija figura od Putina. Nakon što je pokušala da resetuje odnose sa Moskvom, Obamina administracija je zaključila da su sve razlike samo stilske.

Američki mediji tada su u zanimljivoj “pesničkoj slici” opisali situaciju u Moskvi.

Medvedev sedi u vozačevom sedištu novog automobila, pregleda unutrašnjost, instrument tablu i papučice. Osvrće se oko sebe, ali upravljač nedostaje. Okreće se ka Putinu i pita ga: „Vladimire Vladimiroviču, gde je volan?“ Putin vadi daljinski upravljač iz džepa i kaže: „Ja vozim.“

Ta kratka priča je surova, ali je ilustrovala stvarnost, sa kojom su e juče sudarili “obični” Rusi ali i elita: da Medvedev tokom duge i uglavnom nerazlučene političke karijere nikada nije uspeo pobeeći iz Putinove senke.

Drugi “poverljiv američki izveštaj o njemu”, opisuje ga kao kao političara koji je prešao put od Robina do Putinovog Betmena. Do 2010. nestala je nada da će Medvedev predvoditi liberalizaciju ruskog društva. Njegovi progresivni govori i napadi na „pravni nihilizam“ nisu uspeli da se pretoče u konkretna politička dela.

Ali one koji su pomno pratili njihov odnos, to nije moglo da iznenadi.

Njih dvojica prvi put su se sreli 1990. godine. Tada je put bio na čelu komiteta za spoljne poslove, a Medvedev, pravnik koji je slušao Deep purple i maštao o studiranju lingvistike, bio je njegov asistent. Putin, bliži sovjetskim idejama, uvek je bio dominantniji.

Kada je postao premijer 1999. godine, poveo je Medvedeva za sobom, a onda ga prometnuo u potpredsednika vlade, zatim i premijera i predsednika.

Sada kada ni “lažnog nosioca liberalizma” nema na vidiku, čemu Rusi mogu da se nadaju, pita se Gardijan.