Marković: “Još ima vremena da se uradi nešto u cilju mira i stabilnosti – odustati od Cetinja…”

2
STEPHANIE LECOCQ / AFP / Profimedia

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Duško Marković žali što Veće za nacionalnu bezbjednost Crne Gore, odnosno najodgovorniji donosioci političkih odluka u Vladi “nisu uvažili bezbednosne procene koje ukazuju na realnu opasnost događaja na Cetinju”.

“Paralelno, neuvažavanje poruka poslatih od strane EU, i mnogih drugih kredibilnih činilaca, o neophodnom političkom dijalogu za stolom, za kojim bismo bili svi zajedno, direktan je podsticaj daljem zaoštravanju i komplikovanju prilika sa nesagledivim posljedicama”, naveo je Marković na Tviteru.

Gajio je, kako je naveo, očekivanja da će i Crkva djelovati u duhu sabiranja, kao zajedničke potrebe svih, ali i ona su nažalost izostala.

“Još ima vremena da se uradi nešto radi mira i stabilnosti, a verujem i radi spokoja samih duhovnika: odustati od Cetinja, i otići tamo gde nema rizika”, zaključio je Marković.

2 KOMENTARA

  1. Држава Црна Гора и данас приказује свету да има проблем са делом становништва које је у конфликту са својим идентитетом и из разлога што нису у стању да реше то питање, негирају другима право на слободу вероисповести и све оно шта то подразумева, све до имовинских права. Тај део, веру своди на политику, и инсистира на некаквом политичком дијалогу о томе ко ће у шта да верује, а ко не сме да верује у то шта верује, и коме потом треба нешто да се одузме ! Какав политички дијалог о слободи вероисповести ? Недавно се огласио и амерички амбасадор тамо и потврдио ове речи. Како се онда, у наставку на ове чињенице, појављују овакви ликови који мир и стабилност у Црној Гори повезују са одсуством слободе вероисповести !? Негде може, а негде у Црној Гори не може, јер, ето, они тако кажу, због тога што је то накакво средиште, некакве државе и онда их та верска симболика, која код њих не постоји, вређа. Како им је политички пројекат цркве пропао, а њихово уверење о држави подразумева и аутокефалну цркву, то по њима подразумева да ни други немају право црквених обреда, тамо где су они замислили да не сме. Оволика бесмисленост може само да карактерише људе који своју политичку пропаст повезују са својом пропашћу као грађанина, оних који би се ускоро могли суочити са законом и којима је могућност избора сведена на нулу. А на путу пропасти, неће се либити да повуку за собом што више оних слепо верују у овакве изговорене глупости.

Comments are closed.