Mama, beba i koronavirus: Šta raditi u trudnoći i zašto treba biti optimista? Za Nedeljnik piše Milan Milenković, vodeći srpski ginekolog

Piše dr sc. med Milan Milenković, BeoGyn, Beograd, Karolinska institut, Stokholm

0
Profimedia

Novi koronavirus SARS-CoV 2 uzročnik je bolesti koju je Svetska zdravstvena organizacija nazvala Covid-19. Prvi slučaj je registrovan 18. decembra 2019. u Vuhanu u Kini i od tada su prošla nepuna tri meseca do proglašenja pandemije 11. marta 2020. od Svetske zdravstvene organizacije.

Pandemija izazvana infekcijom SARS-CoV 2 virusa može se porediti sa pandemijom izazvanom virusom gripa 1918. godine.

Mada za većinu neočekivano, u jednom tekstu publikovanom u New England Journal of Medicine iz 2015. godine bilo je postavljeno pitanje ne da li će, nego kada će biti nova pandemija sa svim svojim negativnim efektima i ekonomskim i političkim posledicama.

Znanje koji postoji u vezi sa ovom infekcijom, nažalost, još nije dovoljno da bi se sprečilo širenje ove bolesti i fatalne komplikacije. Zasada je institucijama u Kini i Americi prijavljeno oko 200 studija vezanih za pronalaženje vakcine. Bolest pogađa sve starosne kategorije, između ostalog i žene u reproduktivnom periodu i trudnice.

Trudnoća je inače stanje smanjenog imunološkog statusa i zbog fizioloških promena u odbrambenom sistemu organizma i cirkulaciji, trudnice su podložnije infekcijama disajnog sistema i komplikacijama u slučaju bolesti.

To znamo, između ostalog, i iz iskustva sa prethodnim epidemijama gripa, ali i epidemijama izazvanim SARS-CoV 1 i MERS-CoV virusima, koji su takođe mikroorganizmi iz korona grupe virusa. SARS-CoV 1 MERS-CoV imaju 79% i 50% sličnosti sa aktuelnim virusom koji je uzročnik pandemije.

S obzirom na to da nije bilo stručnih publikacija o novom koronavirusu, Svetska zdravstvena organizacija i Centar za kontrolu i prevenciju bolesti izdali su prve preporuke koje su uglavnom bile bazirane na iskustvu od infekcija ranijim tipovima virusa. Znanje o aktuelnoj infekciji koronavirusom je zasada ograničeno i bazira se na nekoliko stručnih članaka kineskih autora publikovanih u Lancetu, a koji su sumirani u nekoliko revijalnih članaka takođe publikovanih u uglednim medicinskim časopisima.

Devet zdravih beba je rođeno u provinciji Vuhan gde su majke bile inficirane Covid-19 virusom. U jednom revijalnom radu iz časopisa Acta Obstetrica et Gynecologica Scandinavia, navedeno je da je oko 100 žena sa sumnjom ili potvrđenom infekcijom virusom Covid-19 rodilo bebe bez znakova infekcije.

Studija iz Lanceta nam je pokazala, mada na malom broju pacijenata, da virus nije izolovan u plodovoj vodi, majčinom mleku, krvi iz pupčanika, niti iz brisa grla i nosa novorođenčadi. Zasada se ne zna da li infekcija u prvom i drugom tromesečju trudnoće može imati negativan uticaj na bebu.

Za razliku od prethodnih virusnih infekcija u trudnoći izazvanih sezonskim gripom, SARS i MERS virusom, simptomi bolesti kod trudnica inficiranih virusom SARS-CoV 2 su mnogo blaži, i nije zabeležena nijedna ozbiljna komplikacija. Treba naglasiti da su ovo podaci na osnovu malog broja pacijenata.

Prevencija i dijagnoza

Period inkubacije (Covid-19) virusom je 2-14 dana, ali zaražene osobe mogu da prenesu infekciju u bliskom kontaktu i pre dobijanja simptoma. Isti saveti prevencije važe za trudnice kao i za ostalu populaciju, a to su smanjenje socijalnih kontakata, izbegavanje skupova i potencijalno inficiranih, izbegavanje putovanja i higijena ruku. Simptomi su isti kod trudnih žena kao i kod ostalih inficiranih Covid-19 virusom, a to su: povišena temperatura, suvi kašalj, umor, bolovi u mišićima i otežano disanje. Zapušen nos, kijavica, krvavi ispljuvak i proliv takođe mogu biti simptomi ove infekcije. Bela krvna zrnca (leukociti) ili su normalni ili smanjeni u početnoj fazi bolesti, a C-reaktivni protein (CRP) može biti povišen. Neki pacijenti mogu imati smanjen broj krvnih pločica (trombocita) i povišene vrednosti enzima jetre. Kod sumnje na zapaljenje pluća treba uraditi kompjuterizovanu tomografiju (CT) pluća. CT pluća se može raditi i u trudnoći.

Virus se može izolovati iz pljuvačke, brisa grla i nosa, urina i stolice RT-PCR (real time polimerase chain reaction) laboratorijskom metodom. Analizu je nekad potrebno ponoviti i ako je rezultat negativan dva puta, infekcija virusom SARS-CoV 2 se isključuje. U slučaju kliničke infekcije bilo bi dobro uraditi testove i na druge viruse i bakterije koje mogu izazvati upalu pluća, a pre početka terapije.

Lečenje

Savet je da se trudnice sa eventualnim simptomima pre svega jave telefonom zdravstvenoj ustanovi, i onda po savetu lekara i u zavisnosti od simptoma, ili ostanu izolovane kod kuće ili odu u zdravstvenu ustanovu.

Trudnice sa kliničkom slikom infekcije treba izolovati i lečiti u specijalizovanim ustanovama, između ostalog opremljenim za intenzivnu negu.

Princip lečenja je isti kao za druge osobe sa simptomima Covid-19. Treba obezbediti adekvatan odmor i kalorijski unos hrane, terapiju tečnošću i održavanje ravnoteže elektrolita, pratiti vitalne znakove i zasićenje kiseonikom u krvi. Neki pacijenti zahtevaju i mehaničku ventilaciju, tj. potrebu za uređajem koji se zove respirator.

Antivirusni lek lopinavir/ritonavir preporučuje se kao terapija protiv virusa i može se koristiti u trudnoći i u kombinaciji sa alfa interferonom. Antibiotici se daju kada postoji sumnja na dodatnu bakterijsku infekciju. Kratkotrajna terapija kortikosteroidima je takođe primenjivana kod pacijenata u Kini.

Zasada je neizvesno kada će biti pronađena vakcina ili lek protiv ove bolesti.

Porođaj

Sama infekcija SARS-CoV 2 virusom nije indikacija za završavanje trudnoće i porođaj. Kod blažih i stabilnih infekcija, trudnoća se može nastaviti do termina porođaja, naravno uz strogu kontrolu. Kod eventualnih infekcija koje ugrožavaju život majke trudnoću treba odmah završiti i prioritet treba biti zdravlje i život majke.

Od devet žena porođenih u Kini, dve su porođene vaginalno i šest carskim rezom. Nijedna beba nije bila inficirana. Zasada se može reći da vaginalni porođaj ne povećava rizik za infekciju bebe. Nijedna od tih žena nije imala komplikacije vezane za infekciju novim koronavirusom. Treba dodati da su sve žene iz ove studije bile zdrave pre trudnoće i nijedna nije imala neku hroničnu bolest.

Preporuke su da se porođaj obavlja u izolovanoj porođajnoj ili operacionoj sali, uz maksimalnu zaštitu osoblja.

Nega bebe

Ograničeno znanje nam govori da se infekcija ne prenosi preko posteljice i krvotoka na bebu. Međutim, kontakt bebe sa majkom posle porođaja izlaže bebu realnom riziku za infekciju i bebu treba izolovati od majke. Iz publikacije u Lancetu vidi se da je jedna beba zaražena 36 sati, a jedna 17 dana posle porođaja.

Bebu treba obavezno izolovati od majke najmanje 14 dana i dojenje se ne preporučuje, pre svega zbog direktnog kontakta sa majkom. Majka može eventualno da ”ispumpava” mleko koje će se davati bebi, pošto zasada znamo da virus nije pronađen u majčinom mleku.

I na kraju treba naglasiti da principi i prevencije i lečenja svih pacijenata uključujući i trudnice inficirane novim koronavirusom mora biti baziran na znanju koje je verifikovano kroz publikacije u stručnim časopisima, što je i princip savremene medicine. Stručne publikacije su brojnije iz dana u dana i samo znanjem i odgovornim odlukama se mogu smanjiti negativne posledice pandemije izazvane SARS-CoV 2 virusom.

Ovaj tekst objavljen je u specijalnom izdanju Nedeljnika posvećenom koronavirusu

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici