Luštica Bay, grad u nastajanju, i najveći investicioni projekat u Crnoj Gori, kreira svojevrstan način života pod sloganom „mesto kom se pripada“. Luštica Bay predstavlja dom, ali i letnjikovac, gde kultura, nasleđe i gastronomija žive u simbiozi, da bi kreirali autentična iskustva za sve članove porodice.
O viziji Luštice Bay, njenom potencijalu i značaju za lokalno stanovništvo razgovarali smo sa Samihom Savirisom, čovekom koji je zaslužan za neke od najznačajnijih integrisanih gradova u svetu.
Gospodin Saviris ističe da je oduvek voleo da radi na neistraženim regijama, a da je u slučaju primorja Crne Gore, osim lepote područja prevagnula i lepota neistraženih voda.
„Prostor na kom je nastala Luštica Bay veoma je zanimljivo područje netaknute prirode koje je iščekivalo da postane deo naše svakodnevice. Smatram da idemo u dobrom pravcu da izgradimo jedan sveobuhvatni grad. Iako ne volim da unapred obećavam mnogo, upravo slogan ‘Život kakav bi trebalo da bude’ dočarava ono što stvaramo u Luštici Bay.“
Na pitanje da li je lokalno stanovništvo prepoznalo važnost ovog projekta i u kojoj meri utiče na razvoj Luštice Bay, gospodin Saviris objašnjava da je lokalno stanovništvo i njihove potrebe prvi korak u građenju integrisane zajednice, jer su za stvaranje grada mnogo važniji ljudi nego brojke.
Iako ne volim da unapred obećavam mnogo, upravo slogan ‘Život kakav bi trebalo da bude’ dočarava ono što stvaramo u Luštici Bay. Zamisao Luštice Bay jeste stvaranje integrisane zajednice novih rezidenata i lokalnog stanovništva koji će osećati povezanost sa ovim mestom. Želja mi je da Lušticu Bay osete kao svoj dom
Samih Saviris
„Zamisao Luštice Bay jeste stvaranje integrisane zajednice novih rezidenata i lokalnog stanovništva koji će osećati povezanost sa ovim mestom. Želja mi je da Lušticu Bay osete kao njihov dom. Ako stvorite zajednicu koja oseća vibracije ovog mesta i živi svoj život u skladu sa njim, mnogo je sigurniji nastanak i opstanak grada nego ukoliko imate novac u banci.“
Dodaje da je za građenje zajednice mnogo vredniji osećaj zajedništva i povezanosti nego prodaja vila čija vrednost iznosi i po nekoliko miliona evra, ali ako vlasnik te nekretnine dolazi samo nekoliko puta godišnje.
„Meni je mnogo stalo da i građani koji žive u okolini, sa uživanjem dolaze u Lušticu Bay kako bi uz spektakularan pogled popili šoljicu svoje omiljene kafe. Zaista želim da budu srećni i da osećaju Lušticu Bay kao nešto svoje, jer upravo oni grade osećaj zajedništva i stvaraju grad. Želim da ljudi koji žive u blizini Luštice Bay osete da je ovo njihov grad, a ne mesto gde ljudi kupuju nekretnine i dolaze ponekad.“
Da su stanovnici Crne Gore prepoznali značaj Luštice Bay govore i brojne zainteresovane strane kao što su poslovna zajednica i potencijalni investitori.
„Sve prodavnice i restorani koje imamo u Luštici Bay rezervisani su za male lokalne biznise. Imamo sve veći broj privrednika u našem gradu i oni su ti koji dovode novo stanovništvo. Kada uspete da privučete lokalne biznismene da posluju sa vama, to je siguran znak da ste na dobrom putu.“
Da bi životna filozofija matične kompanije Orascom „Život kakav bi trebalo da bude“ zaista oslikavala duh i ovog mesta, gospodin Saviris ističe da je od ključnog značaja sagledati potrebe ljudi i to im omogućiti u jednom gradu.
„Osnovno pitanje kojim se vodimo jeste šta je potrebno da jedna osoba dođe i živi ovde. Pored objekata za stanovanje neophodna im je škola, jer grad čine i najmlađi stanovnici. Važno im je da u mestu gde žive imaju Dom zdravlja. Bitna im je povezanost i blizina aerodroma. Takođe, od velike važnosti im je da svakodnevno obitavaju u uređenom okruženju, da ih okružuju lepe stvari, te da im buđenja na ovom mestu budu poletna i puna radosti.“
Saviris je svestan činjenice da mnogi grade nekretnine, čak i celokupna naselja, ali da malo ljudi stvara nove gradove. Iako mnogi smatraju da je za ovaj vid biznisa potrebna hrabrost, vizionar Luštice Bay veruje da je glavna osobina koja je potrebna za ovaj vid poslovanja – strpljenje.
„Imam dovoljno strpljenja i upornosti da započnem, a zatim i odvojim dosta vremena dok moja vizija ne postane stvarnost. Smatram da je velika prednost to što sam bio dosta mlađi kada sam krenuo da se bavim ovim poslom. Nisam znao u šta se upuštam, kuda ovo putovanje vodi, niti koliko će dugo trajati.“
Da su stanovnici Crne Gore prepoznali značaj Luštice Bay govore i brojne zainteresovane strane kao što su poslovna zajednica i potencijalni investitori
Ovo putovanje mu je donelo mnoge važne lekcije, a njegov prvi projekat u Egiptu zasigurno je pokazatelj kako je jedna mala vizija uz puno strpljenja i zalaganje postala grad koji danas broji između 25.000 i 27.000 stanovnika.
„Ono što sam naučio na ovom putovanju jeste upravo to da je zajednica ta koja daje život jednom gradu. Kada sam počinjao sa radom na projektu El Guna (Egipat), smatrao sam da je dovoljno da imamo 60 lepih vila, hotel i marinu, te da je projekat gotov. U stvari, bilo je potrebno 16 hotela i 16 godina da se to zaista može reći. Projekat je bio uspešno izvršen tek kada smo imali dovoljno ljudi koji su tamo stalno živeli i kada smo imali dovoljno objekata i infrastrukture koja je bila ključna za život u gradu. Čini mi se da je Luštica Bay na pravom putu da takođe postane sveobuhvatan grad sa svojom integrisanom zajednicom.“
Mnogi u početku nisu mogli ni da zamisle ono što je on bio odlučan da izgradi. Objašnjava da mu je često veoma teško da ljudima dočara svoju zamisao, pre nego što projekat zaživi.
„Ukoliko niste doživeli tako nešto, ne možete ni zamisliti da neko usred pustinje stvara novi grad. Onog trenutka kada projekat postane opipljiv, kada oživi, tada se verovanje pojačava. Do tog momenta, mnogi ne veruju da ćemo realizovati projekat. U brojnim zemljama lokalno stanovništvo je na početku imalo jak stav – Ovo je suludo, ovo se neće desiti. U Crnoj Gori to nije bio slučaj. Ovde su projekat dočekali mišlju – U redu, hajde da vidimo šta je ovaj čovek zamislio, šta će uraditi. Tako da je na neki način postojao moralni sistem podrške.“
Gospodin Saviris dodaje da će u narednom periodu više vremena provoditi na crnogorskom primorju iz nekoliko razloga. Pored toga što radi na tome da ostrvo Mamula u što kraćem roku bude otvoreno za javnost, ovaj preduzetnik je deo posla prepustio svom sinu, te ističe da ima više vremena da se posveti drugim stvarima koje mu pričinjavaju zadovoljstvo.
„Crna Gora je predivna. Ljudi su jako ljubazni i ovde se osećam kao kod kuće. Tako da uvek u meni tinja osećanje da želim da se vratim na ovo mesto. Sada imam malo više vremena, jer sam veći deo posla prepustio svom sinu. Zadržaću interesovanje za napredak zanimljivih malih projekata kao što je Mamula. Ona se uskoro otvara za javnost i kada bude imala više ljudi, kada počne da živi, biće to veoma interesantno mesto koje će ljudi želeti da posete. Takođe, u Maroku imam jedan projekat za koji sam posebno vezan i koji me drži zaposlenim. Pored toga, uglavnom sam aktivan u poslovanju u Švajcarskoj jer posedujem 51% kompanije, dok moj sin poseduje samo 49%, tako da sam ja i dalje direktor (šaljivo). Na drugim projektima on je postao vlasnik kompanija i direktor, ali ovi projekti su i dalje moji. Smatram da je za moje godine to sasvim dovoljno.“
