Ljudi žele više solidarnosti i manje nejednakosti

0
Foto: UN Serbia/Igor Pavićević

Intervju: Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji

1. Ujedinjene nacije su u januaru 2020. godine povodom 75. godišnjice postojanja kroz različite forme dijaloga pitale ljude iz svih krajeva sveta o njihovim nadama i strahovima za budućnost. Šta su prioriteti građanima u svetu, a šta građanim Srbije?

Ujedinjene nacije obeležavaju svoju 75. godišnjicu u vremenu globalne zdravstvene krize. Ona utiče na sve nas, na neke više, a na neke manje. UN su, na čelu sa SZO, i ostalim UN agencijama, pružile veliku podršku ljudima širom sveta u ovoj borbi sa panedimijom i njenim brojnim posledicama.

Globalni UN75 dijalozi predstavljaju našu ambicioznu inicijativu koja je usmerena na razumevanje očekivanja koja ljudi imaju od međunarodne saradnje, a posebno od UN. To je ujedno i dosad najveće istraživanje o prioritetima za oporavak od pandemije izazvane COVID-19.

Od 21. septembra, preko milion ljudi iz svih zemalja sveta i svih životnih sfera uzelo je učešće u ovim dijalozima, uključujući i 6.000 ljudi iz Srbije. Usled trenutne krize,  direktni prioritet za većinu ispitanika je poboljšani pristup osnovnim uslugama – zdravstvenoj zaštiti, bezbednoj vodi, sanitarnim uslovima i obrazovanju, uz veću međunarodnu solidarnost i podršku onima koji su najteže pogođeni. To uključuje borbu protiv nejednakosti i obnovu inkluzivne ekonomije. Kada je reč o budućnosti, najveću zabrinutost izazivaju klimatska kriza i uništavanje prirodnog okruženja. U ostale prioritete spadaju: obezbeđivanje većeg poštovanja ljudskih prava, rešavanje sukoba, borba protiv siromaštva i smanjenje korupcije.

Kada je u pitanju Srbija, ovi rezultati oslikavaju globalne rezultate dijaloga. Građani Srbije su prepoznali sledeća tri prioriteta – više brige za životnu sredinu, prioritizovanje univerzalnog pristupa zdravstvenim uslugama, kao i jačanje solidarnosti između ljudi i zemalja. Građani Srbije smatraju da će trendovi koji će obeležiti budućnost biti klimatske promene, oružani sukobi i opasnosti vezane za zdravlje.

2. Zanimljivo je da su građani “zaokruživali” zdravlje i zaštitu životne sredine. Kako objašnjavate tu činjenicu, da li su se prioriteti promenili, da li je pandemija uticala na takve odgovor? Da li su vas neki zaključci istraživanja iznenadili?

Trenutna kriza nije u velikoj meri promenila prioritete građana, kako globalno, tako i u Srbiji.

Uprkos pandemiji, građani širom sveta apeluju na borbu protiv klimatskih promena, smanjenje nejednakosti, ali i na više solidarnosti.

Sve ovo nije slučajno. Objedinjeni uticaji klimatskih promena, zagađenja, ekstremnih vremenskih prilika, sve su prisutniji, sve se više približavaju našim domovima. U suštini, ljudska bića teže da deluju i menjaju svoje navike i ponašanje onda kada su direktno ugroženi. U ekonomskom smislu, to se naziva ukidanje budućnosti. Pandemija nas je primorala da naučimo na teži način u kojoj meri zdravlje naše planete utiče na zdravlje ljudi. Kada uništavamo ekosisteme i biodiverzitet, mi zapravo uništavamo sisteme koji održavaju ljudski život. Biće potrebno da uložimo dosta napora da bismo upravljali našim prirodnim resursima i ljudskim razvojem na jedan održiviji način, i da bismo u budućnosti sprečili dalje katastrofe. Tako da je tačno da svake godine sve veći broj ljudi razume to, kao i sve veći broj mladih. Ali ostalo je dosta njih koji nisu spremni da promene svoje životne navike.  

3. Kako UN vidi mogućnosti za oporavak od aktuelne krize, koja i dalje traje, koju je izazvala pandemija koronavirusa? Kako će izgledati taj oporavak? 

U ovom trenutku naša kolektivna i individualna budućnost nalazi se u našim rukama, uz jedinstvenu životnu priliku da joj izgradimo bolje temelje.

Sada nam je više nego ikada potrebna: ljudska i zdravstvena sigurnost, unapređeno zdravlje i socijalna zaštita i jednakost za sve, otpornija ekonomije na buduće šokove, što predstavlja zeleni oporavak radi smanjenje zagađenja u narednim godinama, ostvarivanje cilja koji se odnosi na neutralnost ugljenika do 2050. godine, unapređenje znanja i veština mladih u skladu sa potrebama XXI veka, i kreiranje novih radnih mesta.

Kada je reč o budućnosti, država će morati dalje da jača zdravstveni sistem, koji je dobro podneo prvi talas, ali na uštrb svih zdravstvenih hitnih slučajeva koje COVID nije pogodio. U Srbiji se, kao i svugde u svetu, fokusiramo na jačanje zdravstvenog sistema kako bi istovremeno radio na dva koloseka (COVID i ne-COVID pacijenti), na proširivanju pristupa opštoj zdravstvenoj zaštiti i obezbeđivanju pristupa i kvaliteta podrške mentalnom zdravlju. Podjednako će biti važno da se ubrzaju reforme u oblasti socijalne zaštite – uključujući i putem ciljanih transfera novca, i upravljanje zdravstvenim institucijama. Reforma lokalne samouprave je u toku i trebalo bi je dodatno podržati. Na kraju, otpornosti malih i srednjih preduzeća će biti od ključnog značaja u budućnosti, i zahtevaće neprekidnu pažnju u smislu finansiranja i šema osiguranja, propraćenu izgradnjom novih veština i načina rada za radnike i zaposlene.  

Države bi trebalo da iskoriste krizu koju je izazvao COVID kao priliku za ubrzano transformisanje ekonomije ka zelenijoj, održivoj ekonomiji i urbanom razvoju. Treba da prevaziđemo podele između ekonomije i ekologije. Pitanja životne sredine se uvek odlažu zbog pitanja zaposlenja, pada prihoda, gubitka konkurentnosti. Međutim, dva koncepta nisu nepomirljiva. Postoje tehnička rešenja za ubrzavanje energetske tranzicije, finansiranje je dostupno, preduzeća su spremna da daju svoj doprinos. To možemo ostvariti sa političkom vizijom i voljom koja promoviše održivi razvoj.

Na kraju, podjednako je važno da se stimuliše i jača građansko angažovanje kroz preraspodelu uloga i odgovornosti na sve nivoe društva.

4. Šta će UN raditi na tom polju, kakvi su planovi agencija UN u narednom periodu u Srbiji i šta će raditi kako bi se oporavili od štete koju je u svim segmentima života od zdravlja do ekonomije prouzrokovao virus?

Aktivnosti UN su određene zahtevom generalnog sekretara UN da se ubrza primena Agende 2030 i ciljeva održivog razvoja.

Ujedinjene nacije trenutno oblikuju svoju strategiju 2021-2025 za partnerstvo sa Srbijom, koja će uključiti i plan odgovora na tekuću krizu COVID-19. Naš cilj je da se bavimo potrebama i da se prilagodimo novom svetu, i da ublažimo uticaje budućih šokova: želimo da gradimo bolje, da ubrzamo reformske procese, negujemo poverenje i transparentnost, i da usidrimo stabilnost u viziju razvoja zemlje.

UN će, kroz obnovu, u narednih 5 godina, pružiti tehničku podršku, obezbediti programe i finansijska sredstva za tri prioritetne oblasti: i) izgradnju mogućnosti za održivu i zeleniju ekonomiju, ii) jačanje zdravstvene i socijalne zaštite ljudi i socijalnu jednakost, iii) promovisanje poverenja, socijalne pravde i dvojnog koncepta prava i obaveza. Nastavićemo da radimo sa svim našim partnerima, sa novom Vladom, lokalnim samoupravama, civilnim društvom i razvojnim agencijama. Ovo je pravo vreme kada Srbija može da iskoristi značajnu dodatnu podršku mnogih njenih međunarodnih partnera, bilo da je reč o Ujedinjenim nacijama, Evropskoj uniji, međunarodnim finansijskim institucijama i  ostalim dugogodišnjim partnerima. Efektivno koordinisanje svim tim resursima, za podeljenu i uzajamnu odgovornost, biće presudno za osiguravanje pozitivnog ishoda trenutne krize.