Ljubomir Madžar, najveći živi srpski ekonomista, za novi Nedeljnik: Mi smo jedina zemlja koja nije likovala zbog propasti socijalizma

2
Fotografija: Igor Pavićević

Kod nas je nostalgija za starim sistemom velika, jaka i ima svoje korene u dodatnom kapitalu iz inostranstva koji smo koristili i još koristimo. Naša privreda, bolje reći društvena zajednica, hronično je prilagođena na dugi rok prilivima sa strane. Naš narod stekao je veliku averziju prema poslovnim ljudima. Koreni niskog razvojnog nivoa Srbije i slabog rasta u samom su narodu. Da bi Srbija postala Slovačka, treba joj prijateljski pakt poslovnog sveta i vlasti. I ovaj sistem će, kao Miloševićev, iznutra da istruli i da se uruši, ispričao je u velikom intervjuu za Nedeljnik, svojevrsnoj ekonomskoj ispovesti, najveći živi srpski ekonomista Ljubomir Madžar.

“U našem političkom sistemu ima jedna duboka strukturna manjkavost. Ko god se dočepa vlasti, postane previše moćan. Za nesmetano odvijanje privrednog života potrebne su odluke. Da bi se donelo dovoljno odluka, potrebna je decentralizacija, to jest treba omogućiti da se odluke donose na velikom broju mesta. Kod nas je sasvim obrnuto, mislim da ovi oko našeg predsednika ne mogu ništa važnije da odluče a da ne sačekaju njegov blagoslov”, rekao je Madžar, uz poruku da naš narod nije shvatio da se sistem promenio i da nosilac razvoja više ne može biti država.

Ceo intervju sa Ljubom Madžarom čitajte u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 21. novembra

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici

2 KOMENTARA

  1. Овде је пакт народа и пословног света немогућа мисија. ФНРЈ, СФРЈ, и потом сви државни облици засновани су на злочину и отимачини од српских домаћина и угледних, тада пословних људи, који никада није санкционисан. На том капиталу је саздана та и све потоње државе. По проценама Републичког завода за статистику, опљачкано је око 220 милијарди долара, а побијено око 35.000 људи. Фабрике масовно демонтиране и слате ван Србије. Све је то стигло овде са хрватским браваром и његовим идејама о развоју друштва, а то је друштво “једнакости”. Само је та “једнакост” схваћена и као једнакосу у могућностима, на жалост. Према томе, пословни људи, овде значе неједнакост, могућност богаћења од свог рада и то је велики проблем и дан данас, наравно уколико нисте под скутима неке од владајућих странанка, што је већ само по себи ограничавајућа околност. Способност и предузетништво овде су потиснути програмираном бирократијом, законодавством и извршном влаћшу, па и ван тога, да је нормално да предузетници плаћају “рекет” локалним бандама за легалну делатност ! Истицање способностима, памећу и талентом је погубно, а ко превише “штрчи”, може му се стечено одузети, или бити прокажен. Приватна имовина и њена неприкосновеност овде је и данас неостварен сан. Све што сте ви мислили да је ваше, ваше је док се некоме из власти не укаже потреба да вам то отме. Како је било ’44., ’45. и даље, поклицима “ово је наше” отимана је приватна својина. Шта су данас примери Сава мале, имовине пензионера,… итд. исто, то је иста порука. Па чак и једног “демократског” премијера да је отето: “скувана чорба”, или “разбијен акваријум” Па што то онда на студијама у Немачкоји и Фондацији Фридрих Еберт није промовисао, такав “демократски” став, него је то чинио овде. Нема и неће бити никаквог прогреса у овом друштву док се предузетништво не покрене и ослободи стега УДБА-шко комунистичког баласта и процесуирају сви они злочини који су још увек државна тајна. Кад чујем да неки истакнути члан државе изјави, као својевремено Маргарет Тачер: “Ви сте овде да се богатите радом, а ја сам ту да вам у томе помогнем”, знаћу да се негде јавља светло наде.

    • Ti očigledno nisi nikada radio za srpskog “preduzetnika” kad možeš tako da lupetaš. Očigledno si jedan od onih koji se dobro snalaze u sistemima gde se daje primat poslovnom nemoralu i neljudskim principima. O tome dovoljno govori što citiraš engleskog monstruma Margaret Tačer, ženu koja je zajedno sa Ronaldom Reganom zaslužna za današnje divljanje neoliberalnog kapitalizma a sve po idejama idiota Miltona Fridmana i čikaške škole. Ukratko, reci otvoreno da ti odgovara da privredom rukovodi 2% stanovništva a ostali da budu robovi i rmbaju za tudje ciljeve i profit. Ne znam kom čoveku zdravog razuma ne odgovara da živi u državi koja je jača od nemoralnih pojedinaca, osim onima koji profitiraju upravo od svog nemorala i nedostatka ljudskosti. Nema to nikakve veze sa pameću i sposobnošću, jer ovi što se danas smatraju sposobnima u jednoj ozbiljnoj državi kao što je bila SFRJ bi redom bili osuđeni na višedecenijske robije.
      I za kraj, ako forsiramo takozvanu pamet i sposobnost da li to znači da invalidi i ljudi sa inteligencijom ispod proseka treba lošije da žive?

Comments are closed.