Lekovi koji se koriste za lečenje dijabetesa mogli bi da pomognu u sprečavanju pogoršanja anksioznosti i depresije, pokazuje novo istraživanje objavljeno u The Lancet Psychiatry.
Dijabetes tipa 2 pogađa više od 800 miliona ljudi širom sveta, a istraživanja pokazuju da osobe sa ovim oboljenjem imaju približno dvostruko veći rizik od depresije u odnosu na opštu populaciju.
Lekovi iz grupe agonista GLP-1 receptora, poput semaglutid, često se prepisuju za dijabetes i gojaznost. Iako su studije već pokazale brojne koristi — uključujući gubitak telesne mase i bolju kontrolu šećera u krvi — njihov uticaj na mentalno zdravlje do sada nije bio dovoljno jasan, piše Gardijan.
Kako deluje?
Međunarodni tim istraživača analizirao je zdravstvene podatke iz Švedske za gotovo 95.000 osoba kojima je dijagnostikovana depresija ili anksioznost, a koje su u periodu od 2009. do 2022. koristile različite lekove za dijabetes.
Upoređivani su periodi kada su pacijenti uzimali GLP-1 lekove ili druge terapije drugog izbora, sa periodima kada ih nisu uzimali. Pogoršanje mentalnog zdravlja procenjivano je na osnovu podataka o psihijatrijskim hospitalizacijama, bolovanjima zbog mentalnih problema, hospitalizacijama usled samopovređivanja i smrtnim ishodima usled suicida. Istraživanje, objavljeno u časopisu The Lancet Psychiatry, obuhvatilo je i nove dijagnoze anksioznosti i depresije.
Rezultati su pokazali da su semaglutid, aktivna supstanca u lekovima Ozempik (za dijabetes) i Wegovy (ili Vegovi, za mršavljenje), kao i liraglutid (poznat kao Saxenda), povezani sa manjim rizikom od pogoršanja mentalnih poremećaja kod osoba sa anksioznošću i depresijom.
Kod semaglutida je zabeležen čak 42% manji rizik od pogoršanja mentalnog zdravlja, dok je kod liraglutida taj rizik bio manji za 18%. Drugi GLP-1 lekovi, poput egzenatid i dulaglutid, nisu pokazali isti efekat.
Semaglutid je takođe povezan sa 44% manjim rizikom od pogoršanja depresije, 38% manjim rizikom od pogoršanja anksioznosti i 47% manjim rizikom od pogoršanja poremećaja upotrebe supstanci.
Autori studije zaključuju da bi semaglutid, a u manjoj meri i liraglutid, mogli da budu korisna terapijska opcija koja istovremeno deluje i na fizičko i na mentalno zdravlje kod osoba sa dijabetesom i gojaznošću.
Da li je baš tako?
Marku Lehteenvuo, direktor istraživanja na Univerzitetu Istočna Finska, istakao je da postoji više mogućih objašnjenja: od smanjenog unosa alkohola i boljeg doživljaja sopstvenog tela nakon mršavljenja, do poboljšane kontrole šećera u krvi. „Moguće je i da postoje direktni neurobiološki mehanizmi, na primer promene u funkcionisanju sistema nagrade u mozgu“, rekao je.
Ipak, stručnjaci pozivaju na oprez. Dejvid Nat sa Imperial Koledž London naglašava da se odavno zna da bolje fizičko zdravlje često prati i bolje mentalno stanje. „Malo je verovatno da će ovi lekovi sami po sebi biti dovoljni kao terapija za depresiju ili anksioznost“, rekao je.
Slično mišljenje ima i Eduard Vieta sa Univerziteta u Barseloni, koji smatra da rezultati pružaju sigurnost u pogledu psihijatrijske bezbednosti ovih lekova i ukazuju na potencijalnu korist, ali da još uvek ne predstavljaju dokaz direktnog terapijskog efekta na mentalne poremećaje.
U međuvremenu, drugo istraživanje ukazalo je na moguće rizike. Pokazalo se da su žene koje su uzimale semaglutid pre nego što su saznale da su trudne imale 84% veći relativni rizik od prevremenog porođaja u poređenju sa onima koje nisu koristile GLP-1 lekove, dok je kod liraglutida taj rizik bio veći za 70%.
Analiza zdravstvenih registara u Danskoj obuhvatila je gotovo 500.000 žena, od kojih je 529 koristilo ove lekove u trenutku kada su zatrudnele.
Rezultati su pokazali da izloženost GLP-1 lekovima u ranoj trudnoći povećava rizik od porođaja pre 37. nedelje kada se koriste za lečenje dijabetesa, ali ne i kada se koriste za mršavljenje.
U apsolutnim brojevima, semaglutid je povezan sa oko 11% većim rizikom od prevremenog porođaja, dok je kod liraglutida taj rizik bio oko 9% veći.
Tagovi
