Kasno uveče, nakon što dobije laboratorijski nalaz koji ne razume, pacijent unosi nekoliko vrednosti u aplikaciju. Odgovor stiže gotovo trenutno: objašnjenje rezultata, lista mogućih stanja i savet šta bi trebalo da uradi. Tekst je jasan, smiren i uverljiv.
Ono što aplikacija ne zna jeste zbog čega je analiza urađena, koje lekove pacijent koristi, da li ima hronične bolesti i kako su izgledali prethodni nalazi. Ne zna ni da li je čovek koji postavlja pitanje uplašen, da li umanjuje tegobe ili izostavlja simptom koji smatra nevažnim, a koji bi lekaru bio presudan.
Upravo tu počinje jedno od najvažnijih pitanja savremene medicine: ne da li će tehnologija zameniti lekara, već gde se završava korisna informacija, a počinje stručna procena.
Veštačka inteligencija može da objasni medicinski pojam, izdvoji moguća značenja nekog simptoma ili pomogne pacijentu da pripremi pitanja za pregled. Ali odgovor dobija samo na osnovu onoga što joj je korisnik saopštio.
„Koliko god napredni modeli veštačke inteligencije mogli da pruže korisne informacije, oni raspolažu samo podacima koje im korisnik daje i načinom na koji postavlja pitanje. Zato odgovor ne mora nužno biti tačan, može biti samo najverovatniji“, objašnjava dr med. Olga Hadžić, specijalistkinja higijene i specijalistkinja psihijatrije u MediGroup MindCare centru.
A najverovatnije nije isto što i tačno za konkretnog pacijenta.
Isti simptom može imati sasvim drugačije značenje u zavisnosti od godina, terapije, prethodnih bolesti, porodične istorije i drugih tegoba. Isti laboratorijski rezultat ne znači isto kod osobe bez simptoma i kod pacijenta koji se već leči od hronične bolesti.
Zato oslanjanje isključivo na odgovor algoritma može da odvede u dva podjednako pogrešna pravca. Pacijent može da se uplaši zbog ozbiljnih dijagnoza koje mu aplikacija navede ili, nasuprot tome, da odloži pregled jer je dobio odgovor koji deluje umirujuće.
Ta granica posebno je osetljiva kada je reč o mentalnom zdravlju.
Chatbot je uvek dostupan, strpljiv i ne osuđuje. Za osobu koja se plaši stigme ili joj je teško da zatraži stručnu pomoć može da deluje kao lakši i bezbedniji sagovornik. Ali razgovor sa stručnjakom ne čine samo reči.
Pacijent može reći da se oseća dobro, dok njegov govor, držanje ili reakcije pokazuju nešto drugo. Može da prećuti podatak jer ga se stidi, ne smatra ga važnim ili ne uspeva da ga poveže sa problemom zbog kojeg je došao.
Lekar postavlja dodatna pitanja, primećuje nedoslednosti i procenjuje i ono što nije izgovoreno. Algoritam ne zna šta mu korisnik nije rekao.
To ne znači da tehnologiji nije mesto u medicini. U radiologiji može da ukaže na deo snimka koji zahteva dodatnu pažnju, u laboratorijskoj dijagnostici da prepozna obrazac među rezultatima, a u preventivnoj medicini da pomogne u proceni rizika.
Ali snimak nije samo slika, kao što ni laboratorijski nalaz nije samo niz brojeva. Lekar mora da ih poveže sa simptomima, prethodnim rezultatima i celokupnim stanjem pacijenta. Tehnologija može da ubrza uočavanje problema. Ne može sama da odluči šta taj problem znači za osobu koja sedi u ordinaciji.
Sličan princip važi i za digitalizaciju puta pacijenta. Njena vrednost nije u tome da čoveka udalji od lekara, već da smanji čekanje, ponavljanje analiza i gubljenje informacija. Kada su prethodni nalazi, pregledi i preporuke povezani, lekar može da sagleda širu sliku, a pacijent ne mora na svakom pregledu da počinje iz početka.
To je i pravac u kojem se razvijaju digitalna rešenja u okviru MediGroupa i finske Mehiläinen grupe, čiji je MediGroup deo: tehnologija kao podrška lekaru i pacijentu, a ne kao zamena za medicinsku odluku.
„Veštačka inteligencija već jeste deo naše realnosti i svakako može biti saradnik lekaru. Ali ono u šta još ne može da ‘uskoči’, bez obzira na impresivnu brzinu i količinu podataka koje obrađuje, jeste odnos između lekara i pacijenta. A taj odnos je veoma važan deo lečenja“, zaključuje dr Olga Hadžić.
Budućnost medicine zato verovatno neće pripasti ni lekaru bez tehnologije ni tehnologiji bez lekara. Pripadaće onima koji budu znali kada algoritmu mogu da veruju, a kada je potrebno da ga dovedu u pitanje.
Jer pacijentu nije potreban samo odgovor. Potreban mu je neko ko zna šta taj odgovor znači za njegovo zdravlje.
Tagovi
