Kada je pre 20 godina osnovana Srpska asocijacija menadžera, cilj je bio jasan – okupiti ljude koji vode kompanije i razumeju težinu te uloge: da razmenjuju iskustva, podižu standarde i šire uticaj i izvan granica sopstvenih organizacija.
U tom trenutku, liderstvo je imalo jasne konture. Voditi je značilo imati odgovor, doneti odluku i stati iza nje. Dve decenije kasnije, pitanje je isto: Šta znači biti lider? Odgovor više nije.
Danas se od menadžera traži i da stvore uslove u kojima ljudi mogu da razumeju pravac, daju svoj doprinos i ostanu motivisani i onda kada je okruženje neizvesno. Globalni izveštaj Deloittea o trendovima u upravljanju ljudskim kapitalom pokazuje da samo 26 posto kompanija smatra da su njihovi lideri efikasni u tome da ljudima omoguće bolji učinak, dok sami menadžeri u proseku tek 13 posto vremena posvećuju razvoju ljudi.
To je možda najprecizniji opis promene. Od onih koji vode i dalje se traže rezultati, ali se sve više meri i način na koji se do njih dolazi. Zato se menja i profil onih koji vode. Prema poslednjem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o poslovima budućnosti, analitičko razmišljanje ostaje najtraženija veština, ali se odmah uz njega izdvajaju otpornost, fleksibilnost, agilnost, liderstvo i društveni uticaj. Drugim rečima, razumevanje biznisa više nije dovoljno da bi se organizacija vodila na održiv način. Potrebno je razumeti i ljude koji taj biznis grade.
Nasuprot tome, globalno istraživanje DDI-ja o liderstvu, zasnovano na uvidima više od 10.000 lidera i 2.000 organizacija širom sveta, pokazuje da je poverenje u neposredne menadžere palo sa gotovo polovine na manje od trećine, dok sedam od deset lidera prijavljuje značajan porast stresa otkako su preuzeli trenutnu ulogu. Među onima koji su pod stresom, četiri od deset razmatralo je i napuštanje liderske pozicije.
Upravo zato uloga Srpske asocijacije menadžera, dve decenije nakon osnivanja, dobija dodatnu težinu. Više se ne svodi samo na okuplj
Tagovi
