Intervju sa Dimitrijem Tadićem, rukovodiocem Deska Kreativna Evropa Srbija, kancelarije koja na nacionalnom nivou sprovodi glavni program za kulturu Evropske unije u Srbiji
Koji su rezulati postignuti u prethodnih sedam godina i da li ste zadovoljni učešćem Srbije u ovom u programu?
Rezultati su mnogobrojni i veoma smo zadovoljni učešćem Srbije u programu Kreativna Evropa, zato što u njemu učestvuje zaista impozantan broj ustanova i organizacija iz Srbije. Time smo pokazali kapacitete za saradnju sa relevatnim evropskim akterima u kulturi. Kad to kažemo mislimo kako na kapacitete koji se odnose kako na razumevanje duha vremena, tako i na finansijske i organizacione sposobnosti naših profesionalaca u kulturi da upravljaju budžetima višegodišnjih projekata. Nedvosmisleno smo pokazali da naše ustanove i organizacije imaju potrebno znanje, a sada već i iskustvo u razvoju velikih, ambicioznih evropskih projekta saradnje. Ne minimalizujući značaj objektivno velikog iznosa sredstava koje je Srbija „povukla“ iz ovog fonda, mišljenja smo da su i ostvarena evropska partnerstva podjednako važna za naš sistem kulture, jer jačaju kapacitete naših ustanova i organizacija i omogućavaju im buduću, dugoročnu saradnju.
Šta ti rezultati tačno znače? Šta nam govore statistike u vezi sa učešćem Srbije u programu?
Srbija je ukupno iz ovog fonda kroz projekte „povukla“ skoro dvanaest milona evra, što je za naše, ali i za evropske prilike visok iznos. Ta sredstva uložena su u funkcionisanje i rad mnogobrojnih ustanova i organizacija u Srbiji, u profesionalni razvoj pojedinaca i njihovu mobilnost i sticanje novih znanja i iskustava. Istovremeno, ta sredstva su se ulila i u ekonomski sistem Srbije, što praktično znači da je sektor kulture direktno finansirao rad različitih firmi u Srbiji – hotele, restorane i ketering firme, prevoznke, turističke agencije, štamparije i dr. Dakle, finansijsku dobit nemaju samo ustanove kulture i organizacije u kulturi i čitav niz različitih profesionalaca u kulturi, već i mnogobrojni profesionalci van sektora kulture.
Ukupan broj projekata u kojima učestvuju naše ustanove i organizacije iznosi 305 projekta, što je odličan rezultat, čak i u poređenju sa članicama Evropske unije. Ta iskustva imaju nemerljiv značaj za naš sistem kulture. Tako uspešno učešće Srbije u programu Kreativna Evropa nas upisuje u evropsku mapu društava koje su u koraku sa vremenom i koje na savremen način promišljaju aktuelni trenutak i globalna zbivanja. Ovakav uspeh dugujemo u prvom redu profesionalcima iz oblasti kulture, što ujedno pokazuje velike kapacitete kulture za stvaranje pozitivnih društvenih promena – od razvoja dobrobiti i kvaliteta života građana, preko unapređenja turističke ponude do širenja pozitivne slike o našem društvu u inostranstvu.
Najviše partnerstava naše ustanove i organizacije ostvarile su sa Španijom (43), Italijom (42), Francuskom (39), Slovenijom (38), Belgijom (34) i Velikom Britanijom (34).
Možete li da nam date nekoliko primera? O kakvim projektima je reč?
Program Kreativna Evropa podržava širok spektar projekata, kako one koji se bave savremenom kulturom i stvaralaštvom, tako i one koji se bave kulturnim nasleđem. Prioriteti programa takođe su veoma široko primenjivi: razvoj publike, mobilnost i jačanje kapaciteta. Dakle, dobrošli su svi projektu iz oblasti kulture koji se bave savremnim umetničkim i kulturnim praksama, kulturnim nasleđem, ali i oni koji kulturu tretiraju šire, u sprezi sa drugim društvenim resorima, kao što su nauka, obrazovanje, turizam, zdravstvo. Veoma su dobrodošli i projekti intersektorske saradnje, koji povezuju javni i civilni sektor, budući da se ta vrsta saradnje, nažalost, odvija otežano i u mnogim evropskim državama. Primeri projekata u kojima učestvuju ustanove i organizacije iz Srbije su zaista mnogobrojni: Take Over Zadužbine Ilije M. Kolarca o razvoju mlade i nove publike, Hear me Galerije Matice srpske koji se bavi muzejom kao mestom promišljanja aktuelnih globalnih fenomenima i pitanjem kako nas likovna umetnost prošlosti može podučiti o nedoumicama današnjeg društva, Digitalne priče malih istorijskih gradova Centra za urbani razvoj koji se bavi potencijalima kulturne baštine za razvoj malih gradova u Evropi, Rizikuj promene Muzeja savremene umetnosti Vojvodine koji preispituje efekte društvenih i kulturoloških promena u 21. veku sa geopolitičkim fokusom na Evropskoj uniji i susednim zemljama, Evropski strip izdavačke kuće Darkvud o stvaranju evropskog digitalnog kataloga autorskog stripa, Kvantna muzika Muzikološkog instituta SANU sa još dve organizacije iz Srbije. Na konkursu za prevode evropske književnosti naše izdavačke kuće posebno su ambiciozne, te se Srbija ubraja među prve tri najuspešnije države u ovom programu. Potom, na nedavno završenom konkursu za projekte kulturne saradnje na Zapadnom Balkanu, za koji je postojalo ogromno interesovanje, naše ustanove i organizacije takođe su ostvarile zapažen uspeh, tako da one učestvuju u svim podržanim projektima.
Kako ocenjujete funkcionisanje programa, s obzirom da se ponekada misli da su procedure evropskih programa previše komplikovane? Sa kojim problemima su se naši profesionalci susretali u procesu konkurisanja?
Sa tom i sličnim predrasudama smo se povremeno susretali i nadam se da smo valjano pokazali da je zaista reč o predrasudama, jer ovde govorimo o procedurama koje nam nisu dovoljno poznate. Međutim, ono na šta smo ukazivali na svim našim obukama i događajima je da se uvek unapred znaju pravila i da ne postoji prostor za nejasnu interpretaciju ili za „papir ili pečat koji nedostaje“ jer su procedure jasno određene. Svi konkursi programa osmišljeni su u odnosu na realne potrebe sistema kulture u Evropi i zbog toga ne postoje nametnute teme i načini realizacije, štaviše, Evropska komisija upravo očekuje od aplikanata da budu inovativni. U kontekstu Kreativne Evrope „inovativno“ znači drugačije od predvidljivog i svakodnevnog. Zato se očekuju projekti koji izlaze iz ustaljenih praksi i redovne delatnosti ustanova i program je, zapravo, namenjim svima koji žele da iskorače iz udobne, dobro poznate zone rada. U tom smislu, veoma su dobrodošli svi eksperimenti sa sadržajima, idejama i modelima realizacije projekata. Program Kreativna Evropa pruža jedinstven okvir za realizaciju projekata, jer finansijeri očekuju da uvek precizno znamo sve detalje, kao i rezultate sprovedenih aktivnosti. Zbog svega ovoga, Kreativnu Evropu vidim kao program koji na životan način pruža neophodnu podršku sistemu kulture, kako na nacionalnom tako i na evropskom nivou, i koji promoviše ideju Erosa kao žudnju za životom, a nasuprot kulturi smrti.
Razume se, za Evropsku komsiiju je kreiranje zajedničkog evropskog prostora, te nekompetitivna saradnja, direktno upoznavanje putem mobilnosti i razmena znanja i iskustava između evropskih kolega, od izuzetnog značaja.
U radu sa našim profesionalcima iz oblasti kulture, procedure programa su bile relativno lako savladive, a najviše smo se posvetili razumevanju „filozofije evropske saradnje“ – nehijerarhijskom, zajedničkom radu na osmišljavanju projekata, te shvatanje saradnje kao koprodukcije, a ne prezentacije sadržaja. U proteklih sedam godina organizovali smo veliki broj međunarodnih seminara, konferencija, radionica, debata u preko 40 gradova i opština, a pokretali smo i objavljivali istraživanja i rezultate različitih projekata iz oblasti kulturne politike.
Tagovi
