Prethodna godina donela je više promena u načinu poslovanja nego ijedna ranije. Ipak, jedna se stvar nije menjala – situacija u vezi sa klimatskim promenama. Najvažnije pitanje sa kojim se i danas suočavamo jeste energetski izazov i trka prema karbonskoj neutralnosti koja je neophodna. Pandemija nam je značajno promenila živote, ali je uticala na našu svakodnevicu na neke sasvim neočekivane načine. Potražnja za energijom doživela je pad od 6%, a zabeležili smo i rekordan pad emisije ugljen-dioksida od skoro 8%. Trenutna situacija se može zato videti kao prekretnica ka održivijoj i otpornijoj budućnosti. Rešenja za takvu budućnost su u automatizaciji i digitalizaciji procesa i poslovanja, kako kaže direktorka kompanije Schneider Electric Ksenija Karić.
Oko 80% emisije ugljen-dioksida nastaje prilikom proizvodnje i potrošnje energije, pokazuju svetska istraživanja, a načini na koje trošimo energiju koštaju nas čak 60% proizvedene energije. „Zbog svega toga moramo da preispitamo naš pristup energiji. Ove godine smo možda imali pad u emisiji CO2, ali će se stari trend rasta ponovo vratiti čim se globalna ekonomija ponovo pokrene. Dobra vest je to da rešenja već postoje, a to je elektrifikacija i primena digitalnih tehnologija. Električna energija je najefikasniji vid energije i najbolji put ka dekarbonizaciji. Kada se kombinuje sa digitalizacijom, postaje neverovatno moćno sredstvo za obezbeđivanje održive budućnosti“, smatra Ksenija Karić.
Prema njenim rečima, kako bismo ispunili cilj da postanemo karbon neutralni do 2050. godine, moramo se posvetiti promenama u svim sektorima, naročito u građevinarstvu, industriji i transportu. Od njih, građevine su odgovorne za 40% svetske emisije CO2, koliko i industrija, dok na transport otpada udeo od 20%. Što se zgrada tiče, 11% emisije nastaje tokom proizvodnje građevinskih materijala (čelika, cementa i stakla). Prema procenama agencije McKinsey, građevinarstvo je jedan od najmanje digitalizovanih sektora. „Tako nam se otvaraju beskrajne mogućnosti tokom celog procesa izgradnje – od proizvodnje materijala do operativnih i sistema za održavanje objekata sa naprednom analitikom i uslugama“, ukazuje Ksenija Karić.
Lideri u industriji danas moraju da sprovedu digitalizaciju čak pet godina ranije nego što se predviđalo pre pandemije. Sve to je moguće uz pomoć cloud tehnologije, mobilnih aplikacija i veštačke inteligencije koje će zameniti desetine aplikacija za desktop računare.
„Potražnja za energijom je sve veća, a za 100 godina biće čak 40 puta veća. Dekarbonizacija je način da dođemo do održivog sistema snabdevanja. Ako pogledamo auto-industriju, danas se sve više ulaže u razvoj automobila na električni pogon. Procenjuje se da će do 2040. godine čak 40% automobila na tržištu ići na struju. Pored toga, u narednih 30 godina potražnja energije za klimatizaciju porašće tri puta, za razvoj IT sektora do 2035. biće duplirana, a sve zajedno će dovesti do porasta potrošnje od čak 62% do 2050. godine. Način da se izborimo sa tim rastućim brojevima je da energiju koristimo efikasnije odnosno da sprečimo gubitke u distributivnim mrežama, kao i da proizvodimo više energije iz obnovljivih izvora“, kaže direktorka Schneider Electric-a, kompanije koja je proglašena najodrživijom kompanijom na svetu od strane Corporate Knights-a, što predstavlja stručnu eksternu potvrdu dugoročne posvećenosti pitanjima životne sredine, društva i korporativnog upravljanja (ESG).
Analize koje je Schneider radio na globalnom nivou pokazuju da one kompanije koje su rano usvojile obnovljive izvore energije, koje su na vreme uvele elektrifikaciju i digitalizaciju, jesu one koje danas pokazuju znatno bolje rezultate na tržištu. Ksenija Karić smatra da rešenja koja nam omogućavaju da održimo snagu poslovanja, da ga optimizujemo i da preuzmemo kontrolu nad budućnošću već postoje i da je prelazak na novi način poslovanja pitanje dana.
Ovaj tekst objavljen je u specijalnom dodatku Nedeljnika „Energija danas“, povodom Dana planete Zemlje
Tagovi
