Kotorski rat stigao do Ukrajine: Velika priča o sukobu škaljarskog i kavačkog klana

0
Kotor Kavački klan Škaljarski klan
Foto: Profimedia

Sinoć je odjeknula vest da je u Kijevu teško ranjen vođa kavačkog klana Radoje Zvicer.

Kako prenose ukrajinski mediji, napad se dogodio u centru Kijeva. Više nepoznatih osoba je pucalo na Zvicera, nakon čega su pobegli.

Maskirani napadači zaustavili su crni “smart” na ulici, prošli su između automobila, i izleteli pred Zvicera dok je džogirao stazom noseći masku na licu i rukavice. Crnogorac je pokušao da pobegne, ali napadač u belom je pojurio za njim i nastavio da puca.

Zvicer je u teškom stanju, a napadači (dvojica državljana Srbije i dvojica državljana Crne Gore) su uhapšeni.

Zvicer je vođa kavačkog klana, a napad na njega potvrđuje da je rat između dva klana ušao u novu fazu gde su mete samo istaknutiji pripadnici, za razliku od ranijih likvidacija takozvanih “vojnika”.

Pretpostavlja se da je ovo vraćanje za ubistvo vođe škaljaraca Igora Dedovića u atini i događaja na Vračaru kada je naoružani muškarac ušao u lokal navodno sa namerom da ubije Miloša Nilovića Runju, za koga se pretpostavlja da vodi istureno odeljenje škaljaraca u Beogradu.

Pre nekoliko godina dogodio se pokušaj ubistva Zvicerove supruge, kome je prethodilo objavljivanje video snimka na YouTube-u u kojem se iznose optužbe na račun tog para.

Na drugog vođu kavača Slobodana Kašćelana pucano je pre nekoliko godina u Novom Sadu. Kašćelan je preživeo napad.

Kako je uopšte došlo do rata između škaljarskog i kavačkog klana?

***

Razbijanje grupe Darka Šarića nije zatvorilo kokainske rute koje dolaze iz Južne Amerike. Posao su nastavili pomorci iz Kotora koji su operativno tih godina prevozili kokain do Evrope.

Kotorski pomorci su sa švercom kokaina i grupom Darka Šarića bili povezani preko Rodoljuba Miše Radulovića i Dragana Dudića Frica. Šarić i Radulović su tokom 2010. godine bili u bekstvu, a Dudić je te godine u maju ubijen u centru Kotora. Praznina na tržištu je brzo počela da se oseća, pa su “kotorani” aktivirali ranije stečene veze i kontakte u Južnoj Americi.

Tada počinje zapravo da deluje jedinstveni “kotorski klan” koji ubrzo preuzima primat na tržištu kokaina. Kasnije objavljeni dokumenti italijanskih državnih organa o švercu kokaina pokazao je da poreklo droge koju distribuiraju kriminalci iz Kotora vodi do plantaža pod kontrolom kolumbijske gerilske organizacije FARK. Podaci srpskih službi pokazuju da droga do kotorskih klanova dolazi preko posrednika koji su poreklom sa ovih prostora, a koji su pobegli u Južnu Ameriku u strahu od hapšenja u Srbiji. Tamo su s vremenom razgranali kontakte, pa kokain mogu da nabavljaju dosta jeftinije od konkurencije. U tom kontekstu se navode i Dejan Stojanović Keka, bivši vođa novobeogradskog klana, poznatog po tome što je u svoje redove primao samo one kriminalce koji su imali zatvorski staž.

Jedinstveni “kotorski klan” tako je funkcionisao sve do kraja 2014. godine, kada se desio prelomni događaj posle kojeg su nastali danas ozloglašeni “škaljarski” i “kavački” kriminalni klanovi. Te godine je, naime, nestalo, pojedini kažu 200, a neki i 300 kilograma kokaina iz jedne isporuke koja je stigla do španske Valensije. U centru tog nestanka kokaina bio je Goran Radoman, Cetinjanin po rođenju, i vlasnik kotorske firme za konsalting i pomorske usluge “San-Si čarter”. Upravo je on preko Dudića i Šarića ušao u posao sa krijumčarenjem kokaina i sa sobom povukao dobar deo ekipe koja se kasnije transformisala u “kotorski klan”. Elem, kokain je u Valensiji bio sklonjen u Radomanov stan, dok je on za to vreme ležao u kubanskom zatvoru zbog izazvane saobraćajne nesreće. Navodno su pojedini članovi klana koji su sakrili kokain u taj stan ubrzo uhapšeni, a Radoman je, po izlasku iz zatvora na Kubi, drogu pronašao, preprodao i novac podelio sa bliskim članovima svoje ekipe..

Najčešće prepričavana priča kaže da je upravo to bio razlog za razdvajanje “škaljarske” i “kavačke” ekipe, što je dovelo do krvavog rata koji do danas traje. Drugi nezvanični razlog koji se prepričava u bezbednosnim krugovima rata odnosi se na ambicije kotorske ekipe. Navodno je deo klana okupljen oko “škaljaraca” želeo da potpuno preuzme primat u podzemlju Crne Gore i stavi sve kriminalne strukture pod svoju kontrolu, dok su drugi bili protiv toga.

Radoman se smatra prvom žrtvom tog rata. Ubijen je 20. februara 2015. hicima iz pištolja u Novom Beogradu, u podzemnoj garaži zgrade u Ulici Jurija Gagarina 26a. Ubica koji do danas nije otkriven prethodno je onesposobio sigurnosne kamere koje su snimale mesto na kojem je bio parkiran Radomanov automobil. Istog dana, samo nekoliko sati ranije, u Podgorici je eksplodirao džip u vlasništvu Milana Vujotića, čoveka za koga se tvrdi da je bio Radomanov saradnik iz klana. Džip je eksplodirao usred bela dana, u blizini vrtića i osnovne škole, u blizini pet kafića. Srećom, nije bilo povređenih.

Ubistva su, posle toga, počela da se ređaju kao na traci i traju do danas. Rat se toliko raširio da se ubistva ljudi povezana sa dva klana nisu dešavala samo u Beogradu i Crnoj Gori, već i u Amsterdamu, Barseloni, Malagi, Beču gde je krajem prošle godine likvidiran Vladan Roganović, blizak “kavačkom klanu” i Atine gde se desio poslednji obračun.

Dok se rat rasplamsavao, moć oba klana je rasla, jer trgovina narkoticima nikada nije prestajala. Grupe su neprestano rasle, spajajući se s drugim kriminalnim organizacijama. Tako su “škaljarci” danas u bliskim odnosima sa barskom kriminalnom grupom, kao i sa klanom Luke Bojovića koji izdržava kaznu u španskom zatvoru. Njegovom grupom, kako je više puta saopšteno iz policije, danas rukovodi Filip Korać.

Podaci koji dolaze iz bezbednosnih struktura govore da “kavčani”, s druge strane, danas uživaju podršku najmoćnijih ljudi iz crnogorskih paradržavnih struktura. Rat oko preuzimanja tržišta je otišao toliko daleko da su do policije došla saznanja da je jedna od ove dve grupe ponudila beogradskim dilerima da od njih uzimaju kokain na odloženo, uz mogućnost plaćanja na mesečne rate. Policije iz regiona su u nekoliko navrata pokušale da obuzdaju rat hapšenjem pripadnika ovih grupa. Srpski pravosudni organi drže u svojim rukama vođu “škaljaraca” Jovicu Vukotića, koji je baš ovih dana izručen Podgorici, dok se u crnogorskom zatvoru nalazio Slobodan Kašćelan, vođa “kavčana”, ali je nedavno pušten da se brani sa slobode.

Značajnijih zaplena kokaina nije bilo u Srbiji i Crnoj Gori. U policiji to objašnjavaju činjenicom da dosta manja količina droge uopšte i ulazi u ove dve zemlje, ali to ipak ne menja činjenicu da niska cena kokaina na tržištu govori o lakoj dostupnosti te droge.

Najznačajniji udarac na presecanju kokaina koji pripada jednoj od ove dve grupe desio se slučajno krajem prošle godine u Rumuniji. Tada je u delti Dunava pronađen prevrnut brod u kojem se nalazilo više od tone kokaina. Navodni organizator pošiljke bili su izvesni Vranjanac koji je nedavno promenio prezime, a koji je povezan sa “škaljarcima”, ali i Igor Dedović, sada ubijen u Atini.

A mediji su u Beogradu i Podgorici objavljuju i da je jedan od mogućih razloga ubistva Dedovića leži u njegovoj navodnoj povezanosti sa zaplenom rekordnih 20 tona kokaina koja se desila sredinom juna prošle godine u Americi. To je najveća zaplena kokaina u svetu, ikada. Droga je pronađena na teretnjaku MSC “Gajen”, koji je bio usidren u filadelfijskoj luci. Američka policija je saopštila da je ulična vrednost droge procenjena na više od 1,3 milijarde dolara, a od šest osumnjičenih, njih četvorica su državljani Crne Gore. Ukoliko bi se ispostavilo tačnim, to bi značilo da srpski i crnogorski kriminalci kreću u osvajanje američkog tržišta.