Koronavirus u Srbiji: Preminulo 37 osoba, deo prosvetara traži onlajn nastavu, prošle godine najviše preminulih od Drugog svetskog rata

0
Beta/(AP Photo/Andy Wong)

U poslednja 24 sata u Srbiji je na korona virus testirano 37.811 osoba, od kojih je pozitivno 19.063 dok je, nažalost, 37 osoba preminulo.

Podsetimo, juče je u Srbiji na korona virus testirano 39.282, osoba, od kojih je bilo pozitivno 19.901 dok je, nažalost, 34 osoba preminulo. Na respiratorima je bilo 131 pacijenata.

Prosvetari u Nišu zahtevaju onlajn nastavu zbog velikog broja inficiranih korona virusom

Sindikat prosvetnih radnika Niša zatražio je danas od gradskog Štaba za vanredne situacije da škole u tom gradu odmah predju na onlajn nastavu, zbog velikog broja učenika i nastavnika obolelih od korona virusa. 

U saopštenju su naveli da je na osnovu podataka dobijenih od predsednika školskih sindikata, samo juče u niškim školama bilo zaraženo više od 200 nastavnika i 1.200 učenika.

Zatražili su hitnu reakciju Gradskog štaba za vanredne situacije, navodeći da već naredne nedelje može doći do “velikih problema u organizaciji nastave”.

Po podacima niškog Doma zdravlja, juče je u tom gradu prisustvo virusa potvrdjeno kod 887 osoba a samo dva dana ranije, kod 757 gradjana. 

“U Srbiji prošle godine preminulo najviše ljudi još od Drugog svetskog rata…”

Demograf dr Goran Penev izjavio je danas da se prošla godina sa 136.000 preminulih izdvaja kao godina s najvećim brojem preminulih u Srbiji još od Drugog svetskog rata.

Penev je agenciji Beta rekao da podaci o broju preminulih i živorođenih od januara do decembra 2021, koji su objavljeni u najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), potvrđuju ranija predviđanja da je prošla godina u pogledu prirodnog kretanja stanovništva Srbije bila “izuzetna”.

Istakao je da je uzrok takvih kretanja prvenstveno pandemija kovida-19, ali u velikoj meri da su ona i nastavak dugoročnih, višedecenijskih trendova mortaliteta i fertiliteta stanovništva.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2021. godini živorođenih je 62.062, a preminula je 135.901 osoba. Negativan prirodni priraštaj iznosi 73.839 i jedan je od najvećih u poslednjih nekoliko decenija.

Srbija je tokom prošle godine zbog negativnog prirodnog priraštaja svakog dana ostajala bez 202 stanovnika.

“Što se tiče mesečnih podataka koji se odnose na decembar 2021, uočljivo je da je sa ukupno 12.409 preminulih broj značajno manji nego u novembru i oktobru, kada je ukupna smrtnost iznosila oko 15.000 lica. Smanjenje je još izraženije u odnosu na decembar 2020. (-4.700 ili -27,5%). Međutim, trebalo bi imati u vidu da je prošle godine najveći broj preminulih registrovan upravo u novembru i oktobru, a da je decembra 2020. sa preko 17.000 preminulih registrovan ne samo najveći broj preminulih u vreme pandemije, već i u poslednjih 75 godina”, naveo je Penev.

Ukoliko se, međutim, podaci za decembar 2021, porede s odgovarajućim za isti mesec 2019, tj. poslednje nekovid godine, broj preminulih je bio veći za preko 45 odsto, dodao je on.

Po njegovim rečima, prošla godina je istovremeno i godina s najvećim, kako apsolutnim tako i relativnim, povećanjem broja preminulih.

“U poređenju s konačnim rezultatima za prvu godinu pandemije, broj preminulih je veći za 19.000 ili 16,6 odsto, dok je u odnosu na 2019. smrtnost veća za ogromnih 34.400, odnosno 33,9 odsto”, istakao je demograf.

Na pitanje Bete da li je kovid-19 jedini uzrok povećane smrtnosti, Penev je rekao da RZS ne objavljuje prethodne mesečne podatke o smrtnosti po uzroku smrti, ali se, i pored nedovoljno pouzdanih podataka koje svakodnevno objavljuje Ministarstvo zdravlja, s velikom izvesnošću može zaključiti da je 2021, u odnosu na 2020. godinu povećan ne samo broj preminulih usled kovida, već i broj preminulih usled ostalih uzroka smrti.

“Povećanje smrtnosti koje se ne može direktno pripisati kovidu je primetno ne samo u odnosu na 2020, već i u odnosu na poslednju ‘normalnu’, 2019. godinu. Ti podaci jasno ukazuju na brojne indirektne posledice pandemije u uslovima vanredne epidemijske situacije koja se odrazila na dugu prenapregnutost zdravstvenog sistema zemlje”, objasnio je on.

Komentarišući promene u kretanju broja živorođenih, Penev je rekao da je prema prethodnim podacima u decembru 2021. evidentirano 5.414 živorođene dece ili za 260 beba manje nego u novembru iste godine, ali i za gotovo 750 više nego u decembru 2020.

“Takve promene se u velikoj meri mogu objasniti kompenzacionim razlozima nakon velikog smanjenja u vanrednim okolnostima iz 2020. i odlaganja rađanja za neka bolja vremena. I ukupan broj živorođenja na godišnjem nivou je veći nego 2020. godine, ali je povećanje neznatno (370 ili svega 0,6 odsto). Ujedno, broj živorođenih je u 2021. godini bio manji nego 2019. za preko 2.300 (-3,6 odsto)”, naglasio je demograf.

Intenzivno povećanje broja preminulih, uz istovremeno neznatno povećanje broja živorođenih, ocenio je Penev, rezultirao je ogromnim povećanjem negativnog prirodnog priraštaja.

“Tako je prošle godine na 100 živoređene dece bilo 219 preminulih, što je rezultiralo rekordnim negativnim prirodnim priraštajem od 74.000 stanovnika (202 dnevno). On je za gotovo 19.000 veći nego 2020. i za skoro 37.000 veći nego 2019. godine”, naveo je demograf.

Upitan da proceni koliko trenutno Srbija ima stanovnika, Penev je rekao da u Srbiji, bez Kosova i Metohije, živi najviše 6,6 miliona stanovnika.

“Vrlo nepovoljne promene u prirodnom kretanju stanovništva nužno su se odrazile i na sve intenzivnije smanjenje ukupnog stanovništva Srbije. Naime, ukoliko bi bile uzete u obzir i spoljne migracije, čiji saldo za 2021. procenjujem na najmanje 30.000, broj stanovnika Srbije početkom 2022. godine svakako iznosi najviše 6,6 miliona”, istakao je Penev.