Sedamdeset odsto svih inicijativa za promenu u organizacijama današnjice je osuđeno na neuspeh. Osnovni razlozi su nedovoljna posvećenost promeni od strane zaposlenih kao i nedostatak resursa.
Guru menadžmenta, Daryl Conner, još pre nekoliko decenija opisao je neuspešnu promenu uz pomoć metafore požara na naftnoj platformi u Severnom moru, kada zaposleni skaču u ledeno hladno more, bežeći od nečega za šta imaju saznanje da nije dobro, ali i bez razumevanja i veština potrebnih u novom okruženju. Ne skaču zato što su uvereni da je baš to dobra ideja, ili zato što je promena šansa za razvoj. Nisu ni sigurni da će preživeti, ali nemaju izbor.
Koncept organizacije kao mašine je nastao pre više od jednog veka. Menadžer kontroliše kako mašina radi – podešava parametre, uklanja delove bez kojih se može. Planira ishod jasno i precizno. Organizacija je veliki časovnik čiji rad možeš kontrolisati na predvidljiv način. Ako se javi problem u ispunjenju zacrtanog plana, rastavi časovnik na delove, vidi koji deo ne radi, popravi ga ili zameni novim. Otpor u upravljanju promenom razrešava pomoću štapa ili šargarepe. Bolja plata ili strah od otkaza su način za motivaciju.
Okruženje u kojem danas živimo i radimo donosi veliku neizvesnost i nemogućnost da predvidimo buduće događaje na osnovu prethodnog iskustva. Organizacija današnjice ima atribute živog bića. Čine je ljudi koji su međusobno povezani, sa složenom dinamikom odnosa. Organizacija je, s druge strane, uronjena i u polje okruženja. Nije savršena, iracionalna je, emotivna, haotična i konfuzna ponekad. Baš kao i bilo koje ljudsko biće.
U svemu tome ne postoji jedna istina niti savršeni parametri podešavanja sistema, već multipla realnost organizacije u datom momentu kontakta sa okruženjem iz ugla zaposlenih, dobavljača, kupaca ili berze. Samim tim su i interpretacije promene raznolike i uvek promenljive. Promena u organizaciji je kokreirana u relacijama zaposlenih u preduzeću. Planiranje promene je neophodnost, ali uz uključivanje što šireg kruga zaposlenih. Konstruktivna kakofonija glasova koji dolaze sa svih strana je osnova planiranja promene moderne organizacije. Nakon skoka sa platforme u more, tu se nalaze spremni čamci i specijalna odela za plivanje a u daljini se nazire slika kokreirane budućnosti organizacije.
