Juče, blokada, ne ide autobus kroz Kneza Miloša već okolo do Autokomande pa savija na auto-put. Majstor, vozač, verovatno iz Bangladeša, majstorski savija kroz gužvu, ali naš zemo, Srbijanac, putnik, nezadovoljan je. „Gde voziš? Hoćeš li stati?“ Pa mu lupne na staklo jer majstor samo zna da kaže „Mostar“. I onda naš zemljak, Beograđanin, Srbijanac, ljutito: „Ko je tebe postavio da voziš?“
Mislim se „Budalo“, a budala nije majstor nego putnik, mislim se, budalo, kako bi ti vozio po Daki, kako bi vozio po Njujorku, Varšavi, Berlinu, Kalkuti da te sad bacimo tamo i promenimo red vožnje a ne znaš da bekneš i ne razumeš šta te pitaju putnici jer govoriš samo naški?
I naš novi sugrađanin je tu da te vozi jer su svi „naši“ otišli da voze u Nemačku. To ti je slobodan protok ljudi i kapitala. U kafić u koji svratim pre posla a blizu je jedne strane ambasade, umeju da sednu vozači, dobili papire pa ih šef odavde upućuje gde i šta. Na kojoj pumpi je tuširanje, na kojoj se jede itd., ja prisluškujem. Mislio sam da to kažem i onom putniku od juče. Majstor iz Bangladeša je zato tu jer ovi koje viđam u kafiću voze u inostranstvu. Mnogi od nas treba da se naviknu na naše nove i drage sugrađane. Jer šarenolikost je divna.
CEO TEKST PROČITAJTE U DVOBROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 28. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE
U NOVOGODIŠNJEM DVOBROJU ČITAJTE BIZNIS MAGAZIN I TRADICIONALNU LISTU 100 NAJBOGATIJIH LJUDI U REGIONU
Tagovi
