“Koliko rastu problemi, toliko mora rasti i količina empatije…”: Priča o pčelama, kučićima i svim načinima na koje može da se pomogne u ovim teškim trenucima – Dnevnik Verana Matića na Nedeljnik.rs

1
Foto Nebojša Babić

Danas sam u ime Koalicije za dobročinstvo poslao Savetu za filantropiju pri kabinetu predsednice Vlade Srbije sedam predloga za olakšavanje davanja u našoj zemlji, kako bi bitno pomogli povećanje donacija, bilo u novcu, sredstvima i posebno hrani. 

Predložili smo formiranje koordinacionog tima koji bi koordinirao saradnju civilnog društva i institucija, uspostavljanje kompenzacionog fonda za povraćaj pdv-a na donacije u robi i uslugama, privremeno ukidanje pdv-a na donacije u hrani, kako bi se smanjilo bacanje hrane, ukidanje naplate provizije u bankama i poštama za sve donacije, uvođenje PayPal donacija, odnosno omogućavanje i našim građanima i stranim državljanima da ovim putem brzo i jednostavno doniraju Republici Srbiji i domaćim neprofitnim organizacijama.

Tražili smo i obezbeđivanje dozvola za kretanje zaposlenima u neprofitnim organizacijama kako bi nastavili sa neophodnim pružanjem pomoći na terenu. Ovo su predlozi koje smo  često i ranije pominjali i za koje postoje realni planovi da se realizuju, ali je ovo pravi trenutak da se odmah donesu ove mere kao minimalne za veći filantropski i dobročiniteljski angažman. 

Dok sam ovo pisao dobijam informaciju da možemo da nabavimo 100 monitora za merenje vitalnih životnih funkcija, uređaj koji je u vrhu potreba. I što je najvažnije, pošiljka može da stigne u Beograd do 10. aprila. Puna cena ovih uređaja uz pdv je 2.500 evra.

NA KOLIČINU DOBIJAMO POPUST OD 10 ODSTO, ŠTO NAS DOVODI DO SUME OD 225.000. AKO BUDEMO OSLOBOĐENI PDV ONDA JE TO UKUPNO BLIZU 200.000 EVRA. SUTRA ĆEMO IMATI TAČNU SUMU KOLIKO ĆEMO TRAŽITI OD DONATORA KAKO BI REALIZOVALI  OVU URGENTNU NABAVKU ZA NAŠE ZDRAVSTVENE USTANOVE

***

Jedan od najtežih osećaja imao sam kada sam bio potpuno izolovan u zatvoru prvog dana bombardovanja. Bila je to nemoć da pružite otpor, da budete aktivni u suočavanju sa opasnošću. Drugi nivo izolacije osećao sam više od šest godina kada sam 24 sata imao policijsku zaštitu sa velikim ograničenjima kretanja. To je kao da izgubite deo životnog veka, baš za toliko godina. Ali i uz posledice, jer takva izolacija stvara nove navike, okvire, brige…

Pandemija koju  živimo trajaće svakako neko vreme i neophodno je imati to u vidu. Izolacija može biti drastičnija. Potpuno je jasno da su mere države u rešavanju problema koje građani imaju limitirane. Više od države možemo pomoći jedni drugima sa mnogo više razumevanja za sve ranjive grupe, stare, osobe sa invaliditetom, sa posebnim potrebama, za one za koje se misli da su oboleli, za obolele, za komšije, prodavačice, apotekarke, sve one koji su u bilo kojoj službi usluga…

Koliko god raste količina problema, toliko mora rasti i količina empatije, razumevanja, solidarnosti. Svi koji smo pokretni i zdravi moramo postati armija volontera spremnih da učestvujemo u svakoj aktivnosti koja pomaže nekome. Ako nema organizatora, onda postanimo to mi sami. 

Pre par godina Fond B92 producirao je serijal „O dobrim delima“, edukativni program o dobročinstvu, a od pre neki dan svakog dana objavljujemo po jednu epizodu na našoj Fejsbuk stranici. Nadamo se da ćemo i na ovaj način podstaći građane na više solidarnosti i doprineti njihovom znanju o ovom sada najvažnijem delu naših života – empatiji.

Danas je na redu epizoda u kojoj dominira poruka “Dobročinstvo je jedino blago koje se uvećava davanjem”, divna rečenica koju je izgovorio Ćezare Kantu, italijanski istoričar iz prošlog veka, rodom baš iz Lombardije, najteže pogođene italijanske regije ovim novim koronavirusom. Nadam se da će mnogi u potpunosti razumeti ovu jednostavnu poruku i da će svoje aktivnosti uskladiti sa njom.

***

Neobjašnjivo mi je da  ne može da se pronađe rešenje za izvođenje kučića, ljubimaca da obave svoje potrebe uveče. Nije potrebno govoriti koliko je nehumano prema psima i opterećujuće za sve vlasnike. I koliko će biti slučajeva da se jednostavno ljubimci ostave napolju, bez bilo kakve brige i koliko to može napraviti novih problema. 

Verujem da se rešenja mogu naći kroz saradnju sa mrežom upravitelja zgrada, samoorganizovanim stanarima, koordinacijom sa mesnim zajednicama, opštinama da se spreči da dolazi do zloupotrebe, okupljanja, približavanja…

Imam utisak da snažno nedostaje nešto što se pretvorilo u birokratizovanu strukturu pa je stvaralo odijum, organizacija civilne zaštite koja je upravo povezivala zajedinicu sa idejom da to bude prva linija reakcije na nepogodu. Neki elementarni nivo koordinacije, organizovanog uključivanja. Priča se  puno o “kineskom modelu” reagovanja. 

U svakom slučaju verujem u samoorganizovanje i u kreativne ideje kojima bi se rešio i ovaj zaista veliki problem. I našim kućnim ljubimcima, vernim prijateljima, isto je toliko potrebna empatija i solidarnost. 

***

Volim pčele, iako su me ubadale kada sam bio mali. Volim med i njegova medicinska svojstva. Zalihe koje imam dovoljne su za narednih mesec-dva ali sam već naručio novu količinu kada sam video da ograničeno kretanje za starije od 65, odnosno 70 godina na selu, može pogubno delovati na razvoj pčelarstva kojim se ponosimo uz, čini mi se, najvećim brojem košnica po glavi stanovnika.

Iako je ranije bilo rešeno da pčelari ove dobi imaju propusnice po uvaženim protokolima kretanja, poništeno je izdavanje propusnica i sada ide novi krug donošenja odluka. Nadam se  da će se to dogoditi što pre. 

U jednom futurističkom romanu sve pčele su davno uništene čovekovom nebrigom, pesticidima i armije mladih vrši oprašivanje svakog cveta četkicom i prahom polena. Neki tvrde da bi čovečanstvo počelo da nestaje za četiri godine posle nestanka pčela. Med je samo 1,5 odsto koristi koje pčele nose sa sobom. Tri četvrtine onoga što čovek koristi ne bi postojalo bez pčela. 

Brojni su načini uništavanja pčela, ali je jedan lepo vidljiv u sjajnom makedonskom dokumentarcu „Zemlja meda“ u kojem glavna junakinja, koja skuplja med od divljih pčela, nastoji da polovinu meda ostavlja pčelama za reprodukciju, novu proizvodnju, povećanje obima…

Ljudska pohlepa uglavnom nastoji da ugrabi sve i da nekim veštačkim putevima, jeftinijim, radi stvaranja veće margine profita, uništava pčele, pčelinjake…

Mislim da je ono što nam se sada dešava produkt takvog ponašanja, užasavajućeg narušavanja prirodnog sklada. To je problem koji moramo odmah da rešavamo. Uopšte, a i u odnosu prema nemoćnima, pčelama, kućnim ljubimcima, ostalom živom svetu na ovoj planeti…

***

Širenje dezinformacija, lažnih vesti, isto je kao širenje virusa, zarazno, često i smrtonosno. Jedina zaštita je isto kao i u slučaju koronavirusa, izolacija od izvora dezinformacija i onih koji ih prenose. Rezultat dezinformacija u  najmanju ruku je širenje mržnje…

I tome se moramo suprostaviti. Jutros iz UNS-a signaliziraju da je koleginica u Šapcu izložena upravo širenju dezinformacija o njoj na Fejsbuk stranici koja ima 22 hiljade pratilaca. Postovi se komentarišu na društvenim mrežama i virus se prenosi dalje, nosi sa sobom naboj mržnje, verbalnog, pisanog nasilja… A ono najčeće vrlo lako prelazi u fizičko nasilje. Opet ograničeni prostor delovanja, ne može se naći krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Koleginici ostaje solidarnost i nastojanje udruženja i društva da je zaštite. 

Ali, ipak, mora da se stvori i način da se koriguju, kazne ili ukinu FB stranice koje funkcionišu kao mediji, nemaju imenovane osobe koje upravljaju sadržajem, a koji itekako može biti otrovan, zarazan, opasan… Isto kao što je pre nekoliko dana bio slučaj sa napadom na kolegu Dragana Janjića. Zajednica je delovala i kroz neki oblik samoregulacije, opasan sadržaj je uklonjen, ali su toksični efekti ostali, kao i namera tvoraca da nastave sa svojim zlodelima preko nove adrese. I ovo je prostor koji već nanosi nemerljivu štetu, na prvom mestu javnom interesu, pravu građana da budu informisani objektivno, realno, istinito… zagušenje ovakvim pojavama sluđuje medijski, društveni prostor tako da medijski nepismeni ne razlikuju šta je medij, a šta mašina za proizvodnju mržnje i dezinformacija. 

Mržnja je nešto što ne bismo smeli sebi da dozvolimo. Mislim i na ovakve naoko sitne događaje koji se nikada ne smeju zanemariti, pa sve do onih nivoa koji bitno utiču na upravljanje zemljom, vođenje politike. Nacionalni problemi više ne mogu da se rešavaju, a da nema regionalnog rešenja. Regionalni bez međunarodnog. Razlika između lokalnog i globalnog je izbrisana. Delovanje protiv mržnje čini se da je lakše jer postoji iskustvo mirovnih i razvojnih politika, dok za ovaj virus mora da se čeka vakcina, ali i za svaki sledeći. 

***

Danas je već sve ono što je prošle nedelje bilo na lagerima kod distributera medicinske opreme u zemlji rasprodato. Tragamo za mogućim isporučiocima. Svaki ima usko grlo transporta. Gledamo da se preorjentišemo na neke bliže zemlje i proizvođače. 

Našli smo infuzione pumpe koje su neophodne upravo bolnicama koje zbrinjavaju obolele od ovog virusa, odmah rezervišemo svu količinu i tražimo donatora. Verujem da ćemo već ujutro obezbediti da pumpe što pre stignu u zdravstvene ustanove. 

***

Važno je što se pobudila kreativnost, inovativnost naših građana od proizvođača maski, vizira, do centra za inovativnost koji je ponudio finansiranje različitih projekata vezanih za rešavanje problema upravo onoga što nedostaje. 

Inovacije, startapi, savremen su fenomen, ali ne toliko fenomen ovih dana. Izrael je ceo ekonomski iskorak iz velike krize napravio oslobađajući energiju inovativnosti, snažno je podstičući devedestih godina. Mislim da bi vrednije bilo od svakog drugog delovanja snažno podsticati preduzetništvo i inovacije, naročito one koje su usmerene na izvoz. Bilo bi to svakako i zadovoljavanje naših potreba onda kad je najvažnije. Često sam, kada sam mogao, predlagao da jedne subote mesečno imamo  vodeće ljude u vladi, bankare i investitore kako prate prezentacije inovativnih ideja domaćih startapa, kako donose brze odluke o ulaganjima i razvojnim programima…

Danas mi svastika iz Beča šalje jedan od primera snalaženja u situaciji kada postoji deficit ventilatora-respiratora, sa čim se i mi suočavamo. U Italiji i Austriji prerađuju maske za ronjenje u pomoćne ventilatore-respiratore.

“Princip je jednostavan: gde se obično ona cev za disanje kači na masku, ugrađena je komponenta sa dva ulaza. Nakon toga se kroz to priključuje crevo sa dovodom kiseonika. Pošto te maske hermetčki ležu na lice, komprinovani vazduh može ući u pluća. Tako preuređena sportska oprema može se koristiti umesto ventilacionih maski.

Bivši glavni lekar bolnice Gardone Valtrompia, Renato Favero, zbog toga se sredinom marta obratio preduzeću za 3D štampanje Isinnova. Njegova ideja je da pretvoriti masku za ronjenje francuskog trgovca sportskom robom Decathlon u funkcionalnu respiratornu masku.

Maske su namenjene pacijentima „sa teškim teškoćama u disanju“, rekao je respiratorni fizioterapeut Frederik Bonije iz bolnice Erasme u Briselu agenciji AFP. U ponedeljak će početi testiranje 50 maski na pacijentima. Prema mišljenju stručnjaka, ronilačke maske mogle bi biti privremeno rešenje za brigu o pacijentima koji bi se zapravo trebali lečiti na intenzivnoj nezi, ali za koje više nema mesta.”

Kada imate blokade sistema tog tipa da i kada imate novca ne možete da pribavite dovoljnu količinu životno važnih delova medicinske opreme, svaku inovaciju treba isprobati. Najvažnije je da se određena pojava zamrzavanja aktivnosti, promišljanja, razbije, da se mašti i inovativnosti da šansa. 

Hvala, svastika. Naši koji žive vani naši su najveći prijatelji i izuzetan potencijal koji može da se koristi ne samo za slanje “doznaka” već za posredovanje sa svetom. Kao za snažnu podršku kroz stečeno iskustvo i pamet u drugim podsticajnijim društvima i sredinama. 

***

Dok sam ovo pisao dobijam informaciju da možemo da nabavimo 100 monitora za merenje vitalnih životnih funkcija, uređaj koji je u vrhu potreba. I što je najvažnije, pošiljka može da stigne u Beograd do 10. aprila. Puna cena ovih uređaja sa PDV-om je 2.500 evra. Na količinu dobijamo popust od 10 odsto, što nas dovodi do sume od 225.000. Ako budemo oslobođeni PDV-a onda je to ukupno blizu 200.000 evra. Sutra ćemo imati tačnu sumu koliko ćemo tražiti od donatora kako bi realizovali ovu urgentnu nabavku za naše zdravstvene ustanove, a predstavnici zdravstvenih vlasti isplaniraće raspodelu zdravstvenim ustanovama po prioritetima. 

Svi koji mogu da učestvuju mogu se javiti Srpskom filantropskom forumu office@filantropskiforum.com i Fondu B92 fond@fondb92.org

1 KOMENTAR

Comments are closed.