Pad Berlinskog zida 1989. označio je početak tektonskih geostrateških i ekonomskih pomeranja na nivou sveta, ali istovremeno je obelodanio i neodrživost finansiranja komunističke ideologije. Ove političke, ali i vrednosne promene izrodile su zemlje koje su već početkom 2000-ih uhvatile priključak sa razvijenim zemljama koji se, u narednim godinama, konačno materijalizovao njihovim ulaskom u Evropsku uniju. Sa druge strane, na marginama su ostala društva koja nisu razumela ili nisu htela da razumeju vetrove promena.
Na kom nivou razvoja bi Srbija bila danas, da su se njeno društvo i politička elita opredelili za izgradnju održivog ekonomskog sistema u čijem korenu se nalaze razvijeno obrazovanje, zdravstvo, nezavisno i efikasno sudstvo i vladavina prava, odlučna borba protiv korupcije, kriminala, siromaštva i društvenog raslojavanja?
Za novi Nedeljnik piše Ivan Ostojić, jedan od najvećih svetskih stručnjaka za ekonomiju,
tehnologiju i inovacije, i bivši senior partner Mekinzija.
U novom broju Nedeljnika pročitajte detaljnu analizu uz infografike.
Ako bismo sabrali izgubljeni nominalni BDP po glavi stanovnika i izgubljeni fond bogatstva po glavi stanovnika, svaki pojedinac je u posmatranom periodu izgubio između 660.000 (minimalni scenario) i 960.000 USD (maksimalni scenario). Tako, u opštim crtama dobijamo cenu koju je svaki građanin platio živeći u društvu koje konzistentno donosi pogrešne politekonomske odluke
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 22. JUNA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
