Amonijak je bezbojan gas oštrog mirisa koji se dobro rastvara u vodi. Uglavnom se koristi u procesima proizvodnje veštačkog đubriva i eksploziva, ali i drugim granama hemijske industrije. Prilikom izlaganja gasovitom amonijaku najveća opasnost preti organima za disanje, koži i očima.
Gasoviti amonijak u manjoj koncentraciji (između 134 i 700 ppm) može da izazove iritaciju nosa i grla, kao i probleme sa disanjem.
U većim koncentracijama amonijak može da izazove jak kašalj, ozbiljna oštećenja pluća, iritaciju očiju ili čak i gubitak vida.
Kako navode na Hemijskom fakultetu, u jako velikim koncentracijama (preko 1700 ppm) amonijak može da dovede do teških hemijskih opekotina na koži i sluzokoži kao i do smrtnog ishoda, u zavisnosti od perioda izlaganja, prenosi RTS.
Simptomi trovanja amonijakom mogu se javiti i više sati nakon izlaganja ovoj supstanci. U slučaju sumnje na trovanje, osobu koja je bila izložena gasovitom amonijaku potreno je odvesti na čist vazduh i što pre obezbediti stručnu medicinsku pomoć.
Hemijski fakultet preporučuje da je eventualne opekotine na koži i sluzokoži potrebno isprati velikom količinom vode dok je delove odeće koji su bili izloženi parama amonijaka potrebno pažljivo ukloniti, posebno ako su vlažni.
Vreme zadržavanja gasovitog amonijaka u vazduhu zavisi od velikog broja faktora, pre svega od količine gasa, vremenskih prilika, vetra ali i vlažnosti vazduha. Amonijak vezuje vlagu iz vazduha pri čemu dolazi do kondenzacije koja se manifestuje u vidu magle.
Ovakva magla je toksična i korozivna zbog čega je važno da građani koji žive u okolini mesta nesreće drže prozore i vrata zatvorenim i ne izlaze iz kuća i stanova dok ne dobiju takvu preopruku od nadležnih organa.
Maske za lice koje su korišćene tokom epidemije korona virusa nisu dovoljno dobra zaštita od gasovitog amonijaka s obzirom da su molekuli amonijaka sitniji od pora koje postoje u materijalu od kog su pravljeni filteri za maske (ovo uključuje i maske tipa N95), upozoravaju sa Hemijskog fakulteta.
Iako se amonijak ne smatra veoma zapaljivom supstancom, sa Hemijskog fakulteta u Beogradu saopštavaju da pod ekstremnim uslovima i u slučaju visoke koncentracije gasovitog amonijaka (16 – 25 odsto) može doći do paljenja i eksplozije, što je još jedan razlog da građani ne prilaze mestu nesreće i ostanu kod svojih kuća.
Vagon sa amonijakom prevrnuo se juče na pruzi između Pirota i Staničenja i tom prilikom došlo je do curenja tog gasa u atomosferu.
Pedeset jedna osoba je hospitalizovana u pirotskoj bolnici zbog simptoma trovanja amonijakom.
Tagovi
