Nedeljnik je analizirao iz kojih su mesta najbolji srpski sportisti svih vremena i još detaljnije, ko su najbolji sportisti u svakom pojedinačnom gradu u Srbiji… Metodologija nije jednostavna, premda su u analizu uključeni sportisti koji su bili aktivni u rasponu od osam decenija, ljudi koji su se takmičili u najrazličitijim sportskim disciplinama, sportisti različitog pola. Zato smo sigurno (nehotice) nekog izostavili. A još sigurnije nekog i naljutili. Ipak, ovakvi tekstovi i služe da naučimo nešto o sebi i svojoj zemlji i izvučemo zaključke o tome gde bi u budućnosti bilo dobro tražiti beka šutera, srednjeg blokera, pivotmena, ili stipl čejs trkača.
U određivanju pripadnosti sportiste nekom gradu nismo ulazili u pitanje genetike i porekla, osnovni faktor je bio mesto rođenja. U pojedinim slučajevima bi odrastanje i mesto gde se neko formirao bili prioritet u odnosu na ono što piše u ličnoj karti. A nekada bi, kao u slučaju Rajka Mitića – koji je rođen u Beloj Palanci, a odrastao u Beogradu – upravo to što piše u ličnoj karti bilo „iskorišćeno“ da se ovaj gradić „stavi na mapu“. A i kako bismo malo „rasteretili“ glavni grad
Zaostavština i popularnost – prepisano iz brojnih analiza najvećih svetskih medija – predstavljaju možda i najvažniju varijablu ove analize jer deo memorije ljudi ne ostaju (samo) medalje već količina i intenzitet sećanja koje je sportista za sobom ostavio, a to neretko nije povezano sa rezultatom.
Neka rasprava počne…
BEOGRAD
Balašević je govorio o tome da „Beograđani imaju tu dobru osobinu da se rode svuda po svetu, pa dođu u Beograd onda kada mu trebaju“. Međutim, ona rečenica da Beograd u sportskim uspesima naših reprezentativaca učestvuje samo onda kada organizuje doček, nije baš istinita. Baš nikako. Iz svih „naših“ sportova, a to su decenijama košarka i vaterpolo, a u ovom veku i tenis, veliki deo kičme zlatnih timova rođen je u prestonici. Od one „eksperimentalne generacije“ selektora Stamenića koja je dominirala svetskim bazenima, do velikih evropskih košarkaša, NBA zvezda, ali i vrhunskih rukometaša, nekih od najboljih u svojim generacijama. I pored desetina zlatnih olimpijskih medalja, za Beograd je najlakše izabrati najboljeg sportistu.
Najbolji sportista: Novak Đoković
Nisu neophodna bilo kakva objašnjenja. Malo je gradova na svetu koji bi njemu bili igralište puno pravih konkurenata za epolete najvećeg.
Prvi pratilac: Aleksandar Đorđević
Sale Nacionale. Simbol svih generacija, jedne koja je dobila skok šut iz dubokog razočaranja, jedne – one njegove – od koje se očekivala promena i koja je dobila pogodak u svakoj poslednjoj sekundi, i nove generacije, koja je dobila mit od kog će graditi svoje buduće godine. Ako su mitovi i snovi rezervoari budućnosti, onda je Sale Đorđević ključar prošlosti i budućnosti, simbol izrastao iz beogradskog asfalta, pod iskrivljenim koševima sa metalnom mrežicom, od Zvezdare do Novog Beograda.
Zaslužuju da budu pomenuti: Vladimir Petrović Pižon, Momčilo Moca Vukotić, Igor Milanović, Dejan Savić, Moka Slavnić, Bogdan Bogdanović, Ana Ivanović i Jelena Janković, Branislav Pokrajac, Nedeljko Jovanović, Milica Mandić, Ivana Maksimović, Jasna Šekarić, Duda Ivković
* Beograd ima toliko sportista vrednih pažnje da je svako izdvajanje nepravedno, pa smo odlučili da izdvojimo po dva predstavnika jednog sporta, iz dve različite generacije, koji su na svoj način obeležili sportsku istorije ove zemlje i ovog grada. Jasno je da ovaj spisak može samo da se proširuje…
Ceo tekst i veliko istraživanje pročitajte u novom broju Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 25. marta, a u digitalnom izdanju na NStore.rs
Tagovi
