Studentski predlog, makar je to bilo do 1. maja, bio je da se izbori raspišu do 15. maja, a da građani izađu na birališta 29. juna. Ali pitanje je da li se taj plan promenio zbog više okolnosti.
UBAČENI ELEMENTI MEĐU STUDENTIMA
Zapravo, plan studenata je bio da se na protestu 1. maja iznese zahtev za izborima. To je minirala grupa koja je pokušala da se infiltrira u studentski pokret, a za koju je javno izražena sumnja da radi za interese SNS-a. Nakon što je „miniran“ predlog da se izbori ispostave kao zahtev, ideja je bila da na Praznik rada izađe na internetu saopštenje sa ovim zahtevom, ali je i to sabotirano.
Činilo se poznavaocima prilika da su te grupe, kako priča reditelj i profesor Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) Stevan Filipović, okupljene oko takozvane Anarhosindikalističke inicijative, sumnjive organizacije sa neistraženim vezama sa tajnim službama, i njima srodne političke organizacije koja se naziva Partija radikalne levice.
Filipović je o svojim saznanjima javnost obavestio tokom vikenda u tekstu za Peščanik gde je upozorio javnost da ove grupe pokušavaju da preotmu studentske proteste, objašnjavajući slikovito dešavanja unutar pokreta:
„Dok su neki studenti ispisivali telefone roditelja i krvnu grupu na rukama, i rizikovali sve da ne dođe do eskalacije nasilja, neki su, paralelno, radili sve da ne dođe do političke artikulacije.“
Kažu nam naši izvori da je Filipovićev tekst ne samo uzdrmao političku javnost u Srbiji već i presudno uticao da većinski studenti koji su iskreno u ovoj borbi prepoznaju kako je jedna grupa pokušala da ih izmanipuliše za potrebe aktuelnog režima Aleksandra Vučića.
Studenti su to prepoznali, dakle, i u ponedeljak zatražili zvanično izbore.
33.000 KONTROLORA
Pitanje vanrednih izbora sad otvara mnogo pitanja, pre svega tehničkih. Kako doći do izbora, kako ih kontrolisati da ne dođe do krađe, ko će videti tu listu, ko će i kako birati kandidate za poslanike…
I najvažnije, šta ako studenti pobede aktualnu vlast? Šta će raditi dan posle?
Nedeljnik je razgovarajući sa više upućenih akademaca saznao da studenti zapravo imaju konkretan plan za sva ova pitanja. Mi ćemo preneti najvažnije stavke koje smo saznali.
Zapravo, u prvom koraku, ako bi Vučić pristao na izbore i pokazao da se ne plaši provere narodne volje, studenti planiraju da obezbede da ne dođe do krađe glasova.
Studenti znaju da temeljnu reviziju biračkih spiskova nije moguće sprovesti, pa bi izbornu krađu pokušali da spreče kroz prisutnost velikog broja članova i zamenika članova biračkih odbora na svim biračkim mestima.
Izračunali su i da je potrebno po dva člana i dva zamenika člana biračkog odbora (dakle po četiri kontrolora) na svakom biračkom mestu, te da je neophodno prijavljivanje oko 33.000 kontrolora.
Zanimljivo je studentsko shvatanje neophodnosti ovog koraka. Oni misle da pod ovim režimom koji nazivaju „nedemokratskim“, izborni uslovi mogu biti samo gori.
I zato smatraju da je potrebna aktivna i temeljna predizborna kampanja koja će nadomestiti odsustvo nepristrasnog i profesionalnog novinarstva iz medija sa nacionalnom pokrivenošću.
Studenti time zapravo pokazuju političku zrelost, trudeći se da izbori budu najlegitimniji mogući i da se spreče neregularnosti pre, tokom i posle izbora.
Kako će se birati lista za izbore, kako će se zvati, ko je kvalifikovan da se na njoj nađe, ko će imati pravo veta i kakv program će biti ponuđen građanima?
TEKST PROČITAJE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 08. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
