Turska politička opozicija, prvenstveno oličena u Republikanskoj narodnoj partiji (CHP) nanela je sinoć vladajućoj Partiji Pravde i razvoja (AKP) jedan od najtežih i najžešćih poraza, a Ekrem Imamoglu postao je novi-stari gradonačelnik Istanbula.
Nakon što je ponovo ostvario pobedu i zadržao poziciju gradonačelnika, na osnovu velike većine prebrojanih glasova, Imamoglua mnogi analitičari vide kao potencijalnog budućeg predsednika, prenosi Gardijan.
Jedan od razloga za takvo mišljenje svakako je i činjenica da on i Erdogan imaju mnogo toga sličnog: obojica su vodili Istanbul, obojica imaju porodične korene u istočnom crnomorskom regionu i obojici su političke karijere „ometali“ turski sudovi. U mladosti su i jedan i drugi bili pasionirani fudbaleri, i obojica imaju sposobnost privlačenja birača, ali se razlikuju kada su u pitanju politike koje vode.
O tome je pričao i sam Imamoglu.
„Naše ideje su uglavnom suprotne“, rekao je Imamoglu. Erdogan je ušao u politiku sa islamističkom strankom i preoblikovao je sekularnu državu otkako je preuzeo uzde 2002, dok je Imamoglu za razliku od toga iz tvrdokorne sekularistička Republikanske narodne partije.
Kako objašnjava Gardijan, Imamogluov uspeh leži u njegovoj sposobnosti da svoju socijaldemokratsku stranku učini privlačnom konzervativnom delu biračkog tela. Najbolji pokazatelj toga je svakako 2019. godina, kada je Erdoganovoj partiji na lokalnim izborima naneo jedan od najvećih poraza u poslednje dve decenije. Iako je te godine poništio njegovu martovsku pobedu, Imamoglu je već u junu, na ponovljenim izborima, Erdogana pobedio s još većom razlikom.
Državni mediji već duže vreme pokušavaju da ga prikažu u što negativnijem svetlu, ali sudeći po rezultatima najnovijih izbora, izgleda da to baš i nije toliko delotvorno. U januaru 2022, na primer, provladini mediji bili su preplavljeni slikama sa nadzornih kamera na kojima se vidi Imamoglu kako večera sa britanskim ambasadorom u ribljem restoranu, u trenucima dok se ledom okovani Istanbul bori sa snežnom mećavom. Te slike vlast je iskoristila kako bi Imamoglua predstavila kao prozapadnog i nemarnog političara nezainteresovanog za muku običnog naroda. A da stvari po njega budu još grđe, Erdogan je u poslednjih nekoliko godina preuzeo zasluge za mnoge važne projekte koji su modernizovali Istanbul.
Imamogluove sudske bitke i neplaćene ćufte
Nakon pobede 2019. godine, sudija je Imamoglua osudio na dve i po godine zatvora, izričući mu političku zabranu zbog vređanja javnih zvaničnika, i apelacioni sud tek treba da se izjasni o ovom slučaju.
Čitava ta situacija neodoljivo je podsetila na jednu u kojoj se našao i Erdogan, sada već davne 1999. godine, kada je aktuelni predsednik Turske na kratko završio u zatvoru jer je recitovao pesmu za koju je sud ocenio da rasplamsava versku mržnju.
Prošle godine, sud je protiv Imamoglua pokrenuo postupak i zbog sumnje da je namestio tender.
Iako ove „sudske bitke“ koje Imamoglu vodi Erdoganovi kritičari tumače kao pokušaje da se gradonačelnik diskredituje i omete, vladajuća partija to kategorički poriče.
Imamoglu je studirao na Univerzitetu u Istanbulu i diplomirao poslovnu administraciju 1994. godine – iste one godine kada je Erdogan postao gradonačelnik – pre nego što je počeo da se bavi porodičnim građevinskim poslom. Zanimljiva je činjenica da je jedno vreme bio i član „board-a“ Trabzonspora, fudbalskog kluba iz njegovog rodnog grada.
Imamoglu se nedavno prisetio i dana kada su se on i Erdogan prvi put politički susreli. Sredinom 1990-ih, nakon što je Erdogan postao gradonačelnik, posetio je restoran koji je tada mladi Imamoglu vodio u istanbulskoj četvrti Gungoren.
„Kada je tek postao gradonačelnik, ja sam ga ugostio u svom restoranu“, pričao je Imamoglu. „Jeo je ćufte u mom restoranu, i ja mu nisam uzeo novac. Neće platiti taj račun dok je živ.“
Prema pisanju Gardijana, mnogi analitičari Imamogluu sada predviđaju još više uspeha.
„Ako ovi izbori ne budu poništeni, Imamoglu će postati predsednik 2028. godine“, rekao je uoči izbora za Rojters Ozer Senčar, čelni analitilčar i anketar Metropola.
Tagovi
