Ko će se zaj..avati s Jugoslavijom u košarci? Toliko te izujemo da ne znaš gde si ako bezobrazan: Kako je osvojeno drugo svetsko zlato

U novom broju Nedeljnika objavljen je veliki tekst o genezi razvoja uspeha jugoslovenske i srpske košarke. U iščekivanju Mundobasketa u Kini podsećamo na najveće uspehe - pet do sada naših osvojenih zlata na svetskim prvenstvima kroz trenutke koji su upisani u istoriju, anegdote koje se prepričavaju, sećanja učesnika i kroz materijal i priče osvajača svetskih zlata koji su Nedeljniku dostavili autori dokumentarnog serijala "Zlatni momci"

0
Profimedia

Aleksandar Aca Nikolić je bio “deus ex machina” jugoslovenske košarke, ona iskra koja je pokrenula sve. Velika trenerska karijera ostala je upražnjena za titulu svetskog prvaka sve do Filipina 1978. godine.

Bila je to zlatna decenija koja će kulminaciju doživeti na Olimpijskim igrama u Moskvi dve godine kasnije. Dominiralo se i na evropskim prvenstvima, a kostur ekipe je bio kao u kamenu zakucan: Moka Slavnić, Dragan Kićanović, Dražen Dalipagić, Vinko Jelovac, Krešimir Ćosić, pa potom Željko Jerkov, Mirza Delibašić…

Međutim, pričalo se da igračima ne prijaju teški treninzi stare škole selektora Nikolića, koji je pesimistično govorio o šansama na prvenstvu (što mu je inače bio manir).

Još uvek se “tražio” sistem takmičenja, pa su te godine na kraju finalne grupe prva i druga reprezentacija igrale za titulu. Igrano je finale protiv Sovjetskog Saveza. Pred finale Delibašić je imao problema sa leđima (zapravo tokom većeg dela turnira), a pričalo se kako je uz pomoć kineske akupunkture osposobljen da uopšte nastupi u finalu. Posle produžetka naši su pobedili 82:81. Priča se kako je Moka Slavnić tokom tajm-auta pred sam kraj nudio Mirzi Delibašiću kog je čekalo izvođenje slobodnih bacanja, opkladu u 100 dolara da neće pogoditi oba. Mirza je prihvatio i rekao: “Upravo si izgubio 100 dolara.”

“Puno je tu dogodovština, puno je tu izrečenih komplimenata, jer ko će se zajebavati sa Jugoslavijom u košarci – jesi lud? Toliko te izujemo da ne znaš gde si ako si bezobrazan. A pošto smo mi voleli atrakciju, znači mi nismo išli na 30 razlike, mi smo išli na lepotu pobede i zato smo mi upamćeni”, kaže Moka Slavnić.

Bilo je to, kažu, neko drugo vreme.

“U suštini mi smo već u neku ruku -iako se nismo zvali profesionalci – mi smo bili profesionalni košarkaši iako nismo imali primanja. Imali smo primanja nula, ali imali smo za nešto da pojedemo, da se obučemo, ovo ili ono, imali smo neke stipendije simbolične i eventualno neku sitnu nagradicu ako osvojimo neku medalju. Ali mi smo igrali i išli, voleli smo da igramo za reprezentaciju, doduše reprezentacija nam je u ono vreme bila odskočna daska, recimo u onim godinama kad te puste da izađeš u inostranstvo da zaradiš neku kintu…”, kaže Praja Dalipagić.

Bila je to i 11. uzastopna pobeda Jugoslavije nad SSSR-om od 1974. godine.

Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.

Naslovna strana novog Nedeljnika