Ko će biti slobodan da radi, a ko ostati zarobljen kod kuće? Italija sprema testiranje na antitela

Piše Džejson Horovic, The New York Times International Report

1
Ulica u Milanu. Fotografija: Alesandro Grasani za Njujork tajms

U Italiji napokon preovlađuje utisak da je najgore prošlo. Sedmice tokom kojih je bila zaključana zemlja što je dugo bila u epicentru najsmrtonosnijeg udara koronavirusa, izgleda da su se najzad isplatile. Zvaničnici su početkom aprila saopštili da je broj novih infekcija stigao do vrha.

Ovaj zračak nade otvorio je nova pitanja i nove izazove: kada će i kako će se zemlja ponovo otvoriti a da to ne donese novi kataklizmični talas zaraze. A neki su vrlo fokusirani na ideju koja nam je doskora izgledala kao scenario iz kakvog naučnofantastičnog filma.

Posedovanje pravih antitela za virus u krvi – što je potencijalni marker za imunitet – možda će biti stvar koja određuje ko će smeti da se vrati na posao a ko ne, ko će ostati zarobljen a ko će biti slobodan.

Istraživači nisu sigurni, ali se nadaju da antitela daju indikaciju za imunitet. Ali to nije sprečilo političare da se uhvate za ovu ideju, sada kada pritisak da se privreda ponovo otvori raste.

Konzervativni predsednik severoistočnog regiona Veneto predložio je da se uvede neka vrsta “dozvole” za Italijane čija antitela pokazuju da su oni preležali virus i da su ga uspešno pobedili. Bivši premijer Mateo Renci takođe je govorio o “Covid dozvoli” za one koji nisu inficirani.

Predsednik vlade Đuzepe Konte naveo je da se mere donesene 9. marta produžavaju, ali da je vlada počela da sarađuje sa naučnicima u potrazi za idejama kako vratiti oporavljene ljude na posao.

“Vidimo svetlo na kraju tunela”, kaže Fabio Arigini, nadzornik otvorene linije doma zdravlja u lombardijskom gradu Breši, gde je zabeležena jedna od najvećih stopa smrtnosti u Italiji. “Poziva je sve manje.”

Ali debata oko radne snage koja ima antitela ponovo je stavila Italiju u prethodnicu zapadnih demokratija. To se desilo prvo kada je virus stigao, potom kada su morali da donose nezgodne etičke odluke.

Naučnici širom sveta već ispituju da li su antitela potencijalni izvor zaštite ili imuniteta od virusa. A Italija, gde se koronavirus najbrže i najviše proširio, mogla bi prva da sazna kako on funkcioniše i koje nas biološke sile čuvaju od njega.

Nigde u ovoj zemlji taj pokušaj donošenja strategije na osnovu antitela nije vidljiv kao u Venetu. U jednom gradu, Vo, zabeležen je prvi smrtni slučaj od koronavirusa u Italiji, a to mesto bilo je i prvo u koje je uveden karantin. Nakon prvog slučaja, zvaničnici su odlučili da testiraju celokupnu populaciju gradića (oko tri hiljade stanovnika), uključujući i one ljude koji nisu pokazivali nikakve simptome.

To je pomoglo da se pandemija suzbije, a sada zvaničnici planiraju da testiraju sve na antitela i sekvenciranje genoma. Rezultati će stići za nekoliko meseci.

“Italija u ovom trenutku ima najveći broj inficiranih ljudi koji su se opravili”, kaže Andrea Krizanti, konsultant za virus u Venetu i profesor mikrobiologije na Univerzitetu u Padovi. On dodaje da je to “jedinstven i vredan set informacija i podataka”.

Doktor Krizanti ističe neophodnost jasne strategije da se Italija “otključa”, a koja bi otključavala praćenje kontakata, nošenje zaštitne opreme i agresivno testiranje na antitela koja ostaju posle virusa.

Italijanski naučnici smatraju da se usled virusa stvaraju dva tipa antitela. Prvi tip se pojavljuje najčešće pet ili šest dana nakon kontakta sa virusom, i nestaje posle dvadesetak dana. Kako se osoba opravlja, to antitelo, koje indirektno ukazuje na zarazu, zamenjuje se drugim antitelom, koje indirektno ukazuje da je osoba preležala virus.

Kada je detektovano samo drugo antitelo, to znači da osoba verovatno više nije zaražena. “Verovatno ste zdrava osoba koja je ili preživela infekciju ili niste imali simptome, ali je telo svejedno razvilo antitela”, navodi dr Krizanti.

Antitela u izlečenim Italijanima mogla bi da ukazuju ko bi slobodno mogao da napusti karantin i krene na posao, objašnjava dr Krizanti.

Đulijano Martini, gradonačelnik mesta Vo, kaže da je zahvalan na agresivnom testiranju, koje je spaslo možda i na stotine života.

Njegov grad je zahvalan i oseća se dužnim da se sada uključi i u borbu za nalaženje antitela, kaže on.

“Način da zahvalimo na svemu što je učinjeno za nas jeste da budemo tu ako su neophodni bilo kakvi dodatni testovi”, kaže on. Neki građani će se verovatno protiviti ovome, jer su testovi mnogo napadniji – uzima se krv – ali gradonačelnik kaže da će im objasniti i da će, ako treba, posetiti svakoga od njih ne bi li ih ubedio.

“Neće biti problema sa ovim drugim testom”, kaže on. “To je samo još jedna kontrola. To je dobra stvar.”

Dr Luiza Braći Laudijero, imunološkinja iz Nacionalnog saveta za istraživanja, kaže da bi antitela “mogla da nas štite, i nadamo se da je tako, ali nemamo nikakvu matematičku potvrdu”.

“Kao da smo u nekoj velikoj laboratoriji”, kaže ona.

Ovaj tekst objavljen je u specijalu o koroni Njujork tajmsa na srpskom koji se dobija uz svaki primerak aktuelnog Nedeljnika

1 KOMENTAR

Comments are closed.