Dugovečnost je nekako često u prvom planu, posebno u poslednje vreme, otkako su Vladimir Putin, Si Đinping i Kim Džong Un, lideri Rusije, Kine i Severne Koreje prošle godine raspredali o njoj. Zatim je američki ministar zdravlja Robert F. Kenedi Mlađi izjavio je da može da prepozna kada neko ima „mitohondrijske probleme“ samo na osnovu izgleda. Na instagramu se koenzima Q10, urolitin A i suplementi koji povećavaju nivo N.A.D.+ reklamiraju tako da utiču na dugovečnost jer unapređuju funkciju mitohondrija.
Naučnici koji proučavaju mitohondrije pomalo su zbunjeni ovom novom pažnjom. Ali su istovremeno i uzbuđeni što se njihova omiljena ćelijska struktura našla u centru pažnje.
„Neću se žaliti što su mitohondrije trenutno u fokusu rasprave jer mislim da je to važno“, rekao je dr Pinhas Koen, dekan Fakulteta za gerontologiju Leonard Dejvis pri Univerzitetu Južne Kalifornije. „Ali zaista ne mogu da objasnim kako je do toga došlo.“
Šta su tačno mitohondrije i da li je zaista moguće učiniti ih zdravijim — i usput produžiti životni vek?
Mitohondrije 101
Krenimo od kratkog podsećanja iz biologije: mitohondrije su „elektrane“ ćelije. One pretvaraju hranu koju jedemo u adenozin-trifosfat, odnosno ATP, koji predstavlja osnovni oblik ćelijske energije.
Naučnici sve više otkrivaju da mitohondrije učestvuju i u drugim ključnim procesima u organizmu. One podržavaju rad imunog sistema, proizvode peptide koji prenose poruke između organa i imaju važnu ulogu u opštem „održavanju“ ćelije. Drugim rečima, zaista su presudne za zdravlj, piše Njujork tajms.
Broj mitohondrija u našim ćelijama, kao i njihova funkcionalnost, opadaju kako starimo. Smatra se da je to delimično zato što tokom procesa stvaranja energije mitohondrije proizvode toksični nusproizvod pod nazivom reaktivne kiseonične vrste (ROS), koji može oštetiti same mitohondrije i druge delove ćelije. Kako starimo, proces proizvodnje energije počinje da se remeti i stvara se sve više ROS-a.
Istovremeno, sistem za „reciklažu“ u ćeliji, koji uklanja i sanira oštećenja izazvana ROS-om, postaje manje efikasan. Oštećeni delovi se nagomilavaju, što dovodi do daljih oštećenja i potencijalno do smrti ćelije.
Mitohondrije i starenje
Neki stručnjaci veruju da upravo pad zdravlja mitohondrija pokreće deo simptoma i bolesti povezanih sa starenjem, uključujući Alchajmerovu bolest i rak.
„Mitohondrije jednostavno odustanu ranije od drugih delova ćelije zbog habanja i opterećenja kojima su izložene“, rekao je dr Koen.
„One su kao kanarinac u rudniku kada je reč o poremećaju funkcije ćelije“, dodao je.
Drugi, međutim, ističu da disfunkcija mitohondrija može biti posledica starenja i bolesti, a ne njihov uzrok.
„Pitanje vredno milijardu dolara u oblasti starenja mitohondrija, po mom mišljenju, jeste odnos uzroka i posledice“, rekao je dr Vamsi Muta, profesor sistemske biologije na Medicinskom fakultetu Harvard. Da li pad funkcije mitohondrija pokreće starenje, nastavio je, „ili jednostavno imate staro, bolesno tkivo, pa su zato i mitohondrije bolesne?“
Briga o mitohondrijama
Iako je i dalje otvoreno pitanje da li su mitohondrije glavni pokretači starenja, dobro je utvrđeno da naše navike utiču na njihovo zdravlje, kažu stručnjaci. A ono što je dobro za najsitnije delove naših ćelija, dobro je i za ostatak tela.
Pokazano je da vežbanje dosledno poboljšava funkciju mitohondrija. U jednoj od najuverljivijih studija, istraživači su uzimali biopsije mišića butine i otkrili veći broj zdravijih mitohondrija u mišićnim ćelijama nakon osmonedeljnog programa treninga. I trening izdržljivosti i trening snage bili su efikasni, ali je njihova kombinacija donela najveću korist.
„Vežbanje izaziva određeno trošenje i blago oštećenje mitohondrija“, rekla je Darija Mohli-Rozen, profesorka hemijske i sistemske biologije na Univerzitetu Stenford i autorka knjige „Životne mašine: kako briga o mitohondrijama može da promeni vaše zdravlje“. „Tako zapravo poručujete celom telu: u redu, vreme je da obnoviš mitohondrije i učiniš ih kvalitetnijim stvaranjem novih delova.“
Ishrana i san
Ishrana verovatno takođe igra važnu ulogu, jer se hrana koju jedemo pretvara u ATP. Mitohondrije prelaze sa metabolizma glukoze (iz ugljenih hidrata) na masne kiseline (iz masti), pa je poželjno unositi kombinaciju ugljenih hidrata bogatih vlaknima i masti iz kvalitetnih izvora. To uključuje namirnice poput mahunarki, integralnih žitarica, avokada i ribe.
Određeni mikronutrijenti, naročito vitamini B grupe i antioksidansi, takođe su važni za zdravlje mitohondrija. „To ne znači da treba da uzimate suplemente, već da treba da imate uravnoteženu ishranu“, rekla je dr Mohli-Rozen.
I san — idealno sedam do osam sati tokom noći — ključan je za proces „čišćenja“ mitohondrija. Tokom sna mitohondrije mogu da uklone delove koji su oštećeni tokom dana.ž
Da li suplementi pomažu?
Atraktivnije intervencije koje se proučavaju (i prodaju) imaju slabiju naučnu potporu.
Na primer, istraživanja na miševima sugerišu da suplementi koji povećavaju nivo N.A.D.+, molekula ključnog za ćelijski metabolizam, mogu poboljšati zdravlje mitohondrija.
Međutim, većina studija na ljudima nije pokazala jasnu kliničku korist. Neka istraživanja na ljudima koja su ispitivala da li antioksidativni suplementi poput vitamina C i E mogu biti korisni čak su pokazala lošije ishode kod učesnika.
Izlaganje hladnoći i toploti (pre svega ledene kupke i saune), kao i terapija crvenim svetlom, takođe se ponekad promovišu kao korisni za mitohondrije. Ali istraživanja koja podržavaju ove tvrdnje uglavnom su sprovedena na životinjama i ćelijama u laboratoriji, pa je i dalje u velikoj meri nepoznato da li bi imala značajan uticaj na zdravlje ljudi.
Tagovi
