Kiš nije imao televizor: “Nikada neću zaboraviti naše poslednje viđanje…”

0
Kiš u pariskom stanu u februaru 1989. Fotografija iz porodične arhive, zahvaljujući profesorki Mirjani Miočinović

Danilo Kiš je preminuo 1989. Pred sam raspad Jugoslavije. Oduvek je bilo zanimljivo saznati šta je on mislio tada o aktuelnim dešavanjima u zemlji. Srbijom je protutnjala Osma sednica i ustoličenje Slobodana Miloševića koga su na početku podržali mnogi pisci, pa i Miodrag Bulatović koga smo dotakli u aferi “Grobnice za …”

Paskal će Ivani Srećković otkriti šta je Kiš mislio tih godina o događajima u Jugoslaviji:

“Suzan Sontag, američka književnica i partnerka Eni Lebovic, pričala je da je prilikom poslednjeg susreta sa Kišom, na kongresu PEN-a, on u društvu, sa očajem u glasu, rekao da će biti rata u Jugoslaviji.”

A Predrag Čudić mi je ispričao zanimljivu epizodu vezanu za čuveni prevrat u kojem je Slobodan Milošević ustoličen za prvog čoveka Srbije:

“Kiš nije imao televizor. I kada je bila Osma sednica, rekao je: ’Ajmo kod komšinice.’ Gledali smo Dnevnik u pola osam. Bio je obračun Slobodana Miloševića sa Ivanom Stambolićem. Gledamo Dnevnik, a Ivan Stambolić sedi u prvom redu, pognute glave, već je izgubio bitku. Kiš je to teško prihvatio. Inače, Stambolićev brat, urednik Nolita – Miša Stambolić, bio je Kišov venčani kum. Zajedno su studirali. Kiš je u prenosu sa Osme sednice video jedan strašni prodor nacionalizma. Nije ništa govorio ali je bio zabrinut. Videlo se da je zgranut tim događajem.”

I taj Ajaks, kako će četiri pisca i prijatelja nazvati Božo Koprivica, a čine ga: Danilo Kiš, Filip David, Mirko Kovač i Borislav Pekić, biće uvučen ili će se suočiti s politikom. Kiš baš i ne, jer će otići pred rat, ali ostala trojica će biti i te kako akteri političkih dešavanja. Pekić se kandidovao na izborima kao kandidat Demokratske stranke, Mirko Kovač će napustiti Beograd pod pritiscima, a Filip David će do danas biti oštar kritičar svih društvenih i političkih anomalija.

Inače, o gledanju TV Dnevnika postoji i priča Bože Koprivice. Tačnije, gledanje Dnevnika sa Kišom. Nije to bio ritual i neko pravilo ali ostale su mi u memoriji te dve priče o gledanju u televizor u 19.30.

Božo Koprivica mi je pričao u našim susretima u Šansi o Kišovoj zaljubljenosti u pozorište. To se nalazi i u Božinoj knjizi o Kišu. Pričao i pisao je da je Kiš imao velika interesovanja za predstave na Bitefu. Mira Trailović ga je posebno volela.

“Nikada neću zaboraviti naše poslednje viđanje. Kiš me je kritikovao u vezi s mojim socijalnim ponašanjem. Ali gospodski me je kritikovao. I onda odjednom kaže da upalimo televizor i odgledamo vesti. A pred kraj TV Dnevnika vest da je umrla Mira Trailović. I on je đipio telom, napravio trzaj kao kad je u pitanju volej, i opsovao: ’U pičku materinu.’ Oni su otputovali u Dubrovnik, ja kupujem ’Politiku’ i u subotu izađe Kišova pesma ’Na vest o smrti gospođe M. T.’ koja počinje:

“Kakav dobro obavljen posao, Smrti,

kakav uspeh,

srušiti takvu tvrđavu!”

a završava se:

“Kakav je to bio posao, Smrti,

kakva demonstracija sile.

Kao da ti ne bismo

verovali na reč.”

A nije hteo da kaže: “Kao da ti ja ne bih verovao na reč.” A pesmu je napisao u trenutku kada je i sam bio teško bolestan.

***

Iz knjige “Danilo Kiš: Princ književnosti” koja se sada može naručiti preko sajta Nstore.rs.