Kako zagađenje utiče na odnos broja rođenih dečaka i devojčica: Šta pokazuje nova studija

0
EPA-EFE/JAWAD JALALI

Veliki broj zagađivača i indikatori siromaštva povezani su sa promenama u odnosu broja dečaka i devojčica, pokazuje istraživanje.

Studija koja je obuhvatila polovini američke populacije i celokupnu švedsku populaciji ispitala je više od 100 mogućih faktora i otkrila, na primer, da je zagađenje živom, hromom i aluminijumom i korelaciji sa rađanjem više dečaka, dok zagađenje olovom povećava udeo devojčica, piše Gardijan.

Blizina poljoprivrede je takođe uticala na odnos polova, verovatno zbog veće izloženosti hemikalijama.

Neke mere zabrane, kao što je veliki broj restorana brze hrane i praznih zgrada, takođe su bile povezane sa statistički značajnim promenama u odnosu polova, kao i pokazatelji stresa, uključujući smrtne slučajeve u saobračajnim nesrećama i ​​pucnjave kao što je bila ona u Virdžinji.

Međutim, drugi faktori, kao što su sezona rođenja, temperatura, stope kriminala i nezaposlenosti, nisu pokazali značajnu korelaciju.

Istraživanje samo pokazuje korelacije između različitih faktora i odnosa polova pri rođenju, a ne uzroka i posledice.

Biće potreban dalji rad na ispitivanju efekata hemikalija na ljudske ćelije ili životinjske modele u laboratoriji da bi se pokazale uzročne veze, rekli su istraživači.

“Ovo je spisak za istraživanje i za sve na šta se sumnaj ima nekih verodostojnih dokaza, ali smo veoma daleko od osude”, rekao je Andrej Ržecki sa Univerziteta u Čikagu, koji je vodio istraživanje.

Ovo istraživanje, objavljeno u časopisu Plos Computational Biology, je prvo istraživanje brojnih hemijskih zagađivača i drugih faktora životne sredine koje je koristilo elike skupove podataka sa dva kontinenta. Koristio je podatke o 150 miliona ljudi u SAD tokom osam godina i podatke 9 miliona Šveđana tokom 30 godina.

Faktori koji su doveli do značajnih promena, kao što su zagađenje živom i blizina industrijskih postrojenja, doveli su do promene odnosa polova i do 3%. U populaciji od milion stanovnika, to bi značilo 60.000 devojčica više nego dečaka, ili obrnuto.

Prethodna istraživanja o uticaju toksičnih zagađivača nazvanih PCB-i na odnos polova nisu bila ubedljiva, ali je nova analiza pokazala da je značajno povećanbroj dečaka.

Istraživači su takođe ispitali dva veoma stresna događaja u SAD: uragan Katrina 2005. i pucnjave u Virdžiniji Tech 2007. Otkrili su značajnu promenu u odnosu polova tek 34 nedelje nakon pucnjave u Virdžiniji Tech, sa više rođenih devojčica.

Da bi se ovo dalje istražilo, rekao je Ržecki, studije bi trebalo da se fokusiraju na one koji su najviše pogođeni događajima, a ne na čitavu populaciju.

Veličina analizirane populacije značila je da studija ima jaku statističku moć, ali naučnici su primetili da nemaju podatke o polu mrtvorođenih beba i da ispitana populacija SAD-a ima privatno zdravstveno osiguranje, pa stoga nisu u potpunosti reprezentativni za celu populaciju.

Geret Naj, stručnjak za trudnoću na Univerzitetu u Česteru u Velikoj Britaniji, koji nije bio deo istraživačkog tima, rekao je: „Razmišljanje je da zagađivači mogu uticati na veoma ranu fazu oplodnje, što dovodi do jednog smera pola u odnosu na drugi. [Ali] bez ćelijskog istraživanja, to će uvek biti asocijacije.”

„Nema sumnje da zagađivači igraju ulogu u zdravlju i bolestima i da ovaj oblik kompjuterskog istraživanja ima ulogu da nam pomogne da razumemo zašto“, rekao je on. Ali on je rekao da, iako je proučavana populacija bila velika, broj rođenih u SAD bio je relativno mali, sa ukupnim tokom 8 godina manjim od godišnjeg proseka od 3,8 miliona porođaja: „Ovo ne znači nužno da je studija slabijeg kvaliteta, ali ukazuje da zaključci možda nisu tako sigurni.”