Kako su Finci postali majstori borbe protiv korone: Imaju najnižu stopu zaraze COVID-19 u Evropi

Da li se Finci bolje nose sa pandemijom korona virusa zato što su „nedruštveni“ ili što imaju jaku socijalnu državu? Stopa zaraze COVID-19 u ovoj zemlji je najniža u celoj Evropi. O čemu se radi?

Finska, sa nešto manje od 6 miliona stanovnika, jedna je od zemalja koje najbolje izlaze na kraj s pandemijom koronavirusa. Prema podacima Džons Hopkins univerziteta (stanje do 22. novembra) ni u jednoj drugoj zemlji stopa zaraze nije toliko niska.

Od početka godine u Finskoj, i poređenja radi u zemljma sa sličnim brojem stanovnika, registrovano je:

Finska – 21.216 zaraženih, 375 preminulih.

Danska – 70.152 zaraženih, 781 preminulih.

Slovačka – 95.257 zaraženih, 644 preminulih.

Ovo je mali pogled na strategiju Finske, ali i mentalitet koji su doprineli uspešnoj borbi sa zarazom.

1. Finska je reagovala brzo

Kada je širom sveta počeo da raste broj zaraženih, finska Vlada je reagovala brzo i naložila dvomesečni lokdaun. Putovanja u obližnje regione su bila zabranjena. Takođe su zatvorili i škole i druge ustanove, a kasnije i restorane. To se desilo prilično rano, kada je broj inficiranih u toj skandinavskoj zemlji još bio neznatan.

„Finska je veoma brzo i opsežno zaustavila javni život. Dakle, oko dve nedelje ranije nego susedne Norveška i Danska, Švedsku da i ne pominjemo“, rekao je Mika Salminen, direktor finske Zdravstvene službe THL, nemačkom radiju Dojčlandfunk. Tako je lokdaun veoma brzo zasutavio širenje virusa.

2. Prihvaćena je korona aplikacija

Finska insistira na brzom praćenju kontakt osoba, koje su imale kontakt sa osobama koje su bile pozitivne na koronavirus. Tu su zdravstvene službe dobile podršku upotrebom aplikacije. „Korona fleš“ na svom smartfonu ima skoro svaki drugi stanovnik Finske.

Nasuprot tome, u Nemačkoj je „korona aplikaciju“ preuzelo je 22 miliona stanovnika, dakle četvrtina stanovništva. Kod pojedinih ljudi je problem star smartfon, dok drugi strahuju od zloupotrebe privatnih podataka. Zašto Finci drugačije reaguju pokazaće sledeća stavka.

3. Ključno je poverenje

U Finskoj vlada prilično veliko poverenje u tamošnju vladu. Čak i tokom lokdaunau proleće, skoro da nije bilo protivljenja. Prema anketi koju je tada sproveo Evropski parlament, 73 odsto ljudi je izjavilo da dobro izlazi na kraj sa restrikcijama.

„Mi pokušavamo da se pridržavamo onog što nam propisuje Vlada. Mislim da to ima veze i sa našom socijlnom državom“, rekla je finska političarka Zelenih Roza Merileninen.

Moguće da je dobra ekonomska situacija takođe tome doprinela. Dok je privredna proizvodnja na nivou EU u drugom kvartalu 2020. godine opala u proseku za 14 odsto, u Finskoj je opala za 6,4. Zemlja i dalje dobro stoji.

4. Zahvaljujući tehnici

Prelazak na rad od kuće i onlajn nastavu, u ovoj prilično digitalizovanoj zemlji nije bio veliki problem, s obzirom da se skoro pdorazumeva da finski đaci poseduju laptop.

Nasuprot tome, u Nemačkoj situacija je bila drastično drugačija – jedan laptop na 68 učenika. Onlajn nastava je skoro nemoguća za siromašnije porodice, i moguće je da je to takođe uticalo na stvaranje loše atmosfere o korona-politici.

5. Nema slavlja? Nema problema!

Prema jednoj anketi Evropskog parlamenta, 23 odsto Finaca je izjavilo da im se tokom lokdauna u proleće – život poboljšao.

„Mi nismo baš nešto posebno društveni i volimo da budemo sami“, izjavila je Neli Hankonen, socijalna psihološkinja sa Univerziteta u Helsinkiju.

Takođe, određenu ulogu bi mogla da igra i zona ličnog komfora, odnosno koliko bi ste želeli da se približite drugoj osobi.

„Može biti da je zona ličnog komfora kod Finaca nešto veća nego u drugim evropskim zemljama“, rekao je Mika Salminen, direktor finske Zdravstvene službe THL, nemačkom radiju Dojčlandfunk.

„Mi se rado držimo na metar udaljenosti od drugih ljudi, u suprotnom se ne osećamo dobro“, dodao je on.

PRETPLATI SE NA NEDELJNIK