Kako smo propustili priliku da vakcinišemo celu planetu: Bogati Zapad nije podelio doze

0
SEBASTIEN BOZON / AFP / Profimedia

Jedan patent je krajem prošlog meseca prijavljen za izum star pet godina, poduhvat molekularnih inženjera koji leži u srcu najmanje pet najvažnijih vakcina protiv kovida-19. A vlada Sjedinjenih Država će imati kontrolu nad tim patentom.

On donosi priliku – a neki će dodati: poslednju veliku priliku – da se pritisnu farmaceutske kompanije koje proizvode vakcine i da se nateraju da olakšaju pristup manje bogatim zemljama.

No pitanje je da li će američka vlada išta preduzeti.

Brz razvoj vakcina protiv kovida-19, koje su stigle u rekordnom roku, najviše zahvaljujući javnom finansiranju u Sjedinjenim Državama, Evropskoj uniji i Britaniji, simbol je velikog trijumfa nad pandemijom. Vlade su se udružile sa proizvođačima lekova, izdvojile milijarde dolara za materijal i resurse, finansirale kliničke probe i opremale fabrike. Još milijarde su odvojene da bi se pazario gotov proizvod.

Ali ovaj uspeh Zapada ima i drugu stranu medalje, onu koja govori o nejednakosti. Žitelji bogatijih i srednjebogatih zemalja zasad su dobili oko 90 odsto od skoro četiri stotine miliona dosad isporučenih vakcina. Prema sadašnjim projekcijama, mnogi od onih manje bogatih i manje srećnih moraće da čekaju godinama na doze.

Sve veći broj zdravstvenih zvaničnika i nevladinih organizacija širom sveta apeluje na zapadne vlade da iskoriste svoje agresivne moći – one koje su korišćene retko ili nikada ranije – da nateraju kompanije da ob-jave recepte za vakcine, podele svoje znanje i pojačaju proizvodnju. Stručnjaci za javno zdravlje mole za pomoć, a zvanično je Bajdenova administracija zamoljena da iskoristi patent koji bi mogao da donese širi pristup vakcinama.

Vlade dosad odolevaju. Time što su se udružili sa farmaceutskim kompanijama, zapadni lideri su kupili svoju kartu za prvi red. Ali oni su u isto vreme ignorisali godine upozorenja i eksplicitne pozive Svetske zdravstvene organizacije da se u ugovore ubace odredbe kojima bi se garantovale doze za siromašne zemlje i ohrabrile kompanije da dele svoja znanja i patente.

“To je izgledalo kao ona trka za toalet papirom”, kaže Greg Gon epidemiolog sa Univerziteta Jejl. “Svi su želeli da dođu do one poslednje rolne. E, tako su se zemlje gurale za doze.”

”Vrlo verovatni scenario po kojem će milijarde ljudi morati godinama da čekaju na vakcinaciju predstavlja zdravstvenu pretnju i po one najbogatije zemlje. Evo primera: u Britaniji, gde je već podeljen veliki broj vakcina, zdravstveni zvaničnici se suočavaju sa varijantom virusa koja je pristigla iz Južne Afrike, gde nema mnogo vakcina. Ta varijanta bi mogla da otupi efekat vakcina, što znači da bi čak i pelcovane osobe mogle da obole.

Zapadni zvaničnici kažu da nikada nije bio plan da se isključe drugi. Ali pošto je u njihovim zemljama broj smrtnih slučajeva ogroman, fokusirali su se na sebe. Deljenje patenata, kažu, jednostavno nije bilo predmet razgovora.

“Ovo je bilo americentrično, a neantiglobalno”, kaže Monsef Slaui, donedavno glavni naučni savetnik u operaciji “Warp Speed”, programu Trampove administracije iz kojeg se finansirala potraga za vakcinama u Sjedinjenim Državama. “Svi smo se složili da će doze vakcina, kada Amerika bude namirena, ići u druge zemlje.”

”Predsednik Amerike Džozef Bajden i Ursula fon der Lajen, čelnica izvršnog krila Evropske unije, oklevaju da promene kurs. Bajden je obećao da će jednoj indijskoj kompaniji pomoći da proizvede oko milijardu doza do kraja 2022, a njegova vlada poslala je doze Meksiku i Kanadi. Ali jasno su istakli da su usredsređeni na svoju kuću.

“Postaraćemo se da prvo pomognemo Amerikancima”, rekao je Bajden nedavno. “Ali onda ćemo pokušati da pomognemo ostatku sveta.”

”Južna Afrika i Indija obratile su se Svetskoj trgovinskoj organizaciji, upokušaju da se skinu restrikcije sa patenata povezanih sa vakcinama za kovid-19.

Rusija i Kina su u isto vreme obećale da će ispuniti ovu prazninu. Moskovski Institut Gamaleja ušao je u partnerstvo sa proizvođačima iz zemalja kao što su Kazahstan i Južna Koreja. Tvorci kineskih vakcina imaju ugovore sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Brazilom i Indonezijom.

Svetska zdravstvena organizacijaje prošle godine oformila tehnološki pul, ne bi li ohrabrila kompanije da podele svoje znanje sa fabrikama iz zemalja sa nižim prihodima.

Ali ni jedna jedina kompanija se nije pridružila ovoj inicijativi.

Njihovi direktori su nedavno u Evropskom parlamentu naveli da dobijaju dozvole za svoje vakcine što brže mogu, ali da je traženje partnera koji imaju pravu tehnologiju veliki izazov.

“Oni nemaju dobru opremu”, rekao je izvršni direktor Moderne Stefan Bansel.

No proizvođači od Kine do Bangladeša tvrde suprotno: možemo da napravimo vakcine, poručuju oni, samo nam nedostaju ugovori o patentiranju.

U vlasništvu farmaceutskih kompanija su gotovo svi patenti, i oni će verovatno bogato zaraditi od vakcina. Jedan ključni izuzetak je onaj patent s početka teksta: otkriće koje je pomoglo u manipulaciji ključnim proteinom koronavirusa, a koji je finansirala američka vlada.

Ovo je postignuto još pre nekolikogodina u laboratoriji Nacionalnog in-stituta za zdravstvo, u kojoj je naučnik po imenu dr Barni Grejam pokušavao da nađe ključ za univerzalne vakcine. Kada se pojavio novi virus, naučnici su mogli samo da mu izmene genetski kod i da brzo naprave vakcine.

Kada je 2016. radio sa Bliskoistočnim respiratornim sindromom (MERS), on je sa kolegama razvio način da se zameni par aminokiselna u šiljku proteina koronavirusa. To parče molekularnog inženjeringa, shvatili su, moglo bi da se iskoristi za razvoj efikasnih vakcina protiv bilo kog koronavirusa. Vlada je, sa partnerima, podnela zahtev za patent.

Dr Grejam je već sarađivao sa Modernom na vakcini za jedan drugi virus kada ih je nova epidemija u Kini inspirisala da se preorijentišu.

“Samo smo se okrenuli koronavirusu i postavili sebi pitanje: ‘Koliko brzo ovo možemo da uradimo?’”, priseća se dr Grejam.

U roku od nekoliko dana, poslali su Moderni šemu genetike novog virusa, kako bi počela proizvodnja. Do kraja februara prošle godine, Moderna je već imala dovoljno vakcina za početak kliničkih ispitivanja.

Sada je jasno da se nekoliko današnjih vakcina – uključujući one iz Moderne, Džonson i Džonsona, Novavaxa, CureVaca i Pfizer-BioNTech – oslanja na izum iz 2016. Od svih tih kompanija, samo je BioNTech platio američkoj vladi za dozvolu za korišćenje ove tehnologije. Patent je izdat 30. marta.

Zdravstveni stručnjaci, ali i eksperti za prava patenata, kažu da će i druge kompanije morati da uđu u pregovore sa američkom vladom,ili da se suoče sa sasvim izvesnom tužbom.

To znači da Bajdenova administracija ima glavnu reč i da može da primora kompanije da podele svoju tehnologiju sa svetom, ujedno povećavajući proizvodnju, kaže Kristofer Morten, profesor prava na Univerzitetu Njujorka.

Nacionalni institut za zdravlje odbio je da komentariše, ali su naveli da ne učestvuju u sporu oko kršenja prava na patent.

Još prošlog proleća, kada je Modernina vakcina bila u početnoj fazi kliničkog ispitivanja, SZO je apelovala na vlade da u ugovore za lekove uključe klauzule kojima bi se garantovala jednakost u raspodeli. No američka vlada je umesto toga koristila neobične ugovore u kojima je bilo izostavljeno njeno pravo da preuzme intelektualnu svojinu ili da utiče na cenu i dostupnost vakcina. Ti ugovori nisu dozvoljavali vladi da natera kompanije da dele tehnologiju. I britanska i vlade zemalja EU napravile su slične ustupke.

Već nekoliko meseci unatrag Sjedinjene Države i Evropska unija blokiraju predlog u Svetskoj trgovinskoj organizaciji o odricanju intelektualnih prava za vakcine i lekove protiv kovida-19. Taj predlog je udavljen u saslušanjima.

“Svakog minuta koji provodimo upregovorima, ljudi umiru”, kaže Mustakim de Gama, južnoafrički diplomata koji učestvuje u ovim razgovorima.

Bajdenova administracija ponudila je druge ustupke: obećali su da će izdvojiti četiri milijarde dolara za Kovaks, globalnu alijansu za vakcine. Evropska unija je dosad dala skoro milijardu dolara. No Kovaks će ove godine moći da vakciniše svega 20odsto ljudi iz najsiromašnijih zemalja sveta, i suočava se sa manjkom od dve milijarde dolara čak i da to sprovede.

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom koji dobijate na poklon uz svaki primerak novog broja Nedeljnika.