Završetak Projekta modernizacije Rafinerije nafte Rijeka i puštanje u rad novog postrojenja za obradu teških ostataka 10. marta predstavlja događaj koji menja tehničke i ekonomske parametre energetskog sektora jugoistočne Evrope.
Investicija od približno 700 miliona evra u primarni prerađivački kapacitet na Jadranu projektovana je da transformiše rafineriju u sistem koji odgovara savremenim evropskim tržišnim standardima, čime INA Grupa menja svoju poziciju na regionalnom nivou.
prekretnica za hrvatsku naftnu industriju
Ovaj investicioni ciklus, koji je trajao godinama i obuhvatio angažman preko deset hiljada radnika i osamdeset različitih podizvođača, predstavlja najobimniji građevinski i inženjerski zahvat u istoriji ove kompanije.Izgradnja objekata ove razmere, poput koksne strukture visoke sto metara, zahtevala je preciznu logističku koordinaciju transporta prefabrikovanih elemenata mase veće od tri stotine tona, što je trajno izmenilo industrijsku konfiguraciju riječkog basena.
Sabolč Sabo, potpredsednik MOL grupe za lanac vrednosti, istakao je u razgovoru za Nedeljnik da je ovo unapređenje “zaista prekretnica za hrvatsku naftnu industriju” i ocenio da je to „definitivno najveća priča u poslednjih 15 godina” i objašnjava da nova tehnologija omogućava rafineriji da izvuče najbolje molekule iz sirove nafte i pretvori ih u motorna goriva, što postrojenje svrstava u red tehnološki najnaprednijih u Evropi.
Centralni deo ove modernizacije je jedinica za odloženo koksovanje, čija je funkcija da ostatke prerade, koji su ranije imali nisku tržišnu vrednost, pretvori u visokovredne derivate. Instalacija ove jedinice direktno utiče na proizvodnu strukturu rafinerije, jer se procesi sada optimizuju tako da se iz svake jedinice ulazne sirovine dobije maksimalna količina proizvoda koji su najtraženiji na tržištu.
Tehnički podaci ukazuju na to da je postrojenje projektovano da izdrži ekstremne operativne uslove, uključujući temperature preko pet stotina stepeni Celzijusa unutar koksnih bubnjeva, što zahteva visok stepen automatizacije i kontrole procesa. Pored osnovnog procesnog postrojenja, sistem uključuje i lučku infrastrukturu sa silosom kapaciteta dvadeset hiljada tona, koja omogućava zatvoren i ekološki kontrolisan prenos novog nusproizvoda, petrol koksa, do transportnih brodova.
osiguran kontinuirani rad rafinerije
Ključni pomak ogleda se u povećanju prinosa dizela za 30 procenata, što doprinosi kontinuiranom radu postrojenja tokom cele godine.
Sabo podseća da je u prošlosti bila normalna praksa da se rafinerija zaustavi na čak i do četiri do pet meseci, jer ekonomska isplativost nije to opravdavala, dok se sa novim postrojenjem osiguran kontinuirani rad rafinerije. Prema njegovim rečima, u ovakvim vremenima to je veoma važan korak u smislu sigurnosti snabdevanja za Hrvatsku, ali i za region. Analiza operativnih troškova pokazuje da stabilnost proizvodnje smanjuje jediničnu cenu prerade, čime rafinerija postaje otpornija na nagle promene cena sirove nafte na globalnom tržištu.
Mogućnost obrade težih tipova nafte i različitih vrsta sirovina daje menadžmentu veći manevarski prostor u nabavci, smanjujući zavisnost od specifičnih izvora snabdevanja koji mogu biti pod uticajem geopolitičkih faktora. Istovremeno, modernizacija obuhvata i ekološku komponentu kroz smanjenje emisija štetnih gasova i energetsku efikasnost, što je usklađeno sa evropskim regulatornim zahtevima koji postaju sve stroži za tešku industriju.
Projekti poput izgradnje solarne elektrane i postrojenja za proizvodnju zelenog vodonika unutar rafinerijskog kompleksa ukazuju na pravac u kojem će se industrija kretati u narednim decenijama, balansirajući između potreba za fosilnim gorivima i ciljeva dekarbonizacije.
MOL pred preuzimanjem NIS-a i američke sankcije
Dok se u Rijeci završava tehnička faza modernizacije, na nivou MOL Grupe formalizovani su koraci za promenu vlasničke strukture u Naftnoj industriji Srbije. Potpisivanjem glavnih odredbi obavezujućeg okvirnog sporazuma sa kompanijom Gazprom Neft o kupovini udela od 56,15 odsto akcija sredinom januara, otvoren je proces koji bi mogao dovesti do toga da MOL preuzme upravljačka prava u kompaniji kojoj pripada rafinerija u Pančevu.
Ovaj sporazum postavlja pravne i ekonomske temelje za transakciju, uključujući precizne rokove za sprovođenje detaljne analize poslovanja i podnošenje zahteva za neophodna regulatorna odobrenja. Planirani rok za potpisivanje konačnog ugovora o kupoprodaji je 31. mart 2026. godine, što ostavlja period za usklađivanje interesa svih uključenih strana.
Paralelno sa ovim procesom, Vlada Republike Srbije je kroz pregovore obezbedila povećanje svog akcionarskog udela za dodatnih 5 procenata, što se objašnjava namerom da država dobije snažniju poziciju u okviru buduće vlasničke strukture nacionalne naftne kompanije.
Za finalnu realizaciju ovog sporazuma neophodna je saglasnost američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC). Levente Mađar, zamenik ministra spoljnih poslova i trgovine Mađarske, potvrdio je za Nedeljnik da je MOL u direktnom kontaktu sa američkom administracijom jer Amerikanci imaju određene uslove da bi dozvolili ovaj sporazum, u smislu ukidanja sankcija koje su uveli NIS-u“.
Mađar je ocenio da nema smisla da MOL kupi NIS ako on nastavi da bude pod sankcijama“ i da sporazum ima smisla samo “ako postoji dogovor između MOL-a i Amerikanaca”. Pozicija američke administracije je ključna jer bi zadržavanje sankcija onemogućilo normalno poslovanje kompanije na međunarodnom tržištu, pristup finansiranju i nabavku opreme.
Mađar je izneo uverenje da će se sporazum zaključiti u kratkom roku, opisujući ga kao rešenje koje odgovara interesima svih uključenih strana. Prema njegovoj proceni, za SAD je ovakav ishod prihvatljiv jer dovodi do slabljenja ruskog energetskog uticaja u regionu, dok Rusija dobija izlaznu strategiju kroz prodaju udela partneru sa kojim održava pragmatične odnose.
uloga pančeva u mol-ovoj „mreži“
Uključivanje kompanije ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u pregovore kao manjinskog akcionara unosi dodatni element u buduću vlasničku strukturu NIS-a. Prisustvo nacionalne naftne kompanije iz Abu Dabija moglo bi doprineti lakšem rešavanju logističkih i nabavnih izazova u uslovima poremećaja na globalnim rutama snabdevanja.
Sinergija koja se planira između rafinerija u Rijeci i Pančevu zasniva se na pretpostavci da integrisani sistem može efikasnije da odgovori na potrebe tržišta koja su trenutno deficitarna kada je u pitanju dizel gorivo. Podaci pokazuju da je potražnja za ovim derivatom u regionu kontinuirano veća od lokalnih proizvodnih kapaciteta, što ostavlja prostor za ekonomski opravdanu saradnju između prerađivačkih centara.
Sabolč Sabo je objasnio da kompanija tretira svoje rafinerije kao jednu celinu, navodeći da su postrojenja u Mađarskoj, Slovačkoj, Hrvatskoj i Srbiji dovoljno blizu da mogu međusobno da se podržavaju u smislu ako dođe do bilo kakvog poremećaja u snabdevanju.
Prema njegovim rečima, u tom povezivanju „postoji čitava ekonomska računica iza prenosa poluproizvoda kako bi se rafinerijama pomoglo da bolje rade zajedno“.
Ovaj model podrazumeva optimizaciju takozvane „crude diet“ rafinerija, gde se odabir ulazne sirovine vrši na osnovu trenutnih tehnoloških mogućnosti i tržišnih potreba celokupnog sistema. Rafinerija Pančevo, koja je tokom poslednjih deceniju i po prošla kroz faze modernizacije, već poseduje kapacitete za proizvodnju goriva Euro 5 kvaliteta i značajnu petrohemijsku komponentu.
Njena integracija u veći sistem omogućila bi bolju logističku povezanost kroz mrežu od gotovo četiri stotine servisnih stanica koja se proteže kroz Srbiju, Rumuniju i Bosnu i Hercegovinu. Na taj način, maloprodajna i veleprodajna mreža NIS-a postala bi deo šireg portfolija koji pokriva značajan deo centralne i jugoistočne Evrope, omogućavajući efikasnije upravljanje zalihama i distribucijom.
Istorijski preokret za nis i inu
Moguća promena vlasništva u NIS-u i završetak radova u Rijeci označavaju završetak ciklusa koji je započeo periodom od 2008. do 2009. godine. Tada je MOL kroz kupovinu akcija i upravljačkih prava preuzeo kontrolu nad INA-om, dok je ruski Gaspromnjeft istovremeno postao većinski vlasnik srpske naftne kompanije.
Deceniju i po ova dva sistema su funkcionisala kao odvojeni entiteti sa različitim poslovnim kulturama i strateškim prioritetima. Dok se INA fokusirala na prilagođavanje evropskom regulatornom okviru i postepenu konsolidaciju rafinerijskih kapaciteta, NIS je pod ruskim upravljanjem modernizovao preradu i proširio istraživačke aktivnosti u regionu.
Trenutna situacija, u kojoj oba sistema potencijalno dolaze pod upravljačku kontrolu istog subjekta, predstavlja značajan pomak u odnosu na istorijski nasleđenu strukturu sektora. Čak ni u periodu kada su poslovale u istoj zemlji – Jugoslaviji – ove rafinerije nisu delovale kao deo jednog integrisanog korporativnog tela, iako su bile povezane kroz zajedničku infrastrukturu poput Jadranskog naftovod (JANAF).
Brisanje linija razdvajanja koje su godinama definisale naftni sektor regiona kao zonu sukobljenih interesa može dovesti do formiranja stabilnijeg energetskog bloka. Sabo je za Nedeljnik naglasio da se sinergija vidi u tome što ove rafinerije sarađuju i prosperiraju zajedno u doglednoj budućnosti, jer postoji značajna tražnja za njihovim proizvodima.
Fleksibilnost koju donosi modernizovana Rijeka na moru i stabilna kontinentalna prerada u Pančevu omogućili bi sistemu da balansira između različitih ruta snabdevanja, bilo da nafta dolazi cevovodom sa istoka ili tankerima sa globalnog tržišta.
Dugoročno, ovakva „konfiguracija“ teži da minimizira rizike od prekida snabdevanja i optimizuje troškove logistike, što je od primarnog značaja za potrošače u zemljama koje se oslanjaju na ove izvore energenata. Bez obzira na finalni ishod regulatornih procesa, transformacija koja je započeta u Rijeci i koja se nastavlja kroz pregovore o NIS-u, trajno menja način na koji se energijom upravlja u ovom delu Evrope.
Tagovi
