Kada se u našem društvu pokrene priča o investiranju, većina ljudi ima istu asocijaciju – berzanski brokeri sa Wall Street-a koji upravljaju milionima ili kupovina preskupih stanova u novogradnji.
Zbog tog mita, prosečan čovek u Srbiji često odustaje pre nego što i počne, verujući da je investiranje luksuz rezervisan za bogate. Svoj teško stečeni novac ostavlja na bankovnom računu. To se smatra sigurnom varijantom u kojoj se ne gubi novac. Međutim, baš tu je glavna zamka – inflacija taj novac polako obezvređuje, bilo da živite u Srbiji bilo gde u Evropi ili SAD.
Ipak, finansijsko tržište u Srbiji polako sazreva i počinje da liči na tržišta u svetu. Ono što je odavno promenilo pravila igre prvenstveno u Americi, a potom Evropi je alat koji je u korenu izmenio pravila igre: investicioni fondovi. Oni su kreirani upravo sa ciljem da omoguće svakome – bez obzira na dubinu džepa – da kako se to opisuje u stručnim radovima postane investitor.
U svakodnevnom životu objašnjenje je jednostavnije da se i sa malim iznosima ostvari poprilično stabilno uvećanje uloženog novca. U Americi, Evropi pa i kod naših suseda poput Hrvatske, Slovenije, Ruminije, Bugarske, ulaganje u investicione fondove više nije tema – jer se ulaže. Tamo je tema u koji fond, koliko…
Šta je zapravo investicioni fond? (Jednostavna matematika)
Najlakši način da razumete investicioni fond jeste da ga zamislite kao zajedničku kasu. Imate primera radi 50 ili sto evra i i hoćete da kupite akcije giganata kao što su Apple i Google, ili što je nemoguće da sa malim novcem uđete u građevinske projekte. To ne radite sami jer nije izvodljivo ali taj novac možete da uložite u fond.
Fondovi prikupljaju uloge hiljada ljudi i tako stvaraju moćan kapital. Tim novcem zatim upravljaju licencirani domaći stručnjaci (portfolio menadžeri). Oni kupuju stotine različitih stabilnih imovina. Kada kupite makar i najmanji delić fonda, vi automatski postajete suvlasnik svega onoga što taj fond poseduje i srazmerno sa uloženim vaš novac se uvećava.
Kod nas iako su prošle decenije i dalje je sveže pamćenje na razne piramidalne šeme poput Dafimenta i Jugoskandika. Kod dela građana fond je asocijacija na tu prevaru. Međutim, čak i da se ne veruje institucijama, rad fondova je strogo regulisan, a novac koji se uplaćuje ide preko računa u bankama, koje su i depozitari. Ulaganje u fond nije ni nalik piramidalnim šemama iz prošlosti.
Kako uložiti mali novac i šta je sve dostupno na našem tržištu?
U domaćoj praksi, fondovi koji posluju pod strogom kontrolom Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije podeljeni su tako da bukvalno svako može da pronađe opciju po meri svog novčanika:
- Globalna tržišta na dlanu (Otvoreni i indeksni/ETF fondovi): Nemaju milionske cenzuse. Možete početi sa ulozima od svega nekoliko hiljada dinara ili 50 evra. Vaš novac se preko njih automatski plasira u korpe najjačih svetskih kompanija i raste zajedno sa globalnom ekonomijom.
- Domaći AIF fondovi: Najveća revolucija na domaćem tržištu desila se u sektoru Alternativnih investicionih fondova (AIF). Ranije je za ulazak u građevinske projekte ili komercijalne nepokretnosti bio potreban ogroman kapital. Danas, zahvaljujući novim zakonskim rešenjima, specijalizovani domaći alternativni fondovi omogućavaju ulagačima da zaobiđu astronomske cene kvadrata.Umesto kupovine celog stana, vi ulažete u fond koji finansira objekte u izgradnji, atraktivna građevinska zemljišta i komercijalne projekte. Na taj način, ostvarujete profit od rasta vrednosti nekretnina i prinosa, iako ste uložili samo manji iznos.
Pregled domaćih opcija: Gde ide vaš novac?
Da bismo videli kako to izgleda u praksi na našem tržištu, pogledajmo tri glavna pravca kroz koje fondovi plasiraju vaš novac:
| Tip fonda u Srbiji | Minimalni prag | Gde investira? | Glavna prednost |
|---|---|---|---|
| Novčani fondovi | Izuzetno nizak (par hiljada RSD) | Sigurni bankarski depoziti i kratkoročni zapisi | Sigurnija alternativa klasičnoj štednji uz brzu dostupnost novca. |
| Balansirani i Akcijski (uključujući ETF) | Veoma nizak (već od 20-50 evra) | Korpa najjačih svetskih i domaćih akcija | Dugoročan rast imovine i direktna zaštita od inflacije kroz berzu. |
| Alternativni fondovi (AIF za nekretnine i biznis) | Srednji cenzus (zakonski spušten) | Objekti u izgradnji, domaći projekti i građevinska zemljišta | Visoki razvojni prinosi bazirani na realnoj imovini, van dnevnih šokova na berzi. |
Glavni štit malog investitora: Diversifikacija
Najveći strah svakog početnika je: „Šta ako sve izgubim?“ Kod fondova je taj rizik sveden na minimum zahvaljujući diversifikaciji (raspodeli rizika).
Ako uložite sav novac u kupovinu jedne akcije ili u samo jedan lokalni biznis koji loše posluje – u problemu ste. Ali kada novac uložite u domaći fond, menadžeri ga raspoređuju na desetine različitih strana. Ako jedan projekat ili jedna kompanija privremeno uspori, preostali uspešni segmenti vuku vaš profit napred.
Moć periodičnog ulaganja: Kako mali iznosi postaju veliki?
Najbolji način za upravljanje malim novcem je takozvani „plan štednje“. Ako svakog meseca odvojite iznos koji biste inače potrošili na sitnice i uplatite ga u fond, pokrećete se magija kumulativnog rasta. Tokom godina, redovni mali ulozi, zajedno sa prinosima koje fond ostvaruje, prerastaju u ozbiljniji kapital koji donosi finansijsku sigurnost.
Proces je danas maksimalno pojednostavljen i digitalizovan. Sve se završava kroz nekoliko koraka, a stanje svoje investicije možete pratiti u svakom trenutku.
Činjenica je da danas finansijska sloboda ne počinje sa milionima na računu – ona počinje odlukom da prestanete da budete pasivni posmatrač i dozvolite svom novcu da radi za vas kroz domaće investicione fondove.
Tagovi
