Kako se broj dana sa ekstremno visokim temperaturama povećava usled klimatskih promena, tako te temperature sve više utiču na naše zdravlje — ekstremna vrućina povezuje se sa čitavim nizom zdravstvenih problema, uključujući toplotni udar, dehidrataciju i respiratorne tegobe.
Međutim, neki ljudi su u većem riziku od drugih: topliji dani povećavaju rizik od zdravstvenih komplikacija kod trudnica, prenosi magazin Time.
Jedna analiza organizacije Climate Central, objavljena 14. maja, pokazala je da ekstremna vrućina uzrokovana klimatskim promenama predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje trudnica i ishod porođaja.
Između 2020. i 2024. godine, prosečan broj dana sa povećanim rizikom po trudnoću — definisanih kao dani u kojima su maksimalne temperature više od 95% svih zabeleženih temperatura na određenoj lokaciji — udvostručio se u 222 zemlje.
Najveći porast dana sa rizikom po trudnoću zabeležen je pretežno u zemljama u razvoju koje imaju ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, uključujući Karibe, delove Centralne i Južne Amerike, kao i podsaharsku Afriku.
„Trudnice i njihovi plodovi su posebno osetljivi na promene povezane s klimom, naročito na toplotu i ekstremnu toplotu“, kaže dr Šruti Mahalingaja, vanredna profesorka za zaštitu životne sredine, reproduktivno i žensko zdravlje na Fakultetu javnog zdravlja Harvard T.H. Chan.
Mahalingaja objašnjava da trudnice zbog prirodnih fizioloških promena teže regulišu telesnu temperaturu u uslovima ekstremne vrućine.
„Telo trudnice već prolazi kroz velike promene kako bi podržalo razvoj ploda, i zato je teže regulisati i, naročito, ohladiti fetalno okruženje do zdrave granice.“
Izlaganje ovakvoj vrućini povećava rizik od razvoja ozbiljnih komplikacija kao što su preeklampsija i gestacijski dijabetes, kaže dr Ana Bonel, vanredna profesorka na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu.
Vrućina utiče i na razvoj ploda.
„Plod sam po sebi nema sposobnost da reguliše telesnu temperaturu, a znamo da je razvoj većine fetalnih organa veoma osetljiv na temperaturu“, kaže Mahalingaja.
Neka istraživanja povezuju izloženost ekstremnoj vrućini sa povećanim rizikom od urođenih mana, uključujući defekte neuralne cevi, kao što je spina bifida.
„Takođe, sada vrlo jasno znamo da postoji povećan rizik od prevremenog porođaja, mrtvorođenih beba, niže porođajne težine, kao i urođenih anomalija, kada su trudnice izložene ekstremnoj vrućini“, kaže Bonel.
Jedno istraživanje iz 2024. godine, objavljeno u časopisu JAMA Network Open, pokazalo je da se stope prevremenih i ranih porođaja povećavaju kada lokalne temperature ostanu abnormalno visoke tokom više od četiri uzastopna dana.
Prevremeni porođaji mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje deteta.
„Prevremeno rođena beba ima veći rizik od smrtnosti, kao i od više hospitalizacija i hroničnih bolesti u budućnosti“, dodaje Bonel.
Ekstremna vrućina utiče i na efikasnost kontraceptivnih sredstava i testova za trudnoću — proizvoda koji se lako mogu oštetiti na visokim temperaturama i time postati neupotrebljivi.
Jedna analiza organizacije MSI Reproductive Choices pokazala je da je od 2011. godine procenjenih 11,5 miliona žena u 26 zemalja imalo otežan pristup kontracepciji usled raseljavanja izazvanog klimatskim promenama.
Iako klimatske promene utiču na sve, zdravstveni rizici su posebno izraženi među marginalizovanim zajednicama.
„Stanovništvo sa nižim prihodima koje ima slabiji pristup zdravstvenoj zaštiti biće u prirodnom nepovoljnom položaju u svim aspektima“, kaže Haui Vu, vanredni profesor za zdravstvene nauke o životnoj sredini na Univerzitetu Kolumbija.
Osobe koje nemaju pristup rashladnim uređajima i hladu podložnije su komplikacijama izazvanim vrućinom, dok oni koji žive blizu autoputeva trpe veće izlaganje zagađivačima iz vazduha.
I drugi stresori povezani s klimom povezani su sa komplikacijama u trudnoći. Svetska zdravstvena organizacija navodi da zagađenje vazduha povećava verovatnoću pojave visokog krvnog pritiska tokom trudnoće, niske porođajne težine, prevremenog porođaja, kao i negativnog uticaja na razvoj mozga i pluća kod ploda.
Jedna studija iz 2020. godine, objavljena u časopisu Environment International, pokazala je da jake oluje, poput ciklona i uragana, mogu izazvati prevremene porođaje zbog faktora kao što su povećan stres, kontaminacija životne sredine i prekid rada zdravstvenih službi.
Uticaj ekstremnih vremenskih uslova na dostupnost zdravstvene zaštite može imati široke posledice.
Izveštaj organizacije XDI iz decembra 2023. godine, koja se bavi kvantifikovanjem klimatskih rizika na osnovu podataka, pokazao je da su klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem povećale rizik od oštećenja bolnica za 41% — a stručnjaci ističu da takvi poremećaji imaju lančane efekte.
„U Njujorku, na primer, uragan Sendi je imao ozbiljne posledice na dostupnost prenatalne nege“, kaže Vu. „Ovi ekstremni vremenski događaji ostavljaju posledice na zdravstvene radnike koje, po mom mišljenju, nisu dovoljno prepoznate niti dovoljno proučene.“
Tagovi
