Kako je svetska potražnja za kokainom razbuktala ekvadorski požar: Atentat na predsedničkog kandidata i nadu o boljoj budućnosti

“Kada je iskoračio ispred vrata, dočekali su ga meci. Pucano mu je u glavu, i nikako nisu mogli da ga spasu.”

Tim rečima je Karlos Figeroa opisao jutrošnje smaknuće ekvadorskog predsedničkog kandidata Fernanda Viljavisensija, čoveka koji je na sva zvona i bez straha pričao o povezanostima organizovanog kriminala i najviših državnih struktura, obećavajući da će im, domogne li se samo vlasti, najzad svima stati na rep.

Nije se domogao. Niti će. Samo nekoliko dana uoči izbora, napuštajući miting organizovan u okviru predsedničke kampanje u prestonici Ekvadora, Viljavisensijo je s tri hica pogođen u glavu. Usmrćen na mestu. Vizija o iskorenjivanju korupcije i kriminala zbog koje je i ušao u politiku na kraju ga je koštala života. 

Mesec dana ranije, tokom javnog nastupa ubijen je i gradonačelnik Mante (grada smeštenog na samoj obali zemlje).

Ekvador, donedavno tumačen kao „relativno mira i bezbedna država“, polagano se gubi u ponoru brutalnog nasilja i sve veće prisutnosti kolumbijskih i meksičkih narko-kartela koji su se infiltrirali u lokalne kriminalne bande.

„Politički gledano, ova godina je najnasilnija u našoj istoriji“, kaže Arijana Tanka, ekvadorska politikološkinja za The New York Times. „Mislim da će se doći do promene načina na koji percepiramo politiku, i da ona od ovog trenutka postaje visokorizična profesija.”

Iako je u periodu između 2005. i 2015. Ekvador doživeo potpunu renesansu, i iako su milioni ljudi, zajahavši talas naftnog buma koji se prelivao i u sve ostale oblasti društva, pobegli od siromaštva i oskudice, zemljom sve više dominira industrija trgovine narkoticima. Stope ubistava dostigle su rekordni nivo, bombaški napadi, odsecanja glava, pa čak i regrutovanje i ubijanje dece ispred njihovih škola, postali su učestali. Ukupno 210 tona droge zaplenjeno je u Ekvadoru za samo godinu dana (oboren rekord zemlje), a zabeleženo je i najmanje 4.500 ubistava (još jedan neslavan rekord). Čitav taj haos podstaknut je porastom svetske potražnje za kokainom. Mnogi politički lideri fokusirali su se na suzbijanje pomame za opoidima kao što je fentanil (koji svake godine odnese oko 10.000 života u Sjedinjenim Državama), pa su za to vreme vispreni latinoamerički narko bosovi proizvodnju kokaina uspeli da podignu na nezapamćene nivoe. 

Da ne bude zabune, nije droga Ekvadoru nikakva nepoznanica. Stešnjen između najvećih svetskih proizvođača kokaina – Kolumbije i Perua – dugo je služio kao izlazna tačka za ilegalne proizvode koji se kreću ka Severnoj Americi i Evropi, ali je zahvaljujući sve labavijem nadzoru organa reda ubrzo postao privlačna baza za proizvodnju i distribuciju droge. Nasilje je doživelo eksponencijalni procvat, a do kulminacije je došlo 2018. kada su se lokalne kriminalne grupe upustile u borbu za uspostavljanje boljih pozicija u trgovini.

To nasilje isprva je bilo ogranično na zatvorske krugove, koji su postali krcati nakon pooštravanja kazni za posedovanje droge i sve češće upotrebe pritvora. Vlada je ubrzo izgubila kontrolu nad svojim kaznenim sistemom, a zatvorenici su počeli da maltretiraju druge zatvorenike, da im naplaćuju krevete, obezbeđenje i druge usluge. Tako su zatvori postali operativne baze za trgovinu drogom. 

Stručnjaci kažu da su u Ekvadoru trenutno najdominantniji moćni meksički karteli Sinaloa i Jalisco Nueva Generacion, kao i jedna balkanska grupa za koju policija sumnja da potiče iz Albanije. Lokalne ulične i zatvorske kriminalne grupe pod imenom „Los Choneros“ i „Los Tiguerones“ povezane su sa međunarodnim grupama, koordinirajući skladištenje, transport i druge aktivnosti, navodi policija. Kokain ulazi u Ekvador iz Kolumbije i Perua, a zatim obično morskim tokovima napušta zemlju. Od otprilike 300.000 brodskih kontejnera koji svakog meseca polaze iz jedne od najprometnijih luka Ekvadora, vlasti su u mogućnosti da pretraže samo 20 odsto njih.

Viljavisensijo, bivši novinar i član ekvadorskog parlamenta, pokušao je da se izbori s tim. Neretko se isticao kao osvedočeni borac protiv correisma (režima Rafaela Corree koji se nalazio na funkciji predsednika od 2007. do 2017. godine ali i dan danas ima ogromnu političku moć), dovodeći njegovu vladu u vezu s mnogim koruptivnim aktivnostima. Zbog toga se i našao na meti pretnji i maltretiranja (neposredno pre atentata upućene su mu i 3 pretnje smrću), pa je jedan kratak deo života proveo u političkom azilu u Peruu.

Osvrnuvši se na atentat, aktuelni predsednik Ekvadora Giljermo Laso izjavio je da će zakazani izbori biti održani, ali i da će biti proglašeno dvomesečno vanredno stanje te da će naoružane snage obezbeđivati svako biračko mesto.

„Želim da poručim onima koji žele da ugroze državu da ne nameravamo da predamo vlast i demokratske institucije kriminalnim organizacijama koje su prerušene u političke”, rekao je on. 

Osumnjičeni za ubistvo preminuo je od povreda zadobijenih tokom pucnjave koja je usledila, saopštila je kancelarija državnog tužioca, a još šestoro ljudi uhapšeno je zbog sumnje da su bili povezani sa atentatom.