Kako je Rusija čvrsto zagrlila evropsko snabdevanje nuklearnom energijom: Da li Rosatom slabi?

Evropa je brzinom svetlosti odlučila da ne pije sa ruskog izvora nafte i prirodnog gasa, onda kada je započeo rat sa Ukrajinom. Međutim, da se prekine dugogodišnje oslanjanje na rusku svemoćnu nuklearnu industriju, mnogo je komplikovaniji poduhvat nego što se čini.

Rusija, preko svoje gigantske nuklearne kompanije Rosatom, dominira nad globalnim lancem snabdevanja nuklearnom energijom. Bila je treći najveći snabdevač uranijuma u Evropi 2021, zauzimajući 20 % od globalnog snabdevanja. Sa malo spremnih alternativa, podrška za uvođenje sakncija Rosatomu je oskudna, iako Kijev urgira na takav poduhvat.

Za države koje koriste ruske reaktore, ova saradnja seže duboko. U pet zemalja Evropske unije, svaki reaktor (ukupno njih 18) proizveden je u Rusiji. Pored toga, za dva se planira da počnu sa radom u Slovačkoj, a dva se trenutno izrađuju u Mađarskoj, čime je partnerstvo sa Rosatomom zacementirano dugi niz godina.

Operateri ovih nuklearnih elektrana godinama nisu imali skoro i nikakvog izbora na tržištu. Rosatom, sa pomoćnicima iz TVEL-a,  praktično je bio jedini proizvođač fabričkih gorivnih sklopova koji napajaju reaktore. Pa ipak, otkako je Rusija napala Ukrajinu u februaru prošle godine, neke evropske zemlje su rešile da se udalje od ruskog megamarketa nuklearne energije.

Češka energetska kompanija CEZ potpisala je ugovore sa kompanijom iz Pensilvanije i jednom francuskom kompanijom, da preko njih nabavi gorivne sklopove za svoju elektranu u Temelinu. Finska je otkazala problematični projekat sa Rosatomom da se napravi nuklearni reaktor, i angažovala je Vestinghaus da dizajnira, licencira i nabavi novi gorivni tip za svoju elektranu u Lovizi. „Cilj je da se proširi lanac snabdevanja“, rekao je Simon-Erik Olus, izvršni potpredsednik Fortuma, finske energetske kompanije.

Bugarska je potpisala novi desetogodišnji sporazum sa Vestinghausom da se snabdeva gorivom za svoje već postojeće reaktore. Prošle nedelje, krenula je dalje i u planovima sa Amerikancima da izgradi nove jedinice nuklearnog reaktora. Poljska će uskoro konstruisati svoju prvu nuklearnu elektranu, koja će koristiti tri reaktora Vestinghausa. Slovačka, pa čak i Mađarska, najbliži saveznik Rusiji u Evropskoj uniji, takođe su potražile alternativu u snabdevanju.

„Vidimo mnogo značajnih promena“, kaće Tarik Čoho, glavni i odgovorni za nuklearno gorivo u Vestinghausu, dodajući da je rat u Ukrajini ubrzao evropsku potražnju za novim snabdevačima. „Čak i Mađarska sada želi da istraži tržište. Već u prvim danima invazije, skoro svaka zemlja koja je radila sa ruskim reaktorima krenula je da traži alternativne dobavljače.“

U Ukrajini, ozbiljni pokušaji da se oslabi dominacija Rusije nad nuklearnom energijom, počeli su još 2014. godine kada je Putin poslao trupe da zauzmu teritoriju Krima i istočnog Donbasa. Ukrajina, čiji su 15 nuklearnih reaktora iz doba Sovjetskog saveza snabdevali celu polovinu zemlje električnom energijom, potpisala je dogovor sa Vestinghausom da proširi svoj ugovor. Trebalo je otprilike pet godina od početka dizajniranja do finalnog proizvoda prvog sklopa, prema Međunarodnoj agenciji za energiju.

Ukrajina je sprintom utrčala u prošireno tržište. U junu, potpisali su još jedan ugovor sa Vestinghausom i sada se u potpunosti snabdeva njihovim nuklearnim gorivom. Kompanija je napravila devet nuklearnih elektrana širom zemlje i uspostavila inženjerski centar.

Ipak, svetsko udaljavanje od ruske nuklearne industrije biće teška rabota: ovaj lanac snabdevanja daleko je kompleksniji. Da se uspostavi neki novi, biće veoma skup poduhvati trajaće godinama.

Rosatom se pokazao posebno uspešnim, i kao poslovno preduzeće i kao sredstvo ruskog političkog uticaja. To je nuklearna prodavnica u kojoj možete kupiti sve. Snabdeva zemlje sveobuhvatnim paketima koji uključuju: materijale, obuku, podršku, održavanje, uklanjanje nuklearnog otpada, razgradnju, a možda i najbitnije – plaćanje se nudi sa najpovoljnijim uslovima. Sa rokom trajanja od 20 do 40 godina, pogodbe za izgradnju nuklearnih reaktora su srećan i dugovečan brak.

Rusija je čvrsto zagrlila market nuklearnog goriva. Kontroliše 38 % svetske konverzije uranijuma i 46 % od kapaciteta za bogaćenje uranijumom – što su sve neophodni koraci da se proizvede upotrebljivo gorivo.

Kao što je slučaj sa naftom i prirodnim gasom, cena snabdevanja nuklearnim gorivom skočila je poslednjih godina i napunila rusku kasu sa više od bilion dolara, prema izveštajima britanske bezbednosne istraživačke organizacije u Londonu.

Američka industrija nuklearne energije uzima 20 % svog obogaćenog uranijuma od Rusije, što je dozvoljeni maksimum prema skorašnjim sporazumima, kako izveštava Međunarodna agencija za energiju. Francuska uvozi 15 %. Framatom, u državnom posedstvu, potpisao je ugovor sa Rosatomom u decembru 2021, dva meseva pre invazije, koji još uvek važi. Odbili su da daju komentar.

I pored čitavog poslužavnika novih ugovora u Evropi sa uvoznicima koji nisu ruski, paketi neće biti isporučeni u narednih godinu dana, u nekim slučajevima u narednih nekoliko.

Četvrtina snabdevanja električnom energijom čitave Evropske unije potiče iz nuklearne energije. S obzirom na to da će katastrofa izazvana klimatskim promenama pritisnuti svet da se suzdrži od korišćenja fosilnih goriva, predviđa se da će uloga nuklearne energije u budućoj mešavini goriva sigurno porasti. Ipak, analitičari tvrde da je i bez formalnih sankcija, pozicija Rusije kao nuklearnog snabdevača ostala ozbiljno ugrožena.

U vrhuncu debate u Nemačkoj prošle godine, oko toga da li da se dve preostale nuklearne elektrane ostave na mreži zbog rata, oslanjanje na obogaćeni uranijum koji je dobavljen iz Rusije bilo je jedan od glavnih argumenata da se njihov rad prekrati. Poslednja dva reaktora biće ugašena sledećeg meseca.

A kada je veće ministara u Poljskoj odobrilo sporazum sa Vestinghausom u novembru, da se izgradi prva poljska nuklearna elektrana, u rešenju se izjasnila „potreba za dugotrajnom nezavisnošću od snabdevanja ruskom energijom“.

U Vestinghausu su sigurni da će kompanija moći da parira ruskom Rosatomu u Evropi, procenjujući da će u nekom trenutku preuzeti čak 50 do 75 % nuklearnog tržišta. Međutim, izvan Evropske unije i SAD, u zemljama u kojima još uvek ne slabi podrška ruskoj vladi, Rosatom se čvrsto drži. Reaktori ruske gradnje pronaći će se širom Kine, Indije, Irana, Jermenije i Belorusije. Počela je izgradnja prve nuklearne elektrane u Turskoj, a Rosatom ima memorandum sa 13 zemalja, prema Međunarodnoj agenciji za energiju. Njegov uticaj na svetskom nivou ostaje nedotaknut.